Intervju – Belgzim Kamberi, direktor Instituta za socijalne politike »Musine Kokalari« u Prištini i direktor albanskog izdanja »Le Monde Diplomatique« >

Kosovski boj Evrope i SAD

"Sadržaj sporazuma u velikoj meri će zavisiti od odnosa i perspektiva posrednika u procesu. Dosadašnja iskustva pokazala su da nedostatak koordinacije između Vašingtona i Evropske unije nije doneo pozitivne rezultate u postizanju sporazuma, posebno u njegovoj implementaciji. Izborom nove vlade na Kosovu, put je već otvoren za dogovor, barem u Prištini, ali to će zavisiti i od volje zvaničnog Beograda, a posebno od postojanja koordinacije Vašingtona, Brisela (Berlina i Pariza) i možda čak i Moskve"

U svom pojašnjenju aktuelnog političkog trenutka, Belgzim Kamberi, novinar, direktor Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari" u Prištini i direktor albanskog izdanja "Le Monde Diplomatique", polazi od stava da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo i Srbiju, od pada Berlinskog zida nisu uspele da prihvate građanski državni model. Uprkos činjenici da nijedna od zemalja u regionu ne može biti etnički homogena, prihvaćena je formula da su demokratski odnosi i sistem mogući samo u zemljama sa etnonacionalnom homogenošću. To onemogućava pomišljanje na drugu vrstu političke zajednice koja bi prevazišla identitet, etničku pripadnost, granice, teritorije...

"VREME": Koliko je za odnose Srbije i Kosova važna smena Aljbina Kurtija i izbor Avdulaha Hotija na mesto premijera?

BELGZIM KAMBERI: Smena Kurtija i izbor njegovog bivšeg zamenika za novog premijera omogućava nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, u skladu sa zahtevima međunarodnih posrednika, naročito američke administracije koja je insistirala na ukidanju mera poreza i reciprociteta protiv Srbije.

U stvari, proces dijaloga srušio je najmanje dve poslednje vlade, Haradinaja i Kurtija, koje su uvele porez na srpske proizvode i mere reciprociteta prema Srbiji. Ostaje da se vidi da li će nepopularna vlada tehnokrate Avdulaha Hotija biti efikasnija u postizanju sporazuma sa Srbijom od "vlade slonova" Isa Mustafe, vlade "komandanata OVK" Ramuša Haradinaja i vlade popularnog vođe Aljbina Kurtija. Kako god bilo, na Kosovu više ne postoji zvanična prepreka da se nastavi dijalog sa Srbijom.

Šta praktično znači činjenica da je prvi potez Hotijeve vlade ukidanje recipročnih mera?

To dokazuje da je prioritet prioriteta vlade Hotija otvaranje puta za dijalog sa Srbijom, odnosno izbegavanje bilo kakvih prepreka za nastavak dijaloga, što je on najavio od trenutka dobijanja mandata za mesto šefa nove izvršne vlasti.

Međutim, kao u slučaju prethodnih vlada, kabinet Avdulaha Hotija imaće "konačni" sporazum sa Beogradom kao glavni zadatak.

Može li se pretpostaviti šta će sadržati "konačni" sporazum?

Taj sporazum će biti plod komplikovanih i teških pregovora. Rešenje treba tražiti u rasponu od takozvanog tajnog sporazuma između predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, do konačnog epiloga, u pogledu moguće promene granice ili čak političko-teritorijalne autonomije za kosovske Srbe, kao dve mogućnosti koje se spominju u međunarodnim diplomatskim krugovima.

Komentarišući mogućnost da Srbija obustavi kampanju lobiranja za povlačenje priznanja Kosova, Dačić je naveo da će Srbija nastaviti s tim aktivnostima sve dok bude lobiranja za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Kakav bi mogao da bude odgovor Prištine?

Sada kada je Kosovo ispunilo uslove Vašingtona i Brisela da istovremeno ukloni takse, a zatim i mere reciprociteta, zvanična Priština je počela da traži od međunarodnih posrednika da vrše pritisak na Srbiju da prestane da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Da li će doći do rezultata ili ne, više će zavisiti od međunarodnih posrednika, Vašingtona i Brisela, odnosno Berlina, i koliko će biti uporni u zahtevu prema Beogradu da zaustavi kampanju protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak planira posetu Beogradu i Prištini tokom juna kako bi pripremio nastavak dijaloga. Kako komentarišete izjavu predsednika Kosova Hašima Tačija da neće da razgovara sa Miroslavom Lajčakom zbog, kako je rekao, njegovog stava o nezavisnosti Kosova?

