PRAZNI EVROPSKI PUTEVI: Nemačko-poljska granica

Karantin Evropa >

Zastoj života i privrede

Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi

Institut "Robert Koh" je u utorak promenio procenu rizika po zdravlje stanovništva u Nemačkoj sa "umeren" na "visok". "Ako ne budemo uspeli da usporimo širenje virusa kovid-19 moramo da računamo da ćemo se u narednim mesecima suočiti sa milionima obolelih", izjavio je rukovodilac instituta Lotar Viler. U Nemačkoj je u utorak infekcija korona virusom širom zemlje potvrđena kod više od 6900 ljudi, a zabeleženo je devetnaest smrtnih slučajeva. Za samo jedan dan, u noći između nedelje i ponedeljka, broj potvrđenih novih slučajeva porastao je za hiljadu. Viler upozorava da se zbog limitiranih kapaciteta testiranja na virus kovid-19, i zbog informacija koje kasne između tri i četiri dana, može samo spekulisati koliki je stvarni broj zaraženih ljudi u Nemačkoj. On je upozorio da bi ova pandemija u najgorem slučaju mogla da traje "i do dve godine". To navodi imajući u vidu da se virus još nije proširio u Africi i drugim regionima sa slabim zdravstvenim sistemima.

Kao i većina drugih evropskih zemalja, Nemačka je sa izvesnim oklevanjem preduzela drastičnije mere u cilju zaustavljanja širenja virusa korona: od ponedeljka je zatvorila svoje granice; otkazana su sva sportska takmičenja; zabranjena su sva turistička noćenja; zabranjena su sva turistička putovanja kako van Nemačke, tako i unutar zemlje; radno vreme restorana ograničeno je od 06 do 18 časova; zatvorene su škole i obdaništa; zabranjena su javna okupljanja i verski obredi u crkvama, džamijama i sinagogama; zabranjen je organizovan prevoz autobusima; zatvaraju se barovi, klubovi, diskoteke, pozorišta, opere, koncertne sale, muzeji, zoološki vrtovi, kockarnice, kladionice, kupleraji…

Sa radom nastavljaju prodavnice sa prehrambenim artiklima, prodavnice sa pićima, apoteke, veterinarske radnje, radnje sa građevinskom i baštenskom opremom, drogerije, benzinske pumpe, banke, pošte, frizeri, saloni za pranje i čišćenje, kiosci sa novinama… Do daljnjeg.

Iako je sprovođenje mera u borbi protiv širenja virusa korona u Nemačkoj u velikoj meri u nadležnosti pokrajina, ono je uglavnom usklađeno sa preporukama savezne vlade. Pooštravanje mera, dodatno ograničavanje javnog života i slobode kretanja, zavisiće od razvoja situacije.

NOVO ŽARIŠTE

Slične, pa i rigoroznije mere, delom oštrije nego u ratnom stanju, sprovode sve zemlje članice Evropske unije, koja je od utorka poslepodne zatvorila svoje spoljne granice. Individualni ulasci u EU praktično će biti nemogući, granice ostaju otvorene za prevoz robe.

Na osnovu podataka kojima raspolaže američki Univerzitet "Džon Hopkins", broj obolelih od virusa korona, kao i broj smrtnog ishoda ove bolesti, u ostatku sveta postao je veći nego u Kini. U noći na ponedeljak ovaj univerzitet je u Kini registrovao 81.003 obolelih, a u drugim zemljama ukupno 86.446; broj podleglih virusu korona u Kini iznosio je 3203, u ostatku sveta 3237.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je Evropu za novi "epicentar" virusa korona. "Ovo su vremena bez presedana", izjavio je direktor SZO za Evropu Hans Kluge i tražio od evropskih država da preduzmu "najhrabrije" poteze ne bi li suzbili krizu.

NEVIDLJIV NEPRIJATELJ

Od Italije, u kojoj se virus oteo kontroli, preko Španije u kojoj epidemija divlja, Danske, koja je o dolasku korona virusa počela da brine na vreme, do Britanije u kojoj se primenjuje doktrina "imunizacije stada", ograničava se kretanje ljudi, zatvaraju se granice, prekidaju saobraćajne veze, zaustavlja društveni život, a stariju populaciju, koja je najrizičnija grupa, zatvaraju u kuće.

