BRAĆA: V. Putin i A. Vučić;...

Rusko-srpski odnosi >

Spasiba za Službu

Spinovanjem rusofobne klime među Srbima koji su generalno i više nego naklonjeni i prijateljski raspoloženi prema Putinu i Rusima, priprema se teren za priznavanje Kosova, to je, ugrubo, teza koju zastupa patriotski deo opozicione javnosti. Reklo bi se da je to u velikoj meri nategnuto i naivno gledište jer naklonost Srba prema Rusima nije došla s Vučićem, pa je ne može tako lako poništiti jedna špijunska afera lansirana preko nekoliko tabloidnih naslovnih strana. Pre će biti da su je tabloidi povukli sa naslovnica jer im je – opao tiraž

Kad je izašao iz bolnice, 18. novembra, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću lekari su kazali da ne bi trebalo da leti avionom mesec dana dok mu se stanje ne stabilizuje. Dakle, po lekarskoj računici, negde do Svetog Nikole da se svrti na zemlji. Zato je otkazao i posetu Iranu i posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U međuvremenu je izbila ova "špijunska afera", i to baš pred predsednikov put u Soči, gde je zakazan susret sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Sastanak s ruskim predsednikom trebalo bi da bude 4. decembra, tako da ulazi u onih mesec dana zabrane letenja onako kako su lekari sa VMA savetovali predsedniku Srbije. Ali, ovaj susret Aleksandar Vučić – nije otkazao. Bar ga nije otkazao do zaključenja ovog broja, u utorak 26. novembra. Išao, ne išao, biće raznih tumačenja. Ako bi odustao od puta iz zdravstvenih razloga, to bi se moglo čitati kao izbegavanje susreta sa Putinom, zato što je, prema mišljenju uglavnom patriotske i rusofilske javnosti, cirkusom oko afere "ruski špijun" ozbiljno pokarabasio odnose Beograda i Moskve i to – s namerom. Spinovanjem rusofobne klime među Srbima koji su generalno i više nego naklonjeni i prijateljski raspoloženi prema Putinu i Rusima, priprema se teren za priznavanje Kosova, to je, ugrubo, teza koju zastupa patriotski deo opozicione javnosti. Reklo bi se da je to u velikoj meri nategnuto i naivno gledište jer naklonost Srba prema Rusima nije došla s Vučićem, pa je ne može tako lako poništiti jedna špijunska afera lansirana preko nekoliko tabloidnih naslovnih strana. Pre će biti da su je tabloidi povukli sa naslovnica jer im je – opao tiraž.

Baš zbog toga bi neodlazak Vučićev u Rusiju bio prevelika "žaba za gutanje" njegovim rusofilskim biračima, pa takav scenario nije mnogo realan. Ako se Aleksandar Vučić ipak ogluši o savet lekara sa VMA i odleti za Soči, što je u ovom trenutku nekako izvesnije, to će, s druge strane, biti protumačeno kao Vučićeva poniznost i namera da izgladi "brljotine" prema Rusima, čemu je već donekle poslužila i njegova najava skupštinske deklaracije o vojnoj neutralnosti. Donekle, jer ga ni na šta ne obavezuje, ali je dobar marketing usred špijunske afere, što je Ivica Dačić, ministar inostranih poslova, i potvrdio: "U situaciji kada jačaju pritisci na našu zemlju da se svrstamo u određene tabore, ili da prekinemo prijateljske veze sa nekim državama, dobra je odluka da se kurs vojne i političke neutralnosti potvrdi i kroz posebnu deklaraciju."

AMERIČKA "ZABRINUTOST" I RUSKO "RADOVANJE"

"Bombona", kaže za "Vreme" Đorđe Vukadinović, analitičar i narodni poslanik. Najavljenu deklaraciju o neutralnosti Vukadinović opisuje kao bombonu Rusima, neku vrstu "obloge na ranu" koju je napravila špijunska afera: "Ne možemo još znati koliko je rana duboka i šta se sve krije u vezi s tim, ali bi deklaracija o vojnoj neutralnosti svakako trebalo da umiri Ruse, kao što je ovo neobično pompezno puštanje snimka trebalo da umiri Zapad, pre svih Ameriku."

