Istraživanje – Odnos prema demokratiji >

Vera i nevera

Tranzicija, višestranačje, tržišna ekonomija, Evropska unija ili ravnopravnost polova. Na ova i druga pitanja je u ovogodišnjem istraživanju američkog Centra Pju odgovaralo skoro devetnaest hiljada ljudi u četrnaest zemalja EU, SAD, Rusije i Ukrajine, pokazujući trend kretanja društva u kome žive

Jedva četvrtina stanovnika Zapadne Evrope veruje da će njihova deca imati bolji standard nego oni. Na istoku Evrope ljudi su nešto veći optimisti, posebno Ukrajinci, Poljaci i Litvanci. Tu najveći optimizam u pogledu budućnosti izražavaju mladi. O stanju ekonomije u njihovoj zemlji, građani se dele uglavnom po liniji sever–jug. U severnoj Evropi su pretežno zadovoljni; ovi u južnoj, gde oporavak od ekonomske krize od pre deset godina još traje, pretežno nisu.

Četiri petine Holanđana misli da je ekonomska situacija u njihovoj zemlji dobra; na drugoj strani, tek svaki deveti Grk tako misli o situaciji u svojoj zemlji. Većina Evropljana podržava demokratske vrednosti, ali nisu ubeđeni da demokratija zaista i funkcioniše.

KOME VALJA EU

Kao i prethodna istraživanja ovog centra, i ovo najnovije je pokazalo da Evropljani veruju u ideale Evropske unije, ali su nezadovoljni kako ona funkcioniše. Većina građana smatra da Unija simbolizuje mir, demokratiju i prosperitet, ali smatraju da je neefikasna, da im se mnogo meša u život i da činovnici u Briselu ne razumeju običnog čoveka.

Upadljivo drugačije stavove pokazali su građani Rusije i Ukrajine, koji u najmanjem broju podržavaju demokratske principe i prelazak u demokratiju i kapitalizam. Oni su ujedno najmanje zadovoljni svojim životom.

EU najviše ocene dobija u Poljskoj i Litvaniji, pa onda u Bugarskoj, a najniže u Britaniji, Grčkoj, Češkoj i Francuskoj. Na pitanje da li je EU dobra za njihovu zemlju, najviše potvrdnih odgovora stiglo je iz Nemačke, Poljske i Španije, a najmanje iz Italije, Britanije i Češke. Građani su daleko skeptičniji po pitanju ekonomskih efekata članstva u EU.

U proseku tek nešto više od polovine njih smatra da je ekonomija njihove zemlje ojačala otkad su u Uniji. Najmanje su u to ubeđeni Francuzi, Grci, Bugari i Italijani. Uz to, na istoku Evrope pozitivno ocenjuju promene u obrazovnom sistemu, ali ne vide baš napredak u poštovanju reda i zakona i u porodičnim vrednostima. Svi smatraju da je nacionalno zdravstvo bilo bolje pre tranzicije.

ISTOK I ZAPAD

Većina anketiranih daje podršku demokratskim pravima i institucijama koje ta prava predstavljaju ili štite. Najveći značaj ljudi pridaju nezavisnom sudstvu i ravnopravnosti polova, a daleko manje entuzijazma pokazuju za verske slobode i organizacije građanskog društva. Upada u oči da je podrška ovim i drugim elementima liberalne demokratije najveća na Zapadu, a najmanja u Rusiji. I jedni i drugi smatraju da je demokratija važna, ali nije malo onih koji su otvoreni i za nedemokratske forme vlasti. Slično je i sa slobodom govora – važna kao princip, ali uz velike razlike u tome gde je granica prihvatljivog.

Jasna linija podele između istoka i zapada Evrope vidi se i po pitanjima poput odnosa prema homoseksualcima i uloge žena u društvu: tako 94 odsto Šveđana, a samo 14 odsto Rusa smatra homoseksualnost prihvatljivom. Amerikanci su negde između, ali daleko bliže Zapadnoj Evropi.

ELITA

Stanjem demokratije u svojoj zemlji su najzadovoljniji Šveđani, Holanđani, Poljaci i Nemci, sa 65 procenata ili više, dok sa druge strane dve trećine Grka, Bugara, Britanaca, Italijana i Španaca nije zadovoljno. Glavni razlog nezadovoljstva su političke elite koje veliki broj građana doživljava kao potpuno odvojene od običnog čoveka. Više od dve trećine anketiranih reklo je da se ne slaže sa stavom da je "većini izabranih predstavnika važno šta ljudi misle".

Ubedljivo najveće neslaganje sa ovim stavom imaju Grci i Ukrajinci, dok jedino u Švedskoj i Holandiji više od polovine građana veruje da je njihovim političarima važno šta misli običan čovek. Građani u zemljama bivšeg istočnog bloka veruju da su na promenama koje su došle nakon pada komunizma najviše profitirali političari.

NEJEDNAKOST

Ljude brine i nejednakost u društvu. Samo četvrtina Evropljana veruje da će doći do smanjenja jaza između bogatih i siromašnih. Uporedo sa padom poverenja u političare uočava se i rast podrške populistima, gde se vide i neke predvidive korelacije. Tako oni koji podržavaju desničarske populiste imaju manje simpatija za EU i uglavnom ne veruju da su evropske ekonomske integracije bile dobre za njihovu zemlju.

Istraživanje Centra Pju pokazuje da su najzadovoljniji svojim životom ljudi u najbogatijim zemljama – SAD, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj. Najmanje zadovoljni su Ukrajinci i Rusi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---