Narodno pozorište

Kadrovanje – Narodno pozorište >

Sela je i sedeće

Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi

Vlada Republike Srbije imenovala je 8. avgusta Ivanu Vujić Kominac za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu, a ne njenog jedinog protivkandidata Nebojšu Bradića, što je retko koga iznenadilo. Naime, ako je novembra prošle godine Vlada ocenila da Ivana Vujić treba da vodi nacionalni teatar te ju je postavila da vrši dužnost upravnika, i ako se u međuvremenu pokazalo da se ona lepo uklopila u novu sredinu i da na pravi način sarađuje sa Ministarstvom kulture i informisanja, osnivačem nacionalnog teatra, ako se zna da su njeni umetnički kvaliteti dokazani, zašto bi Vlada naprasno menjala sve to zbog nekog drugog? Ko god da je taj drugi. Eto, zato nikog nije iznenadila vest da je Ivana Vujić ostala u Narodnom pozorištu.

Podsetimo se: u želji da spreči štrajk ansambla Drame zakazan za dan obeležavanja 150. godišnjice pozorišta i da okonča jednomesečnu krizu, Vlada Srbije je udovoljila štrajkačima i otpustila, istina na njegov zahtev, dotadašnjeg upravnika Dejana Savića, a na njegovo mesto postavila rediteljku i profesorku Fakulteta dramskih umetnosti Ivanu Vujić da vrši dužnost upravnika. Rečeno je – samo dok Upravni odbor za tri meseca ne raspiše konkurs, kojim će biti izabran upravnik Narodnog pozorišta.

Ivana Vujić se već od prvog dana svog postavljenja za v.d. upravnicu ponašala kao da će u Narodnom pozorištu ostati mnogo, mnogo duže. Predstavljajući se medijima prvi put u novoj ulozi, krajem decembra, najavila je, na primer, projekat koji će se baviti razvojem publike, zatim podršku mladima, pričala je o planovima da se Narodno pozorište pozicionira na evropskoj sceni, najavila je osnivanje fondacije Narodnog pozorišta kako bi se kroz integraciju privatnog i državnog preduzetništva osnažili fondovi teatra, zatim osnivanje nove scene u prostoru radionice na Donjem Dorćolu, i slične dugoročne stvari. Krajem juna, družeći se sa novinarima na jednom brodu povodom kraja pozorišne sezone, Ivana Vujić je nabrojala već ostvarene rezultate i one koji će tek biti realizovani. Na tom spisku je, osim projekata koji su započeti u vreme njenog prethodnika, bilo i onih koje je inicirala Ivana Vujić i planira da ih realizuje. Evo nekoliko iz te druge grupe. Edukativna radionica dramaturga Imanuela Šipera iz "Rimini protokola" održana u novootvorenoj sceni "Radionica" na Dorćolu bila je povod dogovoru zajedničkog projekta za naredni april. Tri gostovanja Sergeja Polunjina, svetski afirmisanog baletskog igrača, rasprodata su za nekoliko sati, pa se očekuje ista reakcija publike prilikom njegovog gostovanja u Labudovom jezeru ove jeseni. U toku je realizacija ideje da Narodno pozorište svakog meseca ima izuzetan događaj koji će privući ceo region, pa je u tom smislu u pregovorima sa Izabel Iper, koja bi gostovala sa predstavom Boba Vilsona Mary said what she said. U planu je i projekat kamernih opera koje bi gostovale po Srbiji, i još mnogo toga što se može samo pohvaliti.

U to vreme Ivana Vujić je još uvek bila v.d. upravnica, a konkurs za upravnika Narodnog pozorišta, koji je krajem maja raspisao Upravni odbor, bio je u toku. Kao konkurent Ivani Vujić pojavio se reditelj Nebojša Bradić, u tom momentu još uvek urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, sa zavidnom profesionalnom biografijom i iskustvom ministra kulture, upravnika Kruševačkog pozorišta, Ateljea 212 i Beogradskog dramskog pozorišta u kome je bio i umetnički direktor, pa i upravnika Narodnog pozorišta gde je sad, iz samo njemu znanih razloga, osetio potrebu da se vrati. Upravni odbor Narodnog pozorišta je ustanovio da Bradić nije dostavio potvrdu o znanju jednog stranog jezika, pa je njegovu kandidaturu odbio. Bradić se žalio Ministarstvu, i ono mu je dozvolilo da priključi dokument kojim će dokazati ono što je već svojim radom dokazao, i tako zadovoljiti uslove konkursa.

Nakon obavljenih razgovora na kojima su kandidati izložili šta nameravaju da naprave od Narodnog pozorišta, Upravni odbor je zaključio da oboje "poznaju poslovanje pozorišnih ustanova i poseduju rukovodeće iskustvo u oblasti kulture", te ih i preporučio Ministarstvu da izabere koga ono hoće. To je u redu, podsetimo da upravni odbori imaju samo ulogu kontrolora, odnosno da ne biraju upravnike ustanova kulture kao što su to nekad činili, a da to sad radi Ministarstvo. Pretpostavlja se, mada je nemoguće dokazati, da ovoj fazi demokratskog konkursnog procesa prethode konsultacije sa Vladom, odnosno da ni Ministarstvo nikog ne bira samostalno. Zato je bilo očekivano da će Ministarstvo proslediti Vladi baš Ivanu Vujić, a ne Nebojšu Bradića.

