lični stav >UNICEF želi da investira u tehnološka rešenja iz Srbije koja čine svet boljim mestom za decu i mlade |
U Srbiji virtuelna realnost tek treba da se uvede u škole jer je fokus na opremanju škola primarnom IT infrastrukturom, to jest računarima i internetom. Srbija je razumela da je ovo naša razvojna šansa i primetni su krupni koraci koji su napravljeni, ali oni nisu dovoljni jer druge zemlje nastavljaju da rade, ne čekajući nikoga
Unicef ima dugu istoriju inoviranja – u tom kontekstu je stvoren unicef-ov Inovacioni fond, koji ima za cilj da ulaže u napredne tehnologije otvorenog koda. Iz fonda od nekoliko miliona dolara već je investirano u timove širom sveta koji razvijaju inovativna rešenja koja kroz UNICEF-ovu globalnu mrežu stižu do krajnjih korisnika – dece.
Važno je dotaći se pitanja digitalnog jaza (digital divide) – odnosno realnosti da u najvećem broju slučajeva isključivo najobrazovaniji i najbogatiji slojevi društva imaju pristup naprednim tehnologijama i koristi od primene tih tehnologija. Deca u nerazvijenim zemljama sveta i deca koja su se našla usred globalnih katastrofa kao što su oružani sukobi, prirodne nepogode ili ekstremno siromaštvo gotovo nikada nemaju priliku da osete pozitivne efekte tehnoloških rešenja u svojim životima. UNICEF aktivno radi da promeni tu situaciju i da tehnologiju i njene pozitivne efekte učini dostupnim baš svoj deci sveta i tako im obezbedi mogućnosti za obrazovanje i napredovanje u životu.
Zato smo početkom septembra otvorili još jedan globalni poziv za startape širom sveta – UNICEF-ov Inovacioni fond obezbeđuje do 100.000 dolara investicije, po jednom timu, za rano finansiranje tehnološkim startap kompanijama. UNICEF ne uzima vlasnički udeo u kompaniji, ali očekujemo da se kompletno rešenje objavi pod nekom od licenci otvorenog koda (open-source).
Do sada je bilo nekoliko ovakvih poziva, ali je njihova vidljivost u Srbiji bila minimalna. Sada želimo da Srbiju i region Zapadnog Balkana stavimo u fokus i pružimo priliku inovativnim timovima iz ovog regiona da svojim znanjem obezbede investiciju koja će im omogućiti da razviju svoj proizvod i lansiraju ga kroz UNICEF-ovu mrežu. Ovaj konkurs stavlja u fokus Srbiju i naš region, a na konkursu nemaju pravo da učestvuju tehnološki najnaprednije zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Velika Britanija ili Izrael. Činjenica je da u Srbiji ima puno kreativnih ljudi koji imaju potencijal, znanje i iskustvo da odgovore na globalne izazove.
UNICEF-ov poziv im pruža mogućnost da se za njih čuje na globalnoj sceni i da uz podršku UNICEF-a kreiraju rešenja koja prevazilaze granice jedne zemlje. Radeći sa UNICEF-ovim Inovacionom fondom, naši timovi dobijaju stručnu podršku, mrežu partnera i svetska iskustva koja mogu da primene u svom radu.
Tehnologije kao što su virtuelna i proširena stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija menjaju svet. U Africi deca u improvizovanim školama bez krova i tekuće vode koriste VR da bolje razumeju koncepte geometrije i funkcionisanja ljudskog tela – odnosno primenjuju ono što se u svetu inovacija zove leapfrogging, tj. preskakanje nekoliko tehnoloških nivoa, kako bi se uhvatio priključak sa svetom i odmah prešlo na najnoviju tehnologiju. U Srbiji virtuelna realnost tek treba da se uvede u škole, jer je fokus na opremanju škola primarnom IT infrastrukturom, to jest računarima i internetom. Srbija je razumela da je ovo naša razvojna šansa i primetni su krupni koraci koji su napravljeni, ali oni nisu dovoljni jer druge zemlje nastavljaju da rade, ne čekajući nikoga.
Kao što u meteorologiji predviđamo kretanja uragana i njihove efekte na infrastrukturu i stanovništvo, UNICEF koristi mašinsko učenje da modeluje i predvidi širenje epidemija zaraznih bolesti. U Kolumbiji smo modelovali širenje denga virusa korišćenjem podataka zdravstvenih ustanova o registrovanim slučajevima virusa i informacija o mobilnosti stanovništva koje smo dobili od operatera mobilne telefonije. Jedan od timova iz portfolija UNICEF-ovog Inovacionog fonda je razvio rešenje koje primenom mašinskog učenja sa visokim procentom sigurnosti detektuje da li je dete neuhranjeno – jednostavnim fotografisanjem lica. Ovakav pristup ubrzava snimanje situacije na terenu na ugroženim područjima i snižava troškove operacija, obezbeđujući da pomoć pravovremeno stigne najugroženijoj deci.
Ukoliko ste vlasnik startap kompanije koja se bavi mašinskim učenjem (ML), veštačkom inteligencijom (AI), blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću (VR/AR) u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe, i posedujete funkcionalni prototip otvorenog koda (ili ste voljni da otvorite pristup kodu) koji daje obećavajuće rezultate, UNICEF-ov Inovacioni fond traži upravo vas. Možda ćete dati rešenja za evidenciju broja dece koja su vakcinisana, broja dece koja su upisana u vrtiće ili kako da jednim klikom utvrdimo koji broj prvaka se već bavi sportom, koliko prvaka govori jedan strani jezik, a koliko njih ima umetnički talenat. To su sve podaci koji olakšavaju učenje i razvijanje veština kod dece.
U ovom konkretnom pozivu tražimo timove koji korišćenjem pomenutih tehnologija rešavaju izazove učenja i rada na daljinu, digitalnog povezivanja i dopunskog obrazovanja. Otvoreni smo za rešenja koja se mogu primeniti u Srbiji, ali posebno želimo ona koja se mogu skalirati kroz našu mrežu na globalnom nivou. Srbija je u nedavnom Startup Genome istraživanju ocenjena kao jedna od zemalja sa velikim blokčejn potencijalom. Veliki broj naših blokčejn programera radi na projektima inostranih kompanija, bez previše mogućnosti da utiču na pravac i način razvoja rešenja. Verujemo da je ovaj poziv odlična prilika da oni stečeno znanje upotrebe za postizanje univerzalno dobrih ciljeva i kreiraju sopstveni proizvod koji mogu da oblikuju onako kako smatraju da je najbolje. I što je najvažnije, da pozitivan uticaj na kvalitet života dece bude i veći i suštinskiji. Kada kažem kvalitet života dece, mislim na svu decu na planeti, jer ovaj konkurs nije vezan za nacionalne granice, već nas sve zajedno motiviše da razmišljamo globalno.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Intervju – Marko Jakšić, političar sa severa Kosova >
Obraz nema cenu
Jovana Gligorijević -
Politika i pravosuđe >
Službe i tabloidi u lovu na tužioce
Jelena Veljković, Slobodan Georgiev -
Intervju – Slobodan Beljanski, advokat i pisac >
Poslednji dani odbrane pred najezdom zla
Nedim Sejdinović -
Intervju – Fred I. Tri, LGBT aktivista i učesnik Stounvolske pobune >
Svi su nas mrzeli na početku
J. Gligorijević -
80 godina od kraja Španskog građanskog rata >
Mala pomoć jugoslovenskih drugova
Marko Fernandez