Francuska je proglasila zabranu kretanja koja je stupila na snagu u utorak poslepodne. "Nalazimo se u ratu. Ne borimo se protiv armija ili drugih nacija. Ali neprijatelj je tu, nevidljiv – i napreduje", izjavio je predsednik Emanuel Makron u ponedeljak uveče. Za samo jedan dan broj zaraženih u Francuskoj je porastao za hiljadu, broj umrlih za 28. Francuzi narednih petnaest dana kuću smeju da napuštaju samo ako idu u kupovinu, kod lekara ili na posao. Francuska vlada je prethodno kritikovala Francuze da nisu poslušali preporuke za samoizolaciju. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će više od 100.000 policajaca nadzirati zabranu kretanja.

Jednako drastične mere je uvela i Španija. Predsednik Pedro Sančez je u obraćanju naciji saopštio da bi pojačana restrikcija kretanja mogla da traje i duže od prvobitno najavljenih petnaest dana. Posle Italije, Španija je najviše pogođena pandemijom virusa korona. Prema podacima Univerziteta "Džon Hopkins" od utorka broj obolelih u Španiji se popeo na više od 11.000, broj smrtnih slučajeva na više od 500.

BORBA PROTIV ZASTOJA PRIVREDE

U celoj Evropi se prekidaju procesi proizvodnje, čitave industrijske grane, kao što su ugostiteljstvo ili turizam, praktično se suspenduju. Nemački Folksvagen obustavlja proizvodnju u većini svojih postrojenja u Nemačkoj i Evropi, Audi zatvara pogone u Nemačkoj, Mađarskoj i Meksiku; drugi najveći proizvođač modnih artikala posle španskog Inditeksa, kome pripada i Zara, švedska modna kuća H&M zatvara svoje prodavnice u mnogim zemljama; promet proizvođača sportske opreme Adidas prema procenama u prvom kvartalu ove godine samo u Kini opašće između 800 miliona i jedne milijarde evra; ugroženo je poslovanje više hiljada malih i srednjih preduzeća širom Evrope, porodičnih hotela, restorana, pozorišta, prodavnica izvan velikih prodajnih lanaca.

Sve države će biti primorane da preduzmu vanredne mere radi očuvanja privrede. Kao odgovor na korona-krizu nemačka savezna vlada je dala obećanje bez presedana: preduzeća pogođena pandemijom mogu da računaju na neograničenu pomoć, ma koliko to državu na kraju koštalo.

Evropska komisija je zasad pripremila investicioni paket u visini od 37 milijardi evra kako bi amortizovala posledice krize u državama članicama EU i garancije za kredite do osam milijardi evra, od kojih treba da profitiraju pre svega firme iz turističke i saobraćajne branše i trgovine na malo. "Uverena sam da EU može da se odupre ovoj krizi", rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i pozvala zemlje članice da se odgovorno ponašaju.

Međunarodni monetarni fond predviđa da će se globalni rast u 2020. godini spustiti ispod prošlogodišnjeg nivoa. MMF na osnovu prethodnih iskustava predviđa da će otprilike jednu trećinu ekonomskih gubitaka predstavljati direktni troškovi zbog gubitaka života, zatvaranja radnih mesta i karantina. Preostale dve trećine biće indirektne, odražavaće smanjivanje poverenja potrošača, poslovnog ponašanja i pooštravanja finansijskih tržišta. Dobra vest je da su finansijski sistemi otporniji nego pre globalne finansijske krize 2008. godine. Koliko će ekonomija pasti i koliko dugo će padati teško je predvideti, a zavisiće od trajanja pandemije, ali i od blagovremenosti i efikasnosti preduzetih mera. Ovo je posebno izazovno za zemlje sa slabijim zdravstvenim sistemima i sposobnostima reagovanja.

PRIZEMLJENI AVIONI

Virus korona prizemljuje sve svetske avio-kompanije, i ta se industrija možda neće u potpunosti oporaviti od ovog udarca, konstatuje londonski "Ekonomist". U memorandumu od 13. marta pod naslovom "Preživljavanje Britiš ervejza", šef ove kompanije Aleks Kruz govori o "krizi globalnih razmera". Evropski i američki prevoznici zapadaju u krizu dok se saobraćajne restrikcije ređaju jedna za drugom, a strah od zaraze plaši putnike. Međunarodna asocijacija vazdušnih prevoznika procenila je početkom marta da će ove godine prihodi avio-prevoznika opasti za 113 milijardi dolara, što je petina prošlogodišnjih prihoda, a četiri puta više od nivoa gubitaka koje je ta asocijacija predviđala u februaru.

