---

Smanjeno potraživanje nafte na svetskom tržištu je do te mere uočljivo da čak ni Moskva ni Rijad ne mogu da slave vrtoglavi pad cene u Americi, kao ni generalno potiskivanje Amerike kao svetskog proizvođača crnog zlata

Stabilizacija cene nafte nakon što je američki predsednik Donald Tramp posredovao između Rusije i Saudijske Arabije bila je kratkog daha. Izgleda da ni najmoćnije intervencije ne mogu pomoći nezapamćenom kolapsu potražnje nafte na globalnom tržištu usled pandemije korona virusa, do te mere da se desilo i nezamislivo: u ponedeljak 20. aprila, cena naftnog derivata (majski fjučersi) na američkom tržištu dostigla je negativnu vrednost, tačnije 40,3 dolara ispod nule po barelu. Dakle, džaba se vozite, još imate i za roštilj negde usput. Kad bi kafane radile... Uporedo sa minimalnom potražnjom nafte, kapacitet skladištenja američke nafte je dostigao svoj vrhunac. Za to vreme, u nedelji koja je iza nas cena brent nafte je i dalje u pozitivnoj teritoriji ali je takođe probila svoj rekord, dostižući najnižu vrednost za proteklih dvadeset godina – samo za nijansu ispod 16 dolara po barelu.

UDAR ZA SVE

Ukoliko uporedimo 2009. sa 2019. godinom, proizvodnja nafte u Americi je tokom te decenije porasla više nego dvostruko, čineći ukupno oko 15 odsto proizvodnje na globalnom nivou. Sa geopolitičkog stanovišta, za američku ekonomiju razvoj sopstvenih kapaciteta proizvodnje u deceniji nakon poslednje globalne finansijske krize bio je od izuzetnog strateškog značaja, s obzirom na to da se smanjila zavisnost od zemalja Bliskog istoka, kao i sankcionisanjem "neupouzadnih partnera" poput Rusije i Irana. Ovaj udar dolazi u najneprijatnije vreme, u špicu pandemije korona virusa, kada samo Njujork beleži dva puta veću smrtnost nego cela Nemačka, a pored svega toga na pragu redovnih predsedničkih izbora naredne jeseni.

Smanjeno potraživanje nafte na svetskom tržištu je do te mere uočljivo da čak ni Moskva ni Rijad ne mogu da slave vrtoglavi pad cene u Americi, kao ni generalno potiskivanje Amerike kao svetskog proizvođača crnog zlata. Dil kojim se članice Opeka (OPEC) obavezuju da smanje proizvodne kapacitete stupa na snagu tek prvog maja, dok u trenutnom periodu stručnjaci procenjuju da višak proizvodnje nadmašuje potražnju za nekih 30 procenata. S obzirom na to da se ekonomije Rusije i Saudijske Arabije zasnivaju na nafti, neminovna je recesija u tim zemljama, što takođe otvara mogućnost ispoljavanja socijalnog nezadovoljstva ukoliko pandemija proširi svoj tragični uticaj na tržište nafte do kraja 2020. godine.

Vesnici potencijalnih promena biće brzina oporavka poslovanja svetskih avio-kompanija, kao i intenzitet avio-saobraćaja do kraja godine. Lufthanza je nedavno upozorila da je pitanje nedelja kada će ostati bez novčanih sredstava, ukoliko ne dobije državnu pomoć od nekoliko zemalja Evropske unije od kojih je javno zatražila podršku. Lufthanzini gubici su iznosili 1,2 milijarde evra samo za prvi kvartal ove godine. Takođe, generalni direktor niskobudžetne kompanije Rajaner nedavno je izjavio da je vrlo mala verovatnoća da će ta kompanija nakon pandemije ponovo uzleteti sa pista, ukoliko evropske vlasti budu insistirale na novim normama fizičkog distanciranja, koje podrazumevaju da celom dužinom kabine srednja mesta između putnika ostanu prazna. Norveška nacionalna avio-kompanija je već dobila 300 miliona dolara od paketa pomoći u vidu državnih garancija. Isti princip se primenjuje u Švedskoj i Danskoj, dok je avio-prevoznik u Finskoj obezbedio kredit kod države u iznosu od 600 miliona evra.

NAFTA KAO DAR I PROKLETSTVO

Fenomen kolapsa cene nafte mogao bi ostaviti specifične posledice u različitim regijama. Iran se, na primer, s obzirom na sankcije primenjene na tu državu, već privikao na kontrolisanu smanjenu proizvodnju, imajući u vidu da je svaka vrsta izvoza nafte formalno zabranjena. Dijametralno suprotan primer je Rusija, koja pored sankcija uspostavljenih usled aneksije Krima krajem 2014. nije smela da se zadužuje na međunarodnom tržištu kapitala, dok je proces izvoza bio netaknut u okviru režima sankcija. Rusija je veoma snažno kormilarila kroz međunarodnu finansijsku izolaciju u periodu između 2014. i 2019. godine sa akumuliranjem rezervi i jačanjem domaćeg tržišta, fokusirajući se na domaće banke i na domaću valutu. Međutim, kada cena nafte, koja čini 70 odsto celokupnog izvoza Rusije, padne na istorijski niske vrednosti, to predstavlja veći udarac nego postojeće međunarodne finansijske sankcije.

Interesantno je posmatrati kako će u svemu ovome proći zemlje afričkog kontinenta, poput Angole i Nigerije, čije su obveznice donedavno bile najatraktivnije za međunarodne investitore. Naime, kamatne stope na državne hartije od vrednosti su toliko atraktivne da se graniče sa visokorizičnim, ali je podrška Međunarodnog monetarnog fonda reformama u ovim zemljama slala signal investitorima da je taj rizik sasvim prihvatljiv. I za Angolu i za Nigeriju nafta predstavlja od 65 do 75 odsto državnih prihoda.

Cikličnost finansijskih tržišta u jeku kriza uvek jedne unesreći, a druge obraduje. Dok je crno zlato izgubilo na vrednosti, pravo zlato je dostiglo najveću vrednost u proteklih sedam godina, preko 1700 dolara po unci. Investitori koji su ulagali u tržišta dragocenih metala u jeku pandemije verovatno se osećaju kao da je u pitanju poluvreme.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---