Bolivija >

Uspon i pad Eva Moralesa

Nesvakidašnja biografija egzotičnog lidera južnoameričkog socijalističkog "ružičastog talasa" dobija novi dramatični obrt dok se Bolivija nalazi na ivici građanskog, verskog i rasnog sukoba

Poslednju noć u rodnoj Boliviji predsednik Evo Morales proveo je na šarenoj prostirci na podu u gradu Kočabamba, gde su ga sakrivali članovi sindikata "kokaljerosa", "braća iz Federacije tropskog okruga Kočabamba" kojima je uputio tviter zahvalnost pre nogo što je otišao u egzil u Meksiko. Morales je jedan od njih: sin stočara koji su gajili lame, građevinski radnik, pekar, trubač, fudbaler, uzgajivač koke u amazonskoj provinciji Čapare i lider njihovog sindikata koji je preživeo racije, batinjanja, hapšenja, frakcijske borbe.

Od ranog detinjstva čuvao je stada lama u selu Isalavi u okrugu Orinoka, gde je rođen 26. oktobra 1959. Da bi se izdržavao dok je išao u srednju školu u gradu Oruro, zarađivao je kao građevinski radnik, pekar, fudbaler i trubač u orkestru koji je svirao po rudarskim mestima. U vojsci je bio trubač, a posle vojnog roka nastavio je da se bavi stočarstvom – čuvao je stado lama. U to vreme El Ninjo je došao s Pacifika i uništio 78 odsto poljoprivrednih kultura i 50 odsto životinja u tom delu Bolivije. Morales je s porodicom morao da preseli u Čapare u okrugu Kočabamba, gde se delimično bavio poljoprivredom, a uz to, zbog nedostatka sredstava, radio na plantažama koke.

Vašington je 1995. ponovo tražio da Bolivija uništi 1750 hektara plantaža koke i bolivijska vlada je uz podršku SAD otpočela borbu s "kokaljerosima", uz racije, prebijanja kojima je bio izložen i Morales, koji je kao njihov tadašnji sindikalni lider zastupao stav da problem kokaina treba da se rešava na strani korisnika, a ne uništavanjem plantaža koke, čije listove pripadnici naroda Ajmara i Kečua smatraju svetim: boginju Zemlje Paćamamu prikazuju kako kao darove nosi krompir i lišće koke i ne misle da je to narkotik, već sredstvo koje na njih deluje slabije od kofeina. Po tradiciji žvaću kokin list verujući da im pomaže da rade ceo dan.

Masovne demonstracije su prinudile vlasti da nakratko omekšaju režim, posle čega su čistke kokaljerosa obnovljene.

Od uništenja plantaža nisu stradali dileri (koji su list koke kao sirovinu uglavnom transferovali na preradu u Kolumbiju), već bolivijski seljaci kojima je isplaćivan dvadeset peti deo prihoda od kokaina, kako je govorio Morales na 38. sednici Komisije za narkotička sredstva pri OUN.

Godine 1998. predsednik Bolivije Ugo Banser je sklopio novi sporazum sa SAD o uništenju koke u zamenu za finansijsku pomoć, posle čega je zapalo u bedu mnogo ljudi čije nezadovoljstvo je bilo toliko da su vlasti angažovale oružane snage za gušenje pobune. Parola "Koka ili smrt" donela je Evu Moralesu u to vreme veliku popularnost. Godine 2000. on je potpisao saglasnost s ministrom unutrašnjih poslova o povlačenju vojske uz dodelu pomoći uzgajivačima koke za prelazak na uzgoj drugih poljoprivrednih kultura, ali sukob s kokaljerosima nije prekinut i 2003. je došlo do nove erupcije.

Pokret za socijalizam (MAS), široka koalicija sindikata rudara, kokaljerosa, gradskog radništva i pripadnika urođeničkih naroda, postao je na lokalnim izborima 2004, najjača politička snaga u Boliviji. Na izborima 2005. Evo Morales je dobivši 53,7 odsto glasova postao prvi predsednik Bolivije iz redova urođeničkih naroda koji čine 40 odsto stanovnika zemlje (pripada narodu Ajmara nastanjenom uglavnom u planinskim oblastima u rejonu jezera Titikaka na zapadu Bolivije i sa ukupno 2,25 miliona ljudi čini petinu stanovništva ove države). Na izbor Moralesa za predsednika uticao je tzv. Bolivijski gasni konflikt iz 2003. kada je na protestima tražena nacionalizacija bolivijskih gasnih nalazišta, a tadašnji predsednik Karlos Mesa (2003–2005) optuživan da promoviše američke korporativne interese u eksploataciji bolivijskih nacionalnih gasnih resursa. Morales se nakon izbora legitimisao kao jedan od egzotičnih lidera južnoameričkog socijalističkog "ružičastog talasa", poput Huga Čaveza u Venecueli ili Luisa Injasija Lule da Silve u Brazilu, koji su se suprotstavljali američkom imperijalizmu. Bolivija je 1825. dobila naziv u čast južoameričkog revolucionarnog vođe Simona Bolivara.