Političari Kosova i Srbije neprestano instrumentalizuju dijalog između Kosova i Srbije kako bi konsolidovali svoju vlast. Predsednik Tači, koji godinama razgovara sa Srbijom uz posredovanje Evropske unije, svestan je da gospodin Lajčak ne predstavlja Slovačku, već Evropsku uniju. On takođe zna da Priština ne određuje adresu i format posredovanja dijaloga između Kosova i Srbije. No, očigledno je da je Tači dinamizirao kritiku Evropske unije, kao pritisak i kao odgovor na nedostatak političke podrške od strane nekih prestonica EU.

Evropski izvori navode da je Lajčak kontaktirao sa novim premijerom Avdulahom Hotijem i od njega zatražio da imenuje glavnog pregovarača za razgovore sa Beogradom?

Prema odluci Ustavnog suda, Vlada Kosova je ta koja vodi dijalog sa Srbijom. Za razliku od slučaja sa vladom Kurtija, kada je došlo do žestoke političke borbe između premijera Kurtija i predsednika Tačija oko vođenja dijaloga, sa novom Vladom ova bitka biće mnogo više simbolična, o čemu svedoči programski stav nove vlade, u kome se kaže da će "strana koja pregovara u dijalogu biti Vlada, koja je odgovorna Skupštini, dok predsednik predstavlja zemlju na osnovu ustavnih ovlašćenja". Za razliku od prethodne vlade, koja je u svom programu potpuno isključila predsednika i jasno rekla da "dijalog sa Srbijom vodi premijer na osnovu ustavnog mandata, koji redovno izveštava Skupštinu o procesu dijaloga".

Ali, s obzirom na minimalnu većinu Vlade u Skupštini, verovatno će se razmotriti mogućnost stvaranja inkluzivnije reprezentativne grupe u dijalogu, koja bi bila ozakonjena preko premijera i skupštine, i gde bi, pored predsednika Hašima Tačija, mogla učestvovati i njegova bivša stranka Demokratska stranka Kosova (PDK) Kadrija Veseljija, danas druga najveća opoziciona parlamentarna grupa u Skupštini Kosova.

Može li se u ovom trenutku predvideti da li će i kada biti nastavljen dijalog Kosova i Srbije i eventualno potpisivanje sporazuma?

S obzirom na parlamentarne izbore u Srbiji i predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, mogući kalendar bilo kog brzog dogovora, kakav trenutna američka administracija želi, podrazumeva period posle srpskih i pre američkih izbora, odnosno period jul-septembar. U suprotnom, proces će verovatno biti odložen za period nakon izbora u SAD.

Često se govori o julu mesecu kao mogućem roku za potpisivanje međusobnog sporazuma. Koliko je to realno?

Period nakon srpskih parlamentarnih izbora i pre predsedničkih izbora u SAD može biti povoljan za brz dogovor, ali to bi značilo da bi se prednost dala brzini postizanja sporazuma, a ne njegovom sadržaju.

Kakav je stav Avdulaha Hotija prema ideji razmene teritorija?

Premijer Avdulah Hoti i Demokratski savez Kosova, ali i njegovi vladini partneri, protive se ideji razmene teritorija i promeni granica.

Predsednik Srbije očekuje da će njegov kolega iz Prištine Hašim Tači tražiti da prisustvuje razgovorima samo tamo gde su Amerikanci?

Učešće SAD u pregovorima je zahtev svih albanskih parlamentarnih grupa u Skupštini Kosova. Naravno, predsednik Tači, koji je do sada bio jedini predstavnik Kosova koji je učestvovao u pregovorima Kosova i Srbije pod pokroviteljstvom američke administracije, zahtevaće to još upornije.

Koliki je realan uticaj EU na kosovske vlasti?

Vlada Avdulaha Hotija pokušaće da produbi saradnju sa Evropskom unijom. Ali sve ukazuje da je Hotijeva vlada više pod uticajem američke administracije.

Da li očekujete dodatni pritisak Grenela i insistiranje SAD na brzom sporazumu?

Grenel nije krio svoju nameru da se postigne brzi sporazum između Kosova i Srbije. Njegova revnost, a posebno pritisak koji je vršio na Kurtijevu vladu, dokazuje da je on, kao izaslanik predsednika Trampa i američke administracije, zainteresovan za brzi sporazum. Izborom nove vlade na Kosovu, put je već otvoren za dogovor, barem u Prištini, ali to će zavisiti i od volje zvaničnog Beograda, a posebno od postojanja koordinacije Vašingtona, Brisela (Berlina i Pariza) i možda čak i Moskve.

Kako komentarišete teze da je Trampu potreban uspeh na Kosovu i da će insistirati po svaku cenu na rešenju pre predstojećih američkih izbora ?