Atraktivne transatlantske rute koje su avio-prevoznicima donosile 20 milijardi dolara, ove godine pogođene su tridesetodnevnom zabranom saobraćaja sa Evropom koju je naredio predsednik SAD Donald Tramp. Nemačka Lufthanza, najveći evropski avio-prevoznik, broj svojih letova u aprilu smanjila je za polovinu i već razgovara sa evropskim vladama o finansijskoj podršci. Proračuni gubitaka avio-prevoznika se uvećavaju pošto sve više zemalja uvodi saobraćajne restrikcije, a EU zbog epidemije limitira saobraćaj sa okruženjem.

PESMA I ŠTRAJKOVI U ITALIJI

U Italiji je već neko vreme zatvoreno sve što zatvoriti može, a da ne kolabiraju privredni i socijalni sistem. Putovanje iz grada u grad je ograničeno na opravdane slučajeve vezane za posao, zdravstvene probleme i povratak kući. Za davanje lažnih informacija o tim razlozima zaprećeno je kaznama.

Škole i fakulteti, bioskopi i teretane zatvoreni su do 3. aprila, baš kao što su zabranjeni svi veći javni skupovi. Sportski događaji, uključujući i fudbalske mečeve, su suspendovani. Italijanska vlada je izdvojila 25 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica virusa. Od brodogradilišta u Liguriji na severu, do čeličana u Puliji na jugu, izbili su spontani štrajkovi zbog toga što poslodavci radnicima koji ne mogu da rade od kuće nisu garantovali zaštitu od virusa. Premijer Đuzepe Konti i italijanski ministri zdravlja, ekonomije, rada i ekonomskog razvoja su posredovali u osamnaest časova dugim pregovorima između poslodavaca i sindikata i postigli sporazum o protokolu zaštite na radu.

"Politiko" ocenjuje da uprkos krizi ljudi nisu potpuno odlepili. Mnogi mediji prenose scene u kojima Italijani pevaju sa svojih prozora.

Zdravstveni sistem je opterećen do maksimalnih granica. Na stotine lekara se zarazilo virusom korona, dvoje je umrlo. Do 17. marta bilo je više od 28.000 zaraženih i više od 2100 umrlih.

Italijanski Privredni savez Konfindustria saopštio da u više od 65 odsto preduzeća rapidno opada promet. Italijanska privredna komora računa sa gubicima od više od 37 milijardi evra ako kriza potraje do juna.

I inače prezadužena Italija privredi je stavila na raspolaganje pomoćni paket u visini od 25 milijardi evra, pre svega radi refinansiranja i odlaganja isplate kredita preduzeća i fizičkih lica. Nacionalni avio-prevoznik Alitalia našao se pred bankrotom, vlada razmatra njegovu nacionalizaciju.

Kako bi podstakao Italijane na samoizolaciju najveći pornografski veb-sajt na svetu Pornhab Italijanima je na raspolaganje stavio svoj premijum paket.

MADRID U KARANTINU

Španski aerodromi su bili dramatično zakrčeni nakon što je nekoliko zemalja zabranilo letove iz Barselone i Madrida. Putnički popusti za penzionere ukinuti su na najmanje mesec dana. Škole i univerziteti su zatvoreni, a oko 9,5 miliona studenata poslato je kući na dve nedelje.

Španski parlament je zatvoren nakon što je nekoliko poslanika bilo zaraženo. Levičarska španska vlada dopustila je održavanje Međunarodnog marša žena u Madridu sa više desetina učesnika, da bi posle toga zabranila sva javna okupljanja uključujući i Falas festival u Valensiji koji nije otkazivan još od Španskog građanskog rata.

Sportska takmičenja se održavaju bez publike. Španska fudbalska liga je suspendovana, ali vlasti u Andaluziji uprkos pritisku nisu zabranile održavanje tamošnjih verskih svečanosti kojima prisustvuje stotine hiljada ljudi. Španska muslimanska zajednica je otkazala kolektivne molitve. Košarkaški klub Real Madrid je stavljen u karantin nakon što je jedan igrač bio pozitivan na testu. Zatvoreni su muzeji, pozorišta, bioskopi. Poseta zatvorima je zabranjena.

Španska vlada je odredila da svi ljudi koji idu u samoizolaciju primaju nadoknade za bolovanje i izdvojila 14 milijardi evra za pomoć privredi. Premijer Pedro Sančez zatražio je da se odobri 3,8 milijardi evra za jačanje zdravstvene zaštite. U Španiji nema ni dovoljno kreveta za obolele od virusa korona kojima je potrebna hospitalizacija, ni dovoljno testova na ovaj virus.

