---

Nije loše da se zna za ubuduće, te poluproverene informacije koje cure iz policije i završavaju po tabloidima u nekim situacijama mogu biti opasne

Protekle nedelje sam u nekoliko navrata imao utisak da duboka politička podeljenost građana Srbije dovodi do svojevrsne medijske i informativne paralize. Pošto su društvene mreže postale pomoćno sredstvo za informisanje i osnovno za medijsko spinovanje, danas ćete teško razabrati prave od lažnih informacija. Dakle, u nekoliko slučajeva je poigravanje informacijama moglo da ima katastrofalne posledice. Taj rat za lajkove, ili za prestiž u etru od nekoliko minuta u određenim okolnostima može biti za sve nas opasan, pa zaista ne razumem smisao tih kratkoročnih besmislenih "pobeda" koje se mere brojem lajkova.

Prvi primer je otmica Petra Mitrovića, trinaestogodišnjeg dečaka iz Stare Pazove, koju su izveli momci iz njegovog mesta, uz asistenciju i savet njihovog oca. Dečak je bio vezan i satima držan u nekakvoj napuštenoj kući u Belegišu. Na sreću, porodica je bila pribrana, policija efikasna i sve se završilo hapšenjem otmičara i oslobađanjem dečaka. Ma šta bilo ko mislio o ministru Stefanoviću, ovo je prilika da se policiji oda priznanje, pa postaju besmislene insinuacije da je ceo slučaj montiran da bi se ministru popravljao rejting u javnosti. Dodatnu zbrku je unela objava RTV da je dečak oslobođen iako se to desilo par sati kasnije. Ovo "izletanje" je možda moglo da poremeti tok akcije oslobađanja, pa je zbog ekskluzivnosti ili neproveravanja činjenica televizija bila remetilački faktor. Nije loše da se zna za ubuduće, te poluproverene informacije koje cure iz policije i završavaju po tabloidima u nekim situacijama mogu biti opasne.

Drugi primer medijske konfuzije, na više nivoa, predstavlja izveštavanje o izuzetno visokom stepenu zagađenja vazduha u Srbiji. Prateći vesti na televiziji, mogli ste da zaključite nekoliko stvari. O zagađenju se govorilo gotovo isključivo iz vizure Beograda mada je u Srbiji u nekoliko gradova zagađenje bilo znatno veće. Taj prestonički ugao (preciznije – ugao kruga dvojke) primetan je u kriznim situacijama, pa potpuno razumem građane iz drugih delova Srbije koji, blago rečeno, pizde, pardon, osećaju se medijski nepokriveni. To je takozvani princip "tangentnog prolaska oblaka zagađenja" ili svakog zamislivog i nezamislivog belaja u odnosu na Beograd. Drugi aspekt izveštavanja je vezan za diskurs elementarne nepogode, izazvane visokim vazdušnim pritiskom, varijacijama dnevne i noćne temperature vazduha i odsustva vetra. Rešenje problema nastupiće za koji dan kad zaladi i dune košava. Mediji su otkrili još jednu misteriju veoma pogodnu za spinovanje, a to je pitanje deponije u Vinči, koja gori, ali za sada neutvrđenim vidom plamena – otvorenim ili podzemnim. Zagađenje vazduha nije partijska stvar, ali se za početak rešavanja ovog problema mora dobiti politička podrška. Tako je u svetu, pa će tako biti i kod nas, samo bih voleo da oko zajedničkih problema kao što je ozbiljno zagađenje postignemo što veći stepen konsenzusa. Bilo da ste vlast ili opozicija, sve nas dave isti čađ i smog.

Slična medijska paraliza je bila vidljiva u slučaju požara na Staroj planini. Vatra se proširila iz susedne Bugarske po nepristupačnom terenu. U medijima nije bilo dovoljno vesti, pa su inicijalne informacije stizale putem društvenih mreža, ali se uskoro odbrana konsolidovala i videli smo slike planina obavijenih dimom. Međutim, na društvenim mrežama se politička prepucavanja nastavljaju plasiranjem snimaka požara (doduše iz Kalifornije). Stvarno ne kapiram potrebu da postanete omiljeni tviteraš, sa lavinom komentara "vidi šta nam rade" dok nekom zaista požar gori, ali ne u Kaliforniji, niti na društvenim mrežama, već pred kućom. Aman, bre.

Na kraju, primer apsolutno najveće medijske konfuzije protekle nedelje. Sukob i tuča dveju frakcija Jevrejskih organizacija u Srbiji. Jedne vodi Danilo Medić, predsednik JOB (Jevrejske opštine Beograd), a druge rabin Isak Asijel. Fajt je bio ispred sinagoge, bilo je tu i nekakvo obezbeđenje, navijači Partizana, lanci na kapiji, policija u kordonu, upad u kuhinju i dečiji vrtić, pokušaj iseljavanja rabina, ma trista čuda. Samo je falio Simo Spasić sa megafonom, da pojača buku i konfuziju. Shvatio sam da je država Savezu jevrejskih opština vratila imovinu, pa cenim da se tu radi o nekoj lovi i njenoj raspodeli. Video sam među demonstrantima i Avrama Izraela, ne znam stvarno u kojoj je frakciji, samo sam se setio kako je objasnio ovu anomaliju – inače složni Jevreji u Srbiji se biju međusobno. Valjda su poprimili naše, srpske običaje, dugo već živimo zajedno.

Mediji mi do danas nisu rastumačili šta se tu zbiva, ali je fascinantno da je, ovog puta ne svojevoljno, predsednik Vučić dobio biblijsku ulogu Mojsija, jer su sukobljene strane tražile njegovo angažovanje u rešavanju spora. Neće biti potrebno da deli more, biće dovoljno da podeli pare.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---