Predsednik Tramp dokazao je da ima interesovanje za "istorijski sporazum" Kosovo – Srbija, još od pisma krajem 2018, imenovanjem Palmera i posebno Grenela za posredovanje u dijalogu između Kosova i Srbije, a posebno posvećenošću i pritiskom da Kosovo ukloni takse i reciprocitet, kao i zalaganjem za jednu vladu koja prihvata ideju o brzom sporazumu sa Srbijom. To sve izražava veliko interesovanje američke administracije da se ovaj sporazum postigne pre izbora u SAD, kako bi ga ova administracija verovatno promovisala kao sopstveno postignuće, mada njegov uticaj na američke glasače ostaje diskutabilan.

"Srbi se nadaju da će imati više nego što su imali od vlade Aljbina Kurtija", naglasio je ovih dana Vučić. Da li su takva očekivanja opravdana?

Od svog osnivanja, Srpska lista, koju vodi defakto Vučić, bila je sastavni deo svih kosovskih vlada. U ovoj vladi Srpska lista u principu može imati veći uticaj, s obzirom da nova skupštinska većina direktno zavisi od njenih glasova. Ali, kao i uvek, ponašanje, zahtevi i agenda Srpske liste zavisiće više od interesa Aleksandra Vučića nego od interesa kosovskih Srba.

Sporazum iz 2013. odnosi se u čak šest tačaka na Zajednicu srpskih opština koja, međutim, ni sedam godina kasnije nije formirana, a nije se našla ni u novom koalicionom sporazumu Demokratskog saveza Kosova i Srpske liste. Kako to tumačite?

Asocijacija opština sa srpskom većinom, predviđena Briselskim sporazumom, već je proglašena neustavnom pred Ustavnim sudom Republike Kosovo i politički je delegitimisana. Kao takva, ideja Zajednice srpskih opština ne može se sprovesti bez novog političkog sporazuma.

Uvreženo je mišljenje da postoje dve politike prema Kosovu i Srbiji – evropska i američka. Koliko se to vidi i kako se odražava u političkim odnosima na Kosovu?

Nedostatak koordinacije između SAD i Evropske unije, posebno Berlina i Vašingtona, negativno je uticao na odnose između Kosova i Srbije, ne samo između njih, već i na njihovu unutrašnju demokratizaciju. S jedne strane, ovo neslaganje je stvorilo puno nagađanja o mogućem epilogu konačnog sporazuma, ali s druge strane, postalo je instrument lokalnih političara da konsoliduju svoju autoritarnu vlast.

Da li i rešenje zavisi od toga koja će od ove dve politike biti dominantna u pregovorima?

Sadržaj sporazuma u velikoj meri će zavisiti od odnosa i perspektiva posrednika u procesu. Dosadašnja iskustva pokazala su da nedostatak koordinacije između Vašingtona i Evropske unije nije doneo pozitivne rezultate u postizanju sporazuma, posebno u njegovoj implementaciji.

Kako vi vidite dugoročno rešenje spora između Srbije i Kosova?

Nažalost, zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo i Srbiju, od pada Berlinskog zida nisu uspele da prihvate građanske državne modele. Uprkos činjenici da nijedna od zemalja u regionu ne može biti etnički homogena, prihvatili su formulu da su demokratski odnosi i sistem mogući samo u zemljama sa etnonacionalnom homogenošću. To onemogućava pomišljanje na drugu vrstu političke zajednice koja bi prevazišla identitet, etničku pripadnost, granice, teritorije...

Još gore, takve ideje i principi i dalje se vide kao rešenje kriza od strane svetskih supersila, što dokazuje njihov neuspeh na Zapadnom Balkanu. Nisu uspeli izgraditi mir tamo gde su etničko čišćenje i nasilje bili prihvatani i čak nagrađivani, i gde bi se napravili određeni kompromisi protiv prihvatanja građanskog modela novih država, sa jednakim pravima za većine i manjine, ali i za ideje gde biste mogli biti politički subjekt bez etničke pripadnosti. Na ovo je uticala rastuća tendencija etnizacije problema i predlozi postavljeni prema etničkim principima, zbog sve veće važnosti i moći politika identiteta i populističkih političkih snaga širom sveta, koje se neminovno odražavaju u regionu.

Nažalost, čak i protivnici ovih ideja nisu uspeli da naprave bilo kakav progresivni alternativni društveni projekat na Zapadnom Balkanu, i zbog nedostatka podrške velikih svetskih sila, koje su preferirale stabilnost nad demokratijom, čak i dovođenjem ili održavanjem na vlasti političara koji su bili deo ili su podržavali politike ratnih zločina, ili koji su umešani u afere u vezi sa organizovanim kriminalom i masovnom korupcijom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---