POSLEDNJA PREDSTAVA U MULEN RUŽU

Francusko ministarstvo zdravlja proglasilo je da prelazi na drugu fazu akcionog plana i naložilo da se odlože sve hirurške operacije koje nisu neophodne. Ljudi koji dolaze iz Kine, Irana, severne Italije, Singapura i Južne Koreje stavljeni su u karantin. Škole i univerziteti su do daljnjeg zatvoreni. Pariski maraton, ragbi turnir šest nacija, koncerti i sajmovi su otkazani. U Parizu su zatvoreni kafei, bistroi, restorani, sve radnje čija roba nije neophodna u svakodnevnom životu.

Institucije javnih službi u Francuskoj rade, mada se zatvaraju škole i obdaništa, osim za decu doktora, medicinskih sestara i zdravstvenih radnika. Crkve će biti otvorene za individualne verske aktivnosti, ali su kolektivne molitve odložene. Javni saobraćaj nije obustavljen.

Kako piše "USA tudej", francuske snage bezbednosti ispalile su suzavac i sukobile se sa antivladinim demonstrantima "Žuti prsluci" koji su u subotu 14. marta uprkos zabrani demonstrirali u Parizu protiv zabrane javnog okupljanja.

Ministar finansija Bruno le Mer tražio je od evropskih ministara da odobre stimulativni plan za izbegavanje tragičnog ekonomskog pada. Vlada je uspostavila kontrolu nad cenama sanitarnih sredstava i proizvodnje zaštitnih maski.

Mulen ruž je održao poslednji šou pre privremenog zatvaranja.

TRI RAZLOGA ZA IZLAZAK IZ KUĆE U AUSTRIJI

Austrijska vlada je uvela zabranu kretanja na teritoriji čitave zemlje. Kuća sme da se napusti samo iz tri razloga: neodložne poslovne obaveze, neophodna nabavka, pomoć drugim ljudima.

Ko želi napolje to sme samo sam ili u društvu osoba sa kojima živi na istoj adresi. Kancelar Sebastijan Kurc je saopštio da su do daljnjeg zatvoreni i parkovi i igrališta za decu, te da će policija kontrolisati sve odredbe koje ograničavaju kretanje.

Kao i u gotovo svim drugim evropskim zemljama, i u Austriji su društvena i privredna kretanja svedena na minimum, pa su tako zatvorene i visoke školske ustanove, usmerene škole i gimnazije. Škole su, međutim, otvorene za đake nižih razreda. Učenici mogu, ali ne moraju, da dolaze u školu u kojoj se ne odvija nastavni program, ali mogu da vežbaju zadatke i tu provode vreme.

Do utorka u Austriji je od virusa korona obolelo 1332 osobe, zabeležena su tri smrtna slučaja.

PROVIZORNE BOLNICE U NEMAČKOJ

U sklopu borbe protiv virusa korona nemačka savezna vlada je u dogovoru sa pokrajinskim vladama odlučila da udvostruči broj kreveta za intenzivnu negu. Nemački ministar zdravlja Jens Špan saopštio je da Nemačka raspolaže sa 28.000 kreveta za intenzivnu negu, od kojih je 25.000 opremljeno za veštačko disanje. Plan je da se ustanove za rehabilitaciju, hoteli ili velike hale preurede u provizorne bolnice u kojima bi mogli da budi smešteni pacijenti sa lakšim simptomima virusa korona.

Zbog drastičnog pada izvoza u Kinu i Italiju, zatvaranja ugostiteljskih objekata i otkazivanja hiljada manifestacija, 1500 nemačkih pivara stoje pred ozbiljnim problemom. Posledice po proizvođače alkoholnih pića predsednik izvršnog odbora nemačkih pivara Holger Ajhele nazvao je "dramatičnim".

Vlada je obezbedila paket finansijske podrške nemačkim kompanijama pogođenim krizom, Nemačka savezna kancelarija za zaštitu i pomoć u prirodnim nesrećama preporučila je da Nemci obezbede rezerve hrane za deset dana: hleb, krompir, orahe, dvadeset litara po mogućnosti flaširane tečnosti po osobi.

U utorak je u Nemačkoj bilo 7600 potvrđenih zaraza i dvadeset smrtnih slučajeva. Očekuje se veliko povećanje broja obolelih.

SAMOIZOLACIJA DANSKE

Danska vlada je naložila bolnicama da ograniče posete. Stanovništvu je savetovano da ne putuje u Italiju, osim ako za to ne postoje neodložni razlozi. Slična preporuka tiče se putovanja Danaca u skijaški centar Išgl u Austriji, u Iran, Hubei u Kini i neke pokrajine u Severnoj Koreji. Danci koji se vraćaju iz tih područja moraju da idu u karantin u trajanju od dve nedelje.