Američki Stejt department je brzo reagovao. Iskazali su "zabrinutost zbog izveštaja o nepriličnom ruskom uplitanju u Srbiji", ali i podršku Srbiji u naporima da "istraži ovaj incident". Sjedinjene Države, stoji dalje u izjavi portparola Stejt departmenta Radiju Slobodna Evropa, podstiču Vladu Srbije da "odgovorne za ove nezakonite aktivnosti smatra odgovornim, u skladu sa vladavinom zakona".

Iz Kremlja su stigle čak dve reakcije, isto tako brzo. Prvo se oglasila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova, koja je objavljivanje snimka nazvala provokacijom uoči sastanka na najvišem nivou. Dodala je, međutim, a agencije prenele, da "ne razume saopštenje srpske vlade da je situacija veoma ozbiljna". Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije održana je čak četiri dana pošto je objavljen snimak kao krucijalan dokaz "nepriličnog ruskog uplitanja", na kojem je identifikovan pripadnik Ruske vojnoobaveštajne službe (GRU) potpukovnik Georgij Kleban kako daje novac blurovanoj osobi za koju je Vučić rekao da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije sa inicijalima Z.K. Potom se oglasio i portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov. Rekao je da se raduju poseti predsednika Srbije: "Svesni smo činjenice da postoje određene strane koje bi volele da unapred prekinu tu posetu i ubeđeni smo da to neće moći da učine."

VUČIĆEVO PITANJE

Aleksandar Vučić je odmah kazao da nove 1948. neće biti (aludirajući na Rezoluciju Informbiroa kojom je ozvaničen razlaz Titove SFRJ i Staljinovog SSSR), da politika prema Rusiji neće biti menjana te da Rusi nisu neprijatelji Srbije niti će to biti. Ali i da je ruskog ambasadora Bocan-Harčenka povodom afere upitao samo: "Zašto?" Koliko će to "zašto" biti istorijsko kao Titovo "ne", zavisi od toga hoće li i ruskog predsednika isto pitati kada ga vidi. Rekao je da će razgovarati s njim u četiri oka, mada je siguran da "predsednik Rusije Vladimir Putin nije bio obavešten o delovanju Klebana", dodao još nekoliko opštih mesta o vojnoj neutralnosti Srbije i o tome da Srbija ne zaboravlja ono što su Putin i Rusija učinili za nas, ali i da Srbija jedina nije uvela sankcije Rusiji i ničim ne ugrožava prijateljstvo. Vučić se nije setio, međutim, koliko mu je Putin pomogao svojim pojavljivanjem na kontramitingu prošle zime koji je SNS upriličio povodom posete predsednika Rusije uz uobičajene rekvizite, kolone autobusa iz cele Srbije i parole "1 od 300 miliona" što je trebalo da bude odgovor protestima "1 od 5 miliona". Putin nije želeo da govori na mitingu, i pored molbi i Vučića i patrijarha Irineja rekao je okupljenima samo: "Spasiba za družbu!"

Vučićevi spoljnopolitički potezi nisu motivisani nekim državničkim razlozima i geopolitičkim uvidima, siguran je Đorđe Vukadinović, nego pre svega instinktom za samoodržanje i opstanak na vlasti, dok je Srbija od njegove spoljne politike – sve slabija: "Za susrete, osmehe, poluzagrljaje, prijeme, Aleksandar Vučić daje svima sve, ili skoro sve, a pre svega državne, nacionalne, privredne resurse. On kupuje osmehe našim resursima. On to radi tako što od Rusa kupi oružje pa to kompenzuje tako što Amerikancima dâ Moravski koridor da grade, tačnije američko-turskom konzorcijumu, Francuzima Aerodrom ‘Nikola Tesla’ i eventualno metro. Kinezima pored realno potrebnog aranžmana oko Železare, da i, takoreći gratis, Bor. To je njegova spoljna politika", zaključuje Vukadinović.

KO ĆE KOME REĆI "NE"?

I među zapadnim i među ruskim, ali i među srpskim analitičarima, različita su viđenja daljih srpsko-ruskih odnosa. Jedni su uvereni da je afera "ruski špijun" potpuno beznačajna za duboke veze između Rusije i Srbije, i da će možda biti usput spomenuta, kao marginalni događaj, dok drugi veruju da bi afera mogla biti uvod u novu "‘48", te da će razgovor između Vladimira Putina i Aleksandra Vučića biti težak i da bi ruski predsednik srpskom predsedniku mogao da postavi i neka neprijatna pitanja. Kao na primer, otkud baš sada otvaranje ove afere, kada je snimak napravljen pre skoro godinu dana? Svakako je pitanje zašto je srpska država, ako je znala za aktivnosti ruskih obaveštajaca, a na osnovu onoga što je Aleksandar Vučić govorio, očigledno jeste, do sada o tome ćutala, a sada progovorila?

