GLADNI BESKUĆNICI: Južnoafrička Republika

Afrika >

Na pragu kataklizme

Kovid 19 na gladnom i privredno zaostalom Crnom kontinentu može da izazove društvenu kataklizmu. Mnogi Afrikanci ne mogu ni ruke da operu jer nemaju pristup čistoj vodi, držanje socijalne distance je iz kulturoloških i ekonomskih razloga gotovo nemoguće, a broj lekara po broju stanovnika je najmanji na svetu

Epicentar pandemije kovida 19 okreće se ka Africi. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adan Gebreisus izjavio je 17. aprila da je tokom prošle nedelje broj potvrđenih slučajeva zaraze u Africi porastao za 51 odsto, a broj registrovanih smrtnih slučajeva za 60 odsto. Stvarni broj može biti i veći, jer Afrika nema efikasne medicinske službe, niti sredstva za testiranje.

O širenju pandemije u Africi uglavnom se izveštavalo uz spekulacije da li će se njeno žarište pomeriti iz pojasa severne geografske širine od 30–50 stepeni, ili povodom vesti kao što je bila ona da je u Kairu umro predsednik privremene vlade u Libiji u vreme kada je oboren Gadafi Mahmud Džibril.

Sada vesti govore o dolazećem cunamiju koji preti da izazove socijalnu kataklizmu. "Ako kovid 19 ne bude poražen u Africi, on će se vratiti ostatku sveta", upozorio je dve nedelje ranije u autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms" pisac, premijer Etiopije i dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2019. godinu Abij Ahmed. On naglašava da postoji velika mana u strategiji suzbijanja pandemije korona virusa. Napredne ekonomije otvaraju neviđene pakete ekonomskih stimulacija, dok nasuprot tome i u najboljim vremenima krhke i ranjive afričke ekonomije gledaju u ponor. To je ilustrovao situacijom u svojoj zemlji: Etiopija je u protekle dve decenije ostvarila napredak u pružanju zdravstvenih usluga, ali ništa je nije pripremilo za pretnje sa kojima je suočava kovid 19. Pristup osnovnim zdravstvenim uslugama i dalje ostaje više izuzetak nego pravilo.

Čak i takve mere predostrožnosti kao što je pranje ruku često su nepristupačan luksuz polovini stanovništva koje nema pristup čistoj vodi. I naizgled besplatno socijalno distanciranje je teško izvesti: "Naš životni stil je duboko zajednički, sa proširenim porodicama koje tradicionalno dele zajedničke teškoće i blagodati života, jedući obroke sa istog tanjira", piše Abij Ahmed.

Ta slika odražava stanje u znatnom delu Afrike. Prema podacima objavljenim na platformi "Afrikan arguments", Afrika ima najmanji broj lekara po glavi stanovnika na svetu, s tim da je Uganda ograničena na samo jednog lekara na 10.000 ljudi. Sudan, koji ima 42 miliona stanovnika, navodno ima samo 80 respiratora, Nigerija na 200 miliona ima manje od 500. Centralna Afrička Republika ima tri, a Liberija ni jedan jedini. Kenija na 52 miliona ljudi ima samo 500 kreveta za intenzivnu negu, dok Uganda samo 55, od kojih je 80 odsto u glavnom gradu Kampali.

HUMANITARNA KRIZA

Potpredsednik Svetske banke za Afriku Hafez Ganem iznosi procenu da će kovid 19, koji testira društva i ekonomije širom sveta, afričke zemlje pogoditi posebno jako. U saopštenju Svetske banke od 9. aprila kaže se da će biti posebno teško pogođen podsaharski region (između 37 i 79 milijardi dolara izgubljenih prihoda tokom 2020). Najviše će stradati ekonomije Nigerije, Angole i Južne Afrike, kao i zemlje izvoznice nafte.

Svetski program UN-a za hranu je još pre izbijanja pandemije 31. decembra 2019. upozorio na eskalaciju gladi u podsaharskoj Africi u prvoj polovini 2020. godine. U Maliju su neprestane poplave i suše otežale život poljoprivrednicima. Milionima ljudi u Zimbabveu, Južnom Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo preti glad.

U januaru i februaru stizale su vesti o najezdi skakavaca u Keniji, Somaliji i Ugandi.

Najteže je tamo gde traju sukobi i napadi oružanih grupa, kao u Maliju, Nigeru i Burkini Faso, u kojoj je broj interno raseljenih osoba od januara do decembra 2019. uvećan šest puta, sa 90.000 na 560.000 ljudi.

U trenutku kada je imala 1845 obolelih od kovida 19, Južna Afrika je zatvorila granicu sa socijalnom krizom zahvaćenim Zimbabveom u kome je tada registrovano samo 11 obolelih. Virus u Južnoj Africi su u najvećem broju slučajeva proširili putnici koji su avionom došli iz Evrope. Nije, dakle, granica zatvarana da spreči širenje virusa, nego da se spreči dolazak sirotinje iz Zimbabvea, u kome se po rečima direktora regionalnog Programa za hranu UN Edija Rovea produbljuje nestašica hrane izazvana klimom i recesijom.