Danski ministar finansija objavio je niz mera u koje spada i kompenzacija organizatorima krupnih događaja koji su otkazani zbog virusa i produženje roka do koga kompanije treba da plate porez. Vlada najavljuje 13 milijardi evra za podršku danskim firmama. Sve škole, kulturne institucije, biblioteke, mesta za odmor i zabavu su od 13. marta zatvorene. Najavljeno je limitiranje javnog prevoza.

Danske granice su od subote zatvorene za sve strance koji nemaju posebnu dozvolu. U utorak je bilo registrovano 960 ljudi zaraženih virusom korona.

PRAZNI RAFOVI SA MARIHUANOM U HOLANDIJI

Holandska vlada je preporučila ljudima da ostanu u kući, da se ne rukuju (što je, kako piše "Politiko", ministar zdravlja na licu mesta prekršio rukujući se sa zdravstvenim stručnjakom koji je stajao pored njega) i da izbegavaju kontakt sa osobama za koje sumnjaju da imaju virus. Preporučuje se da od kuće radi svako ko za to ima mogućnosti. KLM i Transavia su ograničili letove za Italiju iz Amsterdama.

Osnovne i srednje škole je prema prethodnim preporukama trebalo da ostanu otvorene uprkos zahtevima direktora da se zatvore. Univerzitetima je preporučeno da za grupe veće od sto studenta organizuju onlajn nastavu. Vlada je obećala da će biti garant kompanijama koje zbog krize oko virusa korona ne mogu da vrate dugove.

Pored toga što Holanđani prave zalihe prehrambenih artikala, sve je teže pronaći i marihuanu, koja je u mnogim prodavnicama rasprodata. U Amsterdamu su u kvartu Crvenih fenjera zatvoreni svi barovi i pabovi. U utorak 17. marta registrovano je 1705 osoba zaraženih korona virusom i 43 smrtna slučaja.

IMOBILIZACIJA STADA U VELIKOJ BRITANIJI

Velika Britanija je 12. marta započela "fazu odlaganja" u okviru svog akcionog plana borbe protiv virusa korona. Oni sa umerenim simptomima su zamoljeni da ostanu kod kuće sedam dana, da se jave lekarima tek ako nema poboljšanja. U kasnijoj fazi rasplamsavanja, kada se krivulja epidemije bude približavala maksimumu, stariji sugrađani će biti zamoljeni da se samoizoluju na nekoliko nedelja.

Dauning strit 10 se rukovodi savetima medicinskih eksperata i naučnika koji su fokusirani da odlože maksimalni razvoj epidemije do letnjih meseci, ali i savetnicima među kojima je epidemiolog ser Patrik Valans koji preporučuje da se ne preduzimaju mere zatvaranja institucija prerano zbog rizika da će ljudi ignorisati preporuke javnog zdravstvenog servisa.

Veliki broj naučnika je potpisalo peticiju u kojoj pozivaju britansku vladu da ubrza planove za primenu striktnijih mera socijalnog distanciranja, uz opomenu da je opasno vladino pridržavanje doktrine podsticanja, tzv. "imunizacije stada" prema kojoj se kada epidemija zahvati oko 60 odsto populacije u njoj razvije trajniji imunološki odgovor. Eksperti upozoravaju da takva vrsta imunizacije vodi u rizik da se izgubi više života nego što je to neminovno, te da se "imunizacija stada" obično postiže vakcinacijom, što u slučaju virusa korona u ovom trenutku nije moguće. Zagovornici te taktike odgovaraju da "imunizacija stada" nije njihov cilj, već da je to poželjni ishod obuzdavanja epidemija, a da i njihov koncept, inače, podrazumeva zaštitu najranjivijih.

Britanska vlada je posle oklevanja ipak počela da preduzima mere ograničavanja društvenog života, da zabranjuje okupljanja velikog broja ljudi i slične mere koje se sprovode u drugim evropskim državama. Zvanična statistika u Britaniji se zasniva na malobrojnom testiranju na virus korona i polazi od nešto više od 1500 zaraženih. Stručnjaci, međutim, tvrde da je realniji broj od 50.000 zaraženih.

Premijer Boris Džonson je u ponedeljak saopštio da se Velika Britanija nalazi pred talasom zaraze koji ubrzano raste. Tome je prethodila studija Imperijalnog koledža u kojoj se na osnovu podataka iz Italije došlo do zaključka da bi u Velikoj Britaniji od korona virusa umrlo oko 250.000 ljudi ukoliko ne bi promenila kurs.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---