Politikolog Boban Stojanović u izjavi za dnevni list "Danas" (26. novembar) veruje da afera "ruski špijun" ne bi bila baš u ovom trenutku otvorena samo da "pokrije" aferu "Krušik" i plagijat doktorata ministra Siniše Malog. Stojanović veruje da je ova afera tempirana "u trenucima kada Milorad Dodik rešava neke stvari u Republici Srpskoj". Dodik se poslednjih dana ponovo spori sa Sarajevom oko Programa reformi BiH tj. Godišnjeg nacionalnog programa koji se šalje u NATO i za koji tamošnji eksperti kažu da zadovoljava potrebe BiH da nastavi integracijski proces. S druge strane, srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da se Srpska ne odriče vojne neutralnosti, ali i da pomenuti dokument ne prejudicira članstvo i da su za bilo kakvu odluku o saradnji sa NATO-om potrebne nove odluke Predsedništva BiH. Stojanović je uveren i da će jedna od ključnih tema sastanka Vučića i Putina biti i pitanje Republike Srpske. Jedan ruski diplomata, u penziji, s kojim je ovaj novinar "Vremena" razmenio nekoliko mejlova, insistira na tome da su odnosi Rusije i Srbije stariji i od Putina i od Vučića te da je Srbija u ovom trenutku morala da ponudi nešto "razjarenom biku" koji preti sankcijama i pokaže da nije baš toliki saveznik Rusije. "Rusi imaju interes da ostanu na Balkanu, Zapad ima interes da ih otera. Da li je to prvi put?", pita ruski diplomata.

Dragan Šutanovac, bivši predsednik DS-a, u "Utisku nedelje" je rekao da je Srbija Rusiji zapravo poslednje utočište: "Videli smo na koji način su prošli Rusi u Crnoj Gori i Makedoniji. Njihovo poslednje utočište je Srbija i oni će obaveštajnim radom maksimalno pokušati da utiču ne samo na prikupljanje obaveštajnih podataka, što rade sve zemlje sveta, nego će i politički uticaj da iskoriste u pokušaju da zakucaju Srbiju da ostane van EU i NATO-a i pod jakim uticajem Rusije, što se ovde u Srbiji u poslednje vreme i sprovodi."

Zato je bivši ministar odbrane uveren da je afera u koju je umešan službenik ruske ambasade u Srbiji samo pokušaj desanta protiv evropskog puta Srbije, jer: "Srbija nema toliko velike tajne. Više vredi tajna kako se pravi koka-kola nego sve srpske tajne." Kada je o Kosovu reč, Dragan Šutanovac je podsetio da su zvaničnici Rusije godinama unazad govorili da će podržati svako rešenje o Kosovu i svaki dogovor koji postignu Beograd i Priština, a da su se, u poslednje vreme, glasno i nedvosmisleno vratili na formulaciju koja podrazumeva Rezoluciju 1244. Ili, kako je to ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko nedavno rekao: "Pitanje Kosova treba rešavati striktno u međunarodno-pravnom okviru, na osnovu Rezolucije 1244."

PROPAGANDA I REALNOST

Đorđe Vukadinović kaže da bi se na prvi pogled moglo kazati, na osnovu učestalih susreta na vrhu, niza izjava datih tim povodom, na osnovu saradnje u raznim oblastima, da su odnosi Beograda i Moskve bolji nego što su bili do 2012. Ipak, ekonomski bilans tih susreta nije toliko spektakularan, koliko su umeli biti sami susreti. "Ne računajući veliku rusku investiciju NIS, oko koje se, doduše, vode velike polemike, i legendarni, polumitski kredit za železnice, nema nekih spektakularnih ruskih investicija. Pritom, kad je reč o NIS-u, Energetski sporazum je potpisala prethodna vlast sa Moskvom i po nekim tumačenjima upravo joj je taj sporazum došao glave. Tako, izlazi da su najdinamičniji odnosi Beograda i Moskve ovi vojni, zapravo, u vezi sa naoružanjem. To je svakako najvidljivija manifestacija saradnje ili bliskosti o kojoj se priča, ali i nešto što najviše izaziva pozornost i sumnje zapadnog sveta. Dakle, imamo bilateralne odnose i saradnju u vojnoj industriji, vojnim nabavkama", podseća Vukadinović i dodaje da ni ta najvidljivija i najdinamičnija manifestacija saradnje Rusije i Srbije nije bez senke NATO-a, jer zvanični Beograd pravi krupne korake u saradnji sa NATO-om, ali to svoje napredovanje ne reklamira, zapravo se ponaša kao da ga se stidi.

