Pokrštavanje stada: City of Valjevo, pop, izložbeni materijal...

Pričević – Ovčarska izložba, pride jagnjeće i drugo pečenje >

Kad livadom ovnovi se trču

Pop metu epitrahilj, pa otpeva Gospodu se pomolimo da blagoslovi stado slugu svojih, manu bosiljkom, siđe sa bine u boksove sa ovcama i ovnovima, još jedared manu bosiljkom

Nedavno, što će reći jako, slavni SNS koordinator Malović, i još slavniji potpredsednik partije Vučević, posetili su Valjevo, koje su naprednjaci uspešno devastirali u još jednu svoju prćiju, i slavno izjavili da su više nego zadovoljni radom SNS gradonačelnika, koji je, po pisanju portala "Kolubarske", najbolji rezultat postig’o u tamanjenju bajadera o državnom trošku. Visoki partijski dužnosnici su imali poruku da gradonačelnik samo tako nastavi, te da će rezultati biti još bolji ako, pod moranje, obezbedi što veću izlaznost na sledećim izborima.

I šta reći, radi se, gradi se, prošle nedelje u Pričeviću, koji prema Medvedniku, održana Ovčarska izložba, sa pratećim programima takmičenja u spravljanju gulaša i jagnjećeg pečenja. Ražnjevi su se okretali, bilo i volujskog pečenja, podvriskivalo se do baldisanja, pev’o Drljača Boro, "izlaznost" bila ko pred propast sveta.

JAREĆA BRIGADA: Dakle, nekoliko stotina metara od centra sela, prema Stavama, osnovna škola "Ilija Birčanin". Sa prednje strane, na betonu, niz tezgi sa ponudom "tradicionalnih" proizvoda, pa imađaše tu narukvica "sa tvojim imenom", sekund hend garderoba, pa jošte domaći ratluk, liciderska srca, džem od šipurka, kaša od šipurka, suve šljive, cveće u saksijama, šajkače i šeširi, vunene kape, ekleri, krofne, kupinovo vino, kisele paprike, belo grožđe u turšija teglicama, plastične puške, autići, plišane mace i plišane kuce.

Sa druge strane travnata zaravan, bina, veliki reklamni zastor na kome piše "Grad Valjevo", isto to na welcome jeziku. Ispred naslagane nagrade, džakovi koncentrata, dve školske klupe na kojima poređano vazdan pehara koji su sijali zlatnim sjajem. Levo beše velika i bela šatra sa zelenim plastičnim stolicama i plavim stolnjacima, do nje šatra siva, sa belim plastičnim stolicama i crvenim stolnjacima.

Naspram bine boksovi sa ovcama i ovnovima, a dalje, prema rečici, posade koje se dale u pos’o, ražanj do ražnja se okreće i čvari. U sve to, takoreći centralno, posada "Jareća brigada", koja se stacionirala ispred urušenog poljskog WC-a, na kome napred zelena mušema sa natpisom "Ovčarska izložba", sa bočne strane zakucana svečana zastava Srbije.

U taj pos’o reporter nabasa na slavnog narodnog pesnika Srbu, kome opet nisu dali da se umetnički ističe na bini. Srba izvadi ‘artiju, i, ko da je na bini, uze deklamuje: Kad livadom ovnovi se trču/ i kad ovce počnu da se mrču/ čobanici tad je dika/ sa padina Medvednika/ Rasteže se harmonika/ u voćnjake, u avlije bliže/ biće svadbi, jesen stiže/ Čobanica ko jabuka jedra/ vragolija milovanja žedna/ ječi pesma kraj lampeka/ ona mene u šumarku čeka... prepuštam se navadi i volji/ ja groićem, ona se rakolji...

Preko rečice dva improvizovana mostića, tek na drugoj strani se radi pos’o. Posada, koje pod belim čadorima, ne zna se broj, svaka ima ‘artiju sa brojem, imenom ekipe, Knez, Podgorina, Živadin, pa Veselin, Ražanj, Složna braća, Remont, Jagnjeća brigada Donja Ljuboviđa, Radisav... Svi u pos’o i radovi, okreću se prasad i jagnjad, sve obilaze orkestri, u sastavu harmonika plus kontrabas, kako se uključe, sve digne kape, vikne Ovo je Srbija, pa slože, Čuj mala, malena, ljubiću te svakog trena...

Reporter se vrati preko mostića, i na "školskoj" stani sve se diglo, samo čini, Ja sam često u cik zore iskakao kroz prozore... Novinaru se pre’stavi gospodin u beloj uniformi, koji je napred im’o stilizovanu srpsku zastavu, na okovratniku natpis "Srbija", on je Simić, profesor kulinarstva u tri srednje škole, član Asocijacije šefova kuvara Srbije, ovde je da ocenjuje gulaš i pečenje, ono što vidi fenomenalno, dosta ljudi, kvalitetan proizvod, na startu zadovoljan...