AUTOHTONA EMANCIPACIJA

Morales je 2009. potpisao dekret na osnovu koga je zemlja na čijem je čelu zvanično dobila novi naziv, Mnogonacionalna Država Bolivija. Kultura i jezik starosedelačkih naroda koji su dugo živeli na marginama društva, inkorporisani su u bolivijski multinacionalni model. Njihovih 36 jezika je uvedeno u zvaničnu upotrebu paralelno uz španski, a njihov koncept dobrog života (buen vivir) bio je upisan u ustav i proglašen za meru institucionalnih i socijalnih reformi. Moralesov Pokret za socijalizam nacionalizovao je ključne industrije i koristio značajne socijalne fondove da bi više nego prepolovio ekstremno siromaštvo sa 38,2 odsto na 15 odsto, a za značajnih 19 odsto smanjio Gini koeficijent koji meri nejednakost prihoda. U toj najsiromašnijoj zemlji na Latinoameričkom potkontinentu za 13 godina je izgrađeno 5000 obrazovnih centara, 1000 zdravstvenih ustanova...

Mada je nacionalizovao gasno-naftnu infrastrukturu i druga strateška preduzeća, Morales je izbegao grešku Venecuele, nije mnogo dirao ostala privatna preduzeća. Zahvaljujući rastu cena rudarskih sirovina koje donose 80 odsto prihoda od bolivijskog izvoza, prema podacima MMF-a, ekonomija Bolivije je u 2015. rasla po stopi 4,8 odsto, najvišoj u Latinskoj Americi.

USTAVNO OGRANIČENJE

Na izborima 2009. i 2014. Morales je osvojio drugi i treći mandat. Ostao je u sedlu i posle referenduma o impičmentu 2008. i nakon referenduma o autonomiji koja je izglasana u istočnim, uglavnom okruzima bogatim gasnim nalazištima i većinom nastanjenim Špancima, ali nije prihvaćen u celoj Boliviji. U jednoj prilici 2009. likvidirani su zaverenici koji su imali zadatak da ubiju Moralesa, među kojima je navodno jedan navodni komunista špansko-mađarskog porekla koji je svojevremeno bio prevodilac Ramireza Iljiča Karlosa Šakala...

Po oceni bivšeg bolivijskog ambasadora u SAD Pabla Solona, a prenosi je američki levičarski portal "Demokratija danas", da je Morales završio svoj treći mandat, bio bi zapamćen kao najbolji predsednik Bolivije. Ali on to nije učinio. Novi ustav je dozvoljavao da Morales osvoji treći mandat 2014, ali njegov četvrti pokušaj nije prošao na referendumu 2016. Međutim, Moralesu lojalni ustavni sud doneo je neobičnu odluku – da se ograničenjem broja mandata krše Moralesova ljudska prava.

Četvrti mandat inače nije izuzetak u burnoj istoriji Bolivije. Na izborima 1985. bivši diktator Ugo Bansera nije osvojio više od 50 odsto glasova, pa je Nacionalni kongres izabrao drugog sa liste neoliberala, Viktora Pasa Estensora, koji je postao predsednik četvrti put... Napetost je prerasla u erupciju protesta nakon izbora 20. oktobra kada se Evo Morales odmeravao s oponentom Karlosom Mesom, već pomenutim bivšim predsednikom Bolivije i pripadnikom vašingtonskog Međuameričkog dijaloga; on je deceniju i po kasnije pokušao da vrati klatno na drugu stranu. Izbore nije dobio, ali je nastala kriza u kojoj je Morales izgubio vlast koju je držao 14 godina.