Odluku Vlade nije pratilo nikakvo objašnjenje, a još manje argument. Čak nisu objavljene ni njihove biografije. Ima ih na internetu, pa koga zanima neka pretražuje. Elem: Ivana Vujić je, kao što je već navedeno, rediteljka i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, bila je umetnički direktor Bitef teatra, festivala FIAT u Podgorici, Belefa, osnivač i umetnički direktor festivala "Aeroplan bez motora" i pozorišta "Beton hala teatar", postavila je više od 80 predstava u zemlji i inostranstvu, od kojih pet u Narodnom pozorištu.

Plan i program koji će Ivana Vujić sprovoditi naredne četiri godine nisu objavljeni. I, recimo to tako, nedostupni su čak i sad. U vreme trajanja konkursa čulo se samo da joj je glavni repertoarski adut Drame dramatizacija proze Dobrice Ćosića, te da se oslanjala na već dogovorene projekte u cilju poštovanja kontinuiteta.

Navešćemo naslove iz predloga dramskog repertoara koji se nalazi u Ministarstvu kulture (priča se da je poslat Ministarstvu pre nego što ga je Upravni odbor i pogledao), kao nagoveštaj u kom pravcu, po Ivani Vujić, treba da nastavi srpski nacionalni teatar. Kaligula Albera Kamija, drama o autokratskoj vlasti, tiraniji i sociopatskom apsolutizmu, u režiji Snežane Trišić, premijerno će biti prikazana na Velikoj sceni u januaru. Za maj je planirana Greška, po tekstovima Dobrice Ćosića u režiji Ane Miljanić, projekat nastao po predlogu v.d. direktorke Drame Tanje Šljivar a nakon višegodišnjeg istraživanja Ane Miljanić literarne građe ključnog pisca nacionalne književnosti – kako je ocenjeno u predlogu. Sledi Rat i mir Tolstoja u režiji Borisa Liješevića, kao nastavak tradicije igranja ruskih klasika na Velikoj sceni, i na kraju Madam Bovari Gistava Flobera ili Bratstvo licemera Mihaila Bulgakova, u zavisnosti od ishoda pregovora sa rediteljkom Tatjanom Mandić Rigonat. Ponuđena je, kao poseban projekat, manjinska koprodukcija sa nemačkim pozorištem Theater Bremen, Život i sudbina u režiji Armina Petersa po istoimenom romanu V.S. Grosmana, čija je tema Staljingradska bitka. Za repertoar scene "Raša Plaović" predložen je Orlando Virdžinije Vulf u režiji Bojana Đorđeva, zatim Ljubav i borba, dramatizacija Olge Dimitrijević više romana naših autorki u režiji Sandre Šidekoph kao koprodukcija sa festivalom Dramatikertnnen iz Graca, i na kraju Banović Strahinja Borislava Mihailovića Mihiza u režiji Jagoša Markovića.

Do sada, Ivana Vujić nije uspela da završi renoviranje sedišta, koje je započeo pa napustio njen prethodnik. Nije okrečena ni četvrta fasada zgrade. Tapaciran je njen kabinet, sudeći po nalozima radionici, novcem koji je namenjen za repertoar. Nije plaćena članarina Evropskoj teatarskoj konvenciji gde je Narodno pozorište primljeno pre tri godine, 5500 evra. Čuje se da je gostovanje Dojčes teatra iz Berlina na sceni "Raša Plaović" sa predstavom Neustrašive – kao i sve slobodne djevojke po tekstu Tanje Šljivar, v.d. direktorke Drame, i u režiji Salome Dastmalči, koje se u Novom Sadu takmičilo na Sterijinom pozorju, koštalo duplo više. Pomenuta članarina, stolice, fasada, a pre svega sedmomesečna pauza u produkciji, bile su razlozi prošlogodišnje krize i najave štrajka. Ondašnjim štrajkačima i njihovoj inicijativi "Nije ljudski ćutati" kao da više ne smeta što ništa od toga još nije rešeno.

Prve premijere jesenje sezone Narodnog pozorišta, u oktobru, jesu Šekspirov San letnje noći u režiji Kokana Mladenovića sa kompletno ženskom podelom u kojoj je 16 glumica, i opera Na uranku Stanislava Biničkog a u režiji Ane Grigorović, pod dirigentskom upravom Stefana Zekića. Nakon toga radiće se novi komad Milene Marković specijalno pisan za Narodno pozorište i Pučinijiva opera Manon Lesko u koprodukciji s Madlenianumom. Pre toga, 7. septembra, Narodno pozorište će učestvovati u otvaranju obnovljenog Trga Republike. Početkom avgusta, a u cilju podrške novom izgledu Trga, redizajnirani su izlozi zgrade pozorišta sa reklamnim fotografijama i plakatima predstava.

Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu, sudeći po onome što je do sada uradila i šta najavljuje, ona deluje kao neko ko zna kako se upravlja kulturnom institucijom u zadatim okolnostima trenutne Srbije. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---