Deca i siromaštvo >

Napredak, ali mora bolje

Srbija je, i pored promene stavova prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i dalje zemlja u kojoj su ova, a posebno deca sa kompleksnim ili teškim oblikom smetnji u razvoju, i dalje isključena

U Srbiji 115.000 dece živi u apsolutnom siromaštvu, dok je dodatnih 30,2 odsto u riziku da padne ispod linije siromaštva, saopštila je kancelarija Unicefa u Srbiji u martu ove godine. Samo polovina dece u Srbiji pohađa predškolsko obrazovanje, a kada su u pitanju najsiromašnija deca, taj procenat je samo devet odsto, odnosno šest procenata kada su u pitanju deca iz romskih naselja, navedeno je u saopštenju.

Iz Unicefa su ukazali da je Srbija, i pored promene stavova prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i dalje zemlja u kojoj su ova, a posebno deca sa kompleksnim ili teškim oblikom smetnji u razvoju, i dalje isključena.

Podaci pokazuju i da se gotovo 60 odsto devojčica iz romskih naselja uda pre 18. godine života, da samo jedna petina romske dece pohađa srednju školu, a 32 odsto mladih možda neće moći da se zaposli, prenela je Beta.

Istovremeno, iz Unicefa ocenjuju da je u Srbiji u prethodnom periodu napravljen značajan napredak u ostvarenju odredbi Konvencije o pravima deteta, jer, kako je istaknuto, danas dete u Srbiji "ima veoma dobre šanse da preživi prvu godinu života, a gotovo 100 odsto dece ima odlične šanse da pohađa osnovnu školu".

Dodato je da deca u Srbiji imaju relativno dobar pristup uslugama, mogu da koriste internet i digitalne tehnologije, dok verovatnoća da će nastaviti obrazovanje iznosi 89 odsto.

U okviru ovogodišnjeg Kopaonik Biznis Foruma održana je plenarna sednica "Oblikovanje budućnosti životne sredine u uslovima klimatskih promena i manjka ljudskih resursa". Iako se na prvi pogled čini da ova tema nema veze sa položajem dece, nije tako.

Na panelu su govorili Vesna Savić Đukić u ime Unicefa u Srbiji i Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

"Ove godine se obeležava tridesetogodišnjica usvajanja Konvencije o pravima deteta. Tri decenije kasnije, dečija prava se nisu promenila. Ali globalne promene, kao što su razvoj digitalnih tehnologija, promene u životnoj sredini, dugogodišnji konflikti i masovne migracije, iz korena menjaju detinjstvo. Zato moramo da gledamo unapred u budućnost detinjstva, da se ponovo obavežemo na hitno i konkretno delovanje kako bismo zaštitili i unapredili prava svakog deteta, za sadašnje i buduće generacije", apelovala je Vesna Savić Đukić i istakla: "U Srbiji se suočavamo sa negativnim demografskim trendom, a neiskorišćeni izvor talenta – deca i mladi – jesu ključni resurs na koji treba da se usredsrede i ulažu vladine institucije, biznis sektor, nevladine i organizacije civilnog društva".

Najugroženija deca iz najsiromašnijih i najmarginalizovanijih porodica posebno su podložna negativnom uticaju klimatskih promena iako su ona u najmanjoj meri doprinela njihovoj pojavi.

"Srbija ostvaruje napredak u postizanju ciljeva definisanih u Sendaj okviru. Napravljeni su značajni koraci u izgradnji i jačanju institucionalnih kapaciteta i pravnog okvira da se smanje rizici. Unicef pruža podršku Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi se smanjenje rizika od nepogoda uvelo u školski program.

Kontinuirano radimo i na mobilisanju privatnog sektora za unapređenje praksi u zaštiti životne sredine kako bi se poboljšao položaj dece koja se nalaze na udaru klimatskih promena i ekološkog razaranja", poručila je Vesna Savić Đukić.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---