NEMA SOLIDARNOSTI

"Protiv virusa koji ignoriše granice ne može se tako uspešno boriti. Mi možemo pobediti ovog nevidljivog i zlobnog protivnika – ali samo uz globalno vođstvo. Bez toga Afrika može trpeti i ono najgore, ali ipak neće biti poslednja", upozorava Abij Ahmed, koji ocenjuje da je sadašnja strategija nekoordinisanih antiepidemijskih mera specifičnih za svaku zemlju miopatska, neodrživa i potencijalno kontraproduktivna.

On naglašava da Svetska zdravstvena organizacija mora biti osnažena i da ima dovoljno sredstava za globalnu i direktnu koordinaciju odgovora kako bi pomogla vladama u zemljama u razvoju. Taj apel posebno odjekuje posle odluke predsednika SAD Donalda Trampa da Amerika privremeno obustavi finansiranje Svetske zdravstvene organizacije uz prigovor, ili izgovor, da je ova u borbi protiv korona virusa navodno bila previše naklonjena Kini.

Kriza koja iz te blokade može da proizađe potencijalno najviše pogađa Afriku, na koju je Svetska zdravstvena organizacija 2019. godine trošila 43,2 odsto budžeta.

OPOMENA ADVOKATA

U tekstu na panafričkoj platformi "Afriken arguments" advokat za ljudska prava Eda Sejan podseća da je pandemija pravo vanredno stanje i prilika da se prigrabi vlast, a kad se prigrabi, ne ispušta se iz ruku bez borbe. Ona navodi da je u Egiptu vanredno stanje trajalo 31 godinu, od 1981. do 2012. Prigrabljena vlast se koristi za represiju protiv viktimizovanih grupa širom Afrike, od Svazilenda do Etiopije i Malija. U Najrobiju su trinaestogodišnjeg dečaka navodno ubili policajci zato što je prekršio policijski čas. U Nigeriji optužuju policiju da je pretukla čoveka na smrt zato što je prekršio četrnaestodnevnu izolaciju u Abudži. U Južnoj Africi jedan policajac je uhapšen zbog ubistva čoveka koji je prekršio naredbe o izolaciji, piše Eda Sejan.

Sa druge strane, egipatska njuz platforma "Al monitor" objavljuje vesti o stigmatizacjji obolelih. Policija je uhapsila 23 osobe koje su onemogućavale da u selu Dakalija bude sahranjen jedan lekar oboleo od kovida 19, a u selu Beherija iz istih razloga je rasterala grupu demonstranata. Doktorka Dina Mahdi, koja se u guvernatu Ismailija bavila trijažom bolesnika, žalila se da su je neke komšije maltretirale i tražile da se iseli iz svoje kuće da im ne bi prenela virus. U Port Saidu guverner je smenio direktora pogrebne službe zbog toga što su neki radnici odbijali da preminule od kovida 19 prevoze na groblje.

PISMO AFRIČKIH KONTINENTALACA

U otvorenom pismu sto afričkih vodećih akademika i pisaca upozoravaju afričke lidere da se globalni poredak raspada pred našim očima, ustupajući mesto začaranoj geopolitičkoj gužvi. Novi kontekst ekonomskog rata "svih protiv svih" ostavlja zemlje globalnog juga u statusu poslušnih gledalaca. Afrički lideri mogu i treba da predlože svojim društvima novu političku ideju o Africi, a panafrikanstvo nakon decenija nedostataka mora se "pomiriti sa svojom prvobitnom inspiracijom".

Afrički intelektualci se ne zalažu za nemoguć izbor između ekonomske i zdravstvene sigurnosti, već naglašavaju da za mnoge pandemija nosi trostruku pretnju (korona virus, ekonomske posledice zatvaranja i državna represija koja je korišćena za njeno suzbijanje). Podsetili su da kao kontinent koji je upoznat sa epidemijama i pandemijama Afrika ima iskustva u upravljanju velikim zdravstvenim krizama, ali i upozorili da "vanredno stanje" ne može i ne treba da predstavlja način upravljanja.

Apel su potpisali uglednici sa univerziteta i instituta iz Nigerije, Mozambika, Južne Afrike, Kameruna, Gambije, Senegala i iz drugih zemalja širom Afrike, ali i profesori sa Harvarda, Oksforda, univerziteta u Lisabonu, Briselu, Sao Paolu, Teksasu... Prvi među njima je nigerijski esejista, dramski pisac, prvi dobitnik Nobelove nagrade za literaturu iz Afrike (1986) i borac za nezavisnost od Velike Britanije Vole Šoinka.

Sa svom težinom svog intelektualnog autoriteta, oni opominju političare da pandemija poput tektonske oluje preti da uništi temelje država i institucija čiji se duboki propusti predugo zanemaruju: hronično nedovoljno ulaganje u javno zdravstvo i fundamentalna istraživanja, ograničena dostignuća u obezbeđivanju hrane, loše upravljanje javnim finansijama, određivanje prioriteta putne i aerodromske infrastrukture na štetu ljudske dobrobiti. Oni preporučuju da se reformišu javne politike, kako bi funkcionisale u korist afričkog stanovništva i prema afričkim prioritetima, i naglašavavaju da nesprovođenje takvih reformi vodi u kataklizmu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---