IZBORNA NOĆ

Preliminarno brojanje glasova iznenada je obustavljeno. Nestalo je struje. Došlo je do prekida internet i telefonskih veza. Posmatračka misija Organizacije američkih država (OAS, koju uglavnom finansiraju SAD) odmah je saopštila da je to čista manipulacija izbornim podacima, uz upotrebu tajnih servera, fantomskih glasova itd. Posmatrači naklonjeniji Moralesu govorili su da je reč samo o tradicionalnom kasnijem pristizanju izbornih podataka iz udaljenijih seoskih sredina, inače naklonjenih Moralesu. On je najpre proglasio pobedu, a onda je optuživši opoziciju da hoće da izvrši državni udar proglasio vanredno stanje i tako faktički priznao da možda i nije osvojio 10 odsto više glasova nego opozicioni kandidat (Morales 46,4 odsto, Mesa 37,7 odsto). Najavio je i da će smeniti izbornu komisiju i pristati na drugi krug izbora, čime je praktično priznao da izbori nisu čisti. Opozicija je izašla na ulice i Moralesa optuživala za izbornu krađu.

Demonstracije su dobijale sve nasilniji karakter. Privatne kuće članova pokreta MAS su spaljivane.

Grupe vandala zapalile su oko 70 autobusa gradskog prevoza u La Pazu. Maroderi su pljačkali prodavnice, maskirani demonstranti su po ulicama jurili pristalice pokreta MAS i pripadnike urođenika. Pojedini kvartovi ne samo u bogatim, već i u siromašnim delovima gradova počeli su da organizuju samoodbranu. Deo Moralesovih pristalica i starosedelačkog stanovništva je izašao na ulice u pokušaju da brani tekovine stečene za vreme njegove vladavine.

U nasilnim sukobima stradalo je više od dvadeset osoba. Napadani su i policajci i policijske stanice. Sistem se ubrzano raspadao, policajci su s uniforma počeli da cepaju kariranu vipala zastavu čiji mnogobrojni kvadrati reprezentuju narode Anda. Ova zastava je isticana paralelno s bolivijskim trikolorom, a sada je u talasu uličnog nasilja skinuta s jarbola. Bolivijska policija je tražila pomoć od vojske, koja je takođe izašla na ulice radi uspostavljanja reda.

Glavnokomandujući bolivijske vojske Vilimas Kalima 9. novembra pozvao je Eva Moralesa da se radi mira u Boliviji povuče i on je podneo ostavku već 10. novembra. Za njim su demisionirali potpredsednik Alvaro Garsija Linera, predsednik Senata i predsednik donjeg doma parlamenta. Nakon poziva glavnokomandujućeg da Morales podnese ostavku, iz Venecuele i Kube su se čule ocene da je u Boliviji zapravo izvršen vojni puč, ali u intervjuu za američki levičarski sajt "Demokratija danas" bivši ambasador Solon ocenjuje da je teško reći da je u pitanju puč zato što je pobuna protiv Moralesa zapravo počela još 2016. kada on nije priznao rezultate referenduma čiji je rezultat nalagao da on ne može da bude izabran po četvrti put.

ŽANIN ANJES

Izgubivši podršku vojske, Morales je otišao najpre u Čapare gde ima podršku starosedelaca. Odatle je odleteo u Meksiko, koji mu je uprkos protivljenju Perua obezbedio prevoz meksičkim avionom i utočište. Kasnije će ispričati da su mu i Amerikanci nudili avion da napusti zemlju, ali da je bio uveren da bi ga odveli u Gvantanamo.

Vlast u Boliviji je preuzela Žanin Anjes, političarka s malo podrške s hrišćanske desnice koja se 2013. istakla tvitovima o tome da sanja o Boliviji "oslobođenoj satanskih obreda urođenika" i o tome da grad nije za "Indijance, koji treba da ostanu na planinskom regionu Čako"!

Mada je tokom ceremonije polaganja zakletve u predsedničkoj Spaljenoj palati (Palacio Quemado), držeći u rukama veliku Bibliju, obećala da će izbori uskoro biti održani, da će u Boliviju vratiti demokratiju, da će pacifikovati zemlju, sastavila je kabinet za koji kritičari kažu da će verovatno dodatno povećati polarizaciju u zemlji.

Jedan sveštenik je objavio da se "Hrist vratio u predsedničku palatu i da je Bolivija za Hrista, a da se nikada više neće vratiti Paćamama", boginja koju urođenici, uključujući i Ajmare, poštuju kao Majku Zemlje. To je bilo kada je u Moralesovu rezidenciju ušao advokat i biznismen Luis Fernando Kamaćo, lider desničarske hrišćanske grupacije Revolucionarni nacionalistički pokret u Boliviji, sin Hosea Luisa Kamaća Parade, vlasnika gasne kompanije koju je Morales nacionalizovao i predsednika Federacije privatnih biznismena od 1992. do 1993. Kubanski list "Granma" tog mlađeg Kamaća opisuje kao "bolivijskog Bolsonara", hrišćanskog fašistu.