Do bine omanji otvoren šator za goste i učesnike programa. U "objekat" stiže pop, za njim vojno lice u činu majora... Preko mikrofona zatražiše malo pažnje, na binu izađe pop, stade pred sto na kome bili beli čorbaluk i bosiljak. Pop metu epitrahilj oko vrata, pa se najavi, Draga braćo i sestre zamolio bih vas da pristupimo molitvi za početak ove manifestacije. Pa krenu, Blagosloven bog naš...u vekove vekova... mir svima... Gospodu se pomolimo da Gospod bog pomene sve učesnike ove manifestacije, meštane ovog sela, sve organizatore i sve vas... Gospodu se pomolimo... blagoslovi stado slugu svojih... umnoži ih i okrepi... manu bosiljkom na četiri strane. Pa pop, sa pomoćnikom, ode do boksova sa ovcama i ovnovima, umoči bosiljak u beli čorbaluk, pa manu po ovcama i ovnovima.

OJ KRAMAČO: Narod je samo nadolazio, pod zelenu jelu se stacionira jedan bradat sa čupavu šubaru, napred, na majici slika Draže, na močici crna zastavica "Sloboda ili smrt", koji okupi pajtose da se slikaju, kad svi podignuše desnu sa tri skupljena prsta, škljocnuše ih. U sve upade crni "audi", ispade lično Drljača Boro, na pitanje kojim dobrom, uze se reče: Pa, vidiš šta je ovo, vidiš jaganjce, doš’o da pevam ovom narodu. Boru informisaše da će da peva na bini, a posle će da idu da jedu i piju. Onaj bradati, sa čupavu šubaru, crnu zastavu na močici, krenu po boksovima u inspekciju ovaca i ovnova...

Javiše se i pristigli trubači, odma’ pređoše na Oj Milice čobanice, ali behu jači zvučnici, sa kojih je, uz opšte podvriskivanje, tuklo Oj krmačo, što se ne oprasi, da se lola duga otarasi... Sa bine se javi voditeljka, Poštovani ovčari, dragi gosti, uvaženi domaćini, dobrodošli na Ovčarsku izložbu... Ovo je mesto poznato po dobroj jagnjetini, i Grad Valjevo je odlučio da ga proglasi za centar stočarstva... u toku je ocenjivanje grla, imamo i takmičenje za najbolji gulaš i pečenje, sa nama su i doktori, nije loše proveriti zdravlje, sa nama je i Crveni krst...

Javi se jedan za koga rekoše da Pomoćnik gradonačelnika, Veliko mi je zadovoljstvo da u ime grada, i u ime gradonačelnika, mogu da vas sve pozdravim, i da poželim dobrodošlicu... Samo što završi Pomoćnik, u sve banu lično SNS gradonačelnik, koji je bio na poslu otvaranja nekoliko stotina metara asfalta, što se zove rekonstrukcije ulice, u Valjevu. Tamo gradonačelnik rek’o da su asfaltirali 80 km puteva i da će nastaviti da asfaltiraju, iako taj asfalt izgleda kao da izvođač od mehanizacije ima samo lopate.

Gradonačelnik ne bio sam, stigo sa kompletno rukovodstvo, sa njim član Gradskog veća, gospodin koga zovu dr Teča, jerbo je, kao drugo koleno familije sa ministar dr Nebojša, iz penzije avanzovo na funkciju, prisutan i diplomirani menager Radojica, šef odbornika naprednjaka, koji, tako vele izvori, svojevremeno isteran iz policije zbog falsifikata diplome srednje škole. Gradonačelnik, koji je bio u sive i špicaste cipele, upita Može li, pa se reče brojnim kamerama i novinarima koji su izvadili plajvaze, Došli smo na 14. ovčarsku manifestaciju, ovo već postaje tradicija, radovi u selima su u toku, asfaltiraju se putevi, radi infrastruktura, otvaraju bazne stanice mobilne telefonije...

Na binu stupi folklor, čupava šubara sa crnom zastavom na močici pređe preko rečice da i tamo izvrši inspekciju. Tamo sve bilo na svom mestu, pečenje se istavljalo, skidalo sa ražnjeva, ‘armonike i basovi su sitno mleli, ali nisu mogli stignu arlaukanje i podvriskivanje, Ej lepoto, nad lepotom, kad te vidim boli glava... Na kraj svega, do kukuruza, tenda sa liciderskim srcima, loptama u mreži. Tu POKS, Pokret obnove kraljevine Srbije, šator. Nekoliko drvenih burića, veliki pano na kome piše "Monarhisti", slike patrijarha Pavla, Bećkovića, Kusturice i Dušana Kovačevića.

Na bini je još trupto folklor, predsednik žirija se izjavljivo pored boksova sa ovcama, Stanje u agraru i stočarstvu je loše, vrlo loše, ne treba da se zavaravamo, razvoj stočarstva treba da bude prioritet, to je naša komparativna prednost... Voditeljka, sa bine, reče da se, dok čekamo proglašenje pobednika, neće dangubiti, neće dozvoliti da budu bez bilo kakve zabave, kad kaže bilo kakve, naravno da ne misli da su oni koji će nastupiti bilo kakvi, uostalom, tu su Bora Drljača i Zoran Manijak...

Na binu stupi gospodin Drljača, siva majica na još sivlje horizontalne pruge, adekvatne plave patike sa zelene pertle, kosa slaba, a farbata, uze mikrofon, i odma’ viknu, Nema bolji od Bore, pijem po tri litre, ljubim po tri žene, niko bolji od mene! Alal vera majstore, može on i bez harmonike, bez klavijatura, pa viknu u mikrofon, Čeka mala pored Save, da joj vidim oči plave... pa nastavi, Plači mala, plači, osto sam na Rači...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---