"Sem kad se treba hvaliti u zapadnim medijima i pred zapadnim zvaničnicima. Napredak tih odnosa je institucionalni i vaninstitucionalni. Višestruko je povećanje vojnih vežbi sa članicama NATO-a, u odnosu na period pre vlasti SNS-a. Ratifikacija sporazuma koji nisu bili ratifikovani za vreme Koštunice i Tadića, kao što je to slučaj sa SOFA sporazumom. Potpisivanje i ratifikacija novih sporazuma kao što je IPAP. Ovde se o tome ne govori, zbog srpskog javnog mnjenja, a ne prija ni očima Moskve", kaže Vukadinović.

Zaista, iako su srpski tabloidni mediji i režimska štampa prepuni zveckanja ruskim oružjem, a Zapadu se preti sa naslovnih strana ruskim sistemom S-400 i vojnim vežbama s Rusima, stvarnost je drugačija. Vojna saradnja Srbije sa članicama NATO-a značajnija je od vojne saradnje sa Rusijom. Vojne vežbe sa NATO-om, vojna pomoć od NATO-a, sporazumi potpisani sa NATO-om, pokazuju koliko je ta saradnja značajnija i obuhvatnija.

Evo primera. Prošle godine, Srbija je najviše vojnih donacija primila od SAD, oko 2.375.000 miliona evra od ukupnih nešto više od dva i po miliona evra, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove, a preneo "Dojče vele". Rusija je na dnu liste, među pet najmanjih donatora. Ipak, građani su čuli za MiG-ove ali ne i za "hamere". Otkako je vlast u Srbiji preuzeo SNS pa do prošle godine, dakle između 2012. i 2018, VS je učestvovala u 11 međunarodnih vojnih vežbi sa NATO-om, u 98 vojnih vežbi sa državama članicama, piše "Dojče vele" na osnovu pomenutog istraživanja. Uz napomenu da je čak 84 odsto ispitanika protiv ulaska Srbije u NATO.

To jeste šizofrena situacija za koju se može reći da je proizvod i populističke politike Aleksandra Vučića. Međutim, u okolnostima u kojima se po regionu širi evroskepticizam zbog zamrzavanja proširenja EU, a Srbija potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, drugo se i ne može očekivati ni prema EU ni prema NATO-u. Pritom, sećanje na 1999. je živo, i zato se prilike u Srbiji razlikuju od, recimo, crnogorskih. Vukadinović kaže da bi se moglo reći da među zvaničnicima Kremlja, ali i u delu patriotskog bloka srpske kritičke javnosti, postoji "bojazan da bi Vučić mogao da, kao i Milo Đukanović", okrene kurs i pođe ka punopravnom članstvu u NATO: "Bojazan da bi mogla da se dogodi đukanovićizacija srpske politike. Mada i u Crnoj Gori postoji antinatovsko raspoloženje, ono je u Srbiji mnogo izraženije. Zato nije baš moguća potpuna analogija sa Milom Đukanovićem. Ali su neke sličnosti svakako prisutne."

U nekim evropskim krugovima, koji se ne slažu sa politikom zamrzavanja proširenja EU, međutim, postoji druga vrsta bojazni. Bez evropske perspektive, Balkanu preti povratak u nacionalizam i stare sukobe iz kojih još nije čestito ni izašao. Zato ne treba da čude reči ruskog premijera Dmitrija Medvedeva u Beogradu da državama regiona ne bi trebalo "nametati" izbor između Zapada i Istoka, već im prepustiti da biraju u skladu sa sopstvenim interesima. Među evropskim analitičarima balkanskih prilika shvaćene su kao ponuda: bliske veze sa Rusijom kao alternativa Evropskoj uniji.

Zdravko Ponoš je u pravu. Od politike "i Evropa i Kosovo" ostala je politika "ni Evropa ni Kosovo".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---