Parlament nije imao kvorum da bi verifikovao promenu na čelu države, jer su Moralesu lojalni poslanici gonjeni i linčovani. Gradonačelnicu Vinta Patrisiju Arće demonstranti su izvukli iz gradske kuće i polili je crvenom bojom, ošišali je i bosu vodili kroz grad dok je policajci na motociklima nisu spasli. Bivšoj predsednici Senata Adrijani Salvatijeri, koja je takođe podnela ostavku, onemogućeno je da uđe u parlament.

LITIJUMSKA ČESTITKA SENJORI ANJES

Američki državni sekretar Majk Pompeo je brzo čestitao senjori Anjes na novom poslu vođenja Bolivije kroz tranzicioni period ka demokratiji u skladu sa Međuameričkom demokratskom poveljom. Tramp je nešto tvitovao o pobedi demokratije.

Gabrijel Hetland, koji se bavi Latinoameričkim studijama i sociologijom na Univerzitetu Olbani, u razgovoru za "Gardijan" nije iznenađen što je Zapad ignorisao krvavu vojnu intervenciju i napad na demokratiju u Boliviji, pošto je Evo Morales upravo bio raskinuo ugovore sa multinacionalkama iz EU o eksploataciji litijuma, važnog u proizvodnji baterija za električne automobile, a najavio ugovor s Kinom.

Posle smene režima Zapad će moći da pregovara sa uzurpatorima vlasti, Kamaćom i ostalima.

Anjes je prvih dana povukla poteze koje je Vašington i očekivao: priznala je venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida kao predsednika Venecuele, ukinula Moralesovu podršku Nikolasu Maduru, prekinula diplomatske odnose sa Venecuelom i Kubom i prognala iz zemlje kubanske lekare. Bolivija je, kako javlja agencija TASS, već 15. novembra 2019. izašla iz Bolivarske alijanse naroda Amerike (Alianza Bolivariana para los pueblos de nuestra America, ALBA)‚ čije osnivanje su inicirali Ugo Čaves i kubinski lider Fidel Kastro 2004. Toj organizaciji, zasnovanoj na solidarnosti i principima južnoameričkih ideologa Simona Bolivara, Hosea Martija i Antonija Hosea Sukre, Venecueli i Kubi se 2006. pridružila Bolivija, 2007. Nikaragva, a potom Dominikanska Republika (2008), Antigva i Barbuda, Sent-Vinsent i Grenadini (2009), Grenada, Sent-Kits i Nevis (2014). Honduras se takođe pridružio, ali je posle vojnog prevrata 2009. istupio iz te organizacije.

NASTAVAK NASILJA

Samoproglašena predsednica senjora Žanin Anjes je pozivala vojsku da interveniše protiv demonstranata u La Pazu i drugim gradovima u kojima su izbili novi sukobi pošto su Moralesove pristalice tražile da mu se omogući povratak. Bacale su kamenice i mahale drvenim palicama i sukobile se sa policijom koja ih je rasterivala suzavcem. Osmoro Moralesovih pristalica je ranjeno u gradu Sakaba. U nekim delovima zemlje blokirani su putevi zbog kojih je dolazilo do nestašica.

Privremenu vlast Žanin Anjes nisu priznale Moralesove pristalice u El Altu, drugom po veličini gradu u Boliviji (milionskom), koji zbog brzog rasta nazivaju i ekonomskom prestonicom Bolivije. U tom gradu na visini od 4500 metara tri četvrtine stanovnika pripada starosedelačkom narodu Ajmara. Vojska je upotrebila silu. Demonstranti su, prema agenciji AP, tvrdili da je nasilje počelo kada su pokušali da prođu vojni ček point, a ministar Herhes Hustinijano je tvrdio da su demonstranti bili naoružani "vojnim oružjem".

"Nije jasno u kakvim okolnostima se to desilo, ali opšti utisak je da su snage bezbednosti otvorile vatru u masu ljudi. Danas se održavaju pogrebi i bdenja. Biće više protesta, više emocija, više nasilja i više napetosti", izvestio je iz La Paza reporter američkog Nešenel pablik radija Filip Rivis.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---