DA DELIMO: Ričard Grenel i Aleksandar Vučić (levo)

Vučić i Kosovo >

Podeljeno srce Srbije

Ako kao relikt prošlosti zanemarimo početak 2000. godine kada je Vučić, u klasičnom radikalskom stilu, obećao da "ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, bar onaj deo koji je izgubljen u poslednjoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, vratiti", zanimljivo je da se predsednik Srbije permanentno, sve do današnjih dana, bavio podelom Kosova

O političkim menama Aleksandra Vučića ispisano je bezbroj stranica. Sasvim opravdano, jer predsednik Srbije je prošao vrlo zanimljiv i živopisan put od ljutog radikala do zagriženog evropejca. Te vratolomne preokrete pratili su i njegovi stavovi o podeli Kosova.

Ova tema danas dobija još više na značaju s obzirom da podela ili razmena teritorija postaje opcija o kojoj se sve više govori, naročito povratkom SAD u kosovski kazamat. Evropljani, ili barem veći deo Starog kontinenta, pre svega Nemačka i Francuska, odavno su izrekli svoj stav. Oni se žestoko protive ovakvim planovima, plašeći se pre svega posledica koje bi ovakav presedan mogao izazvati u bližem i širem okruženju. Amerikanci, međutim, mnogo fleksibilnije gledaju na takvu mogućnost, često skrivajući svoje prave namere iza floskule da će za njih biti prihvatljivo sve što se Beograd i Priština dogovore.

Sa druge strane, Aleksandar Vučić se uglavnom vrlo rezervisano drži po ovom pitanju ne želeći ni da eksplicitno potvrdi ni da demantuje glasine da je "kompromisno rešenje" kome je on najbliži zapravo razmena ili podela teritorija. Zanimljivo je, međutim, kako je Vučić politički vrludao, barem u poslednjoj deceniji svog političkog angažmana, kada je u pitanju ova opcija.

Ako kao relikt prošlosti zanemarimo početak 2000. godine kada je Vučić, u klasičnom radikalskom stilu, obećao da "ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, bar onaj deo koji je izgubljen u poslednjoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, vratiti", zanimljivo je da se sadašnji predsednik Srbije permanentno, sve do današnjih dana, bavio podelom Kosova. Ipak, pristup Vučića radikala, Vučića esenesovca i Vučića na vlasti se razlikovao, s tim što iznijansirano opredeljivanje o ovoj ideji predstavlja oprez iskusnog političara koji ne želi da trči pred rudu.

PROTIV PODELE

Kako god bilo, Aleksandar Vučić se 2005. žestoko protivi Tadićevoj ideji o podeli Kosova na dva entiteta, a godinu dana kasnije izjavljuje da je "za SRS cela teritorija KiM deo Srbije; ako neko misli drugačije, to mora da iznese pred poslanike i Skupštinu".

Nakon jedne izjave Sande Rašković Ivić o mogućoj podeli Kosova, Vučić, kako "Danas" prenosi, ne odbacuje ovu ideju, ali je smešta u parlament: "Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da bi, ukoliko vlast u Srbiji namerava da promeni svoj plan za Kosovo, o tome trebalo da se izjasni Skupština Srbije". Vučić smatra da "nije dobro da zvaničnici Srbije izlaze u javnost sa svojim stavovima pre nego što o njima odluku donese Skupština Srbije."

Zanimljivo je da 2009. godine, nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju o Kosovu i pozvao članice koje nisu priznale Kosovo da to učine, "Glas javnosti" objavljuje tekst pod naslovom "Vučić: protiv podele Kosova" u kojem se, između ostalog, kaže: "Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić postavlja pitanje odgovora Beograda na rezoluciju EP. ‘Pitanje je hoće li Srbija ozbiljno reagovati i hoće li se ovakvoj rezoluciji EP ozbiljno suprotstaviti ili će samo čekati da prođe još jedan dan, završilo se i niko ništa nije učinio’, rekao je Vučić. On je ocenio da se ovog puta videlo da je srpska diplomatija malo toga uradila ili gotovo ništa. Protiv podele Kosova je i njegova koleginica Jorgovanka Tabaković."

Tabloid "Pres" je 2011. godine pisao da je "Evropska unija spremna da prihvati podelu Kosova ukoliko bi se tako dogovorili Beograd i Priština". "Nisam na takav način razumeo usvojeni amandman o Kosovu, ali, u svakom slučaju, Srbija ima vrlo jasan Ustav", naglašava Zamenik predsednika SNS-a Vučić u izjavi "Presu".

Zanimljivo je, međutim, da prema pisanju "Kurira", u nezvaničnim kontaktima sa predstavnicima američke ambasade u Beogradu, Vučić i Nikolić govore sasvim suprotno: "Kontakti u SNS uveravaju nas da partija podržava podelu Kosova", navodno, prema "Kuriru", piše u jednoj od depeša Vikiliksa. "U depeši se dalje tvrdi da su od člana Predsedništva SNS Nebojše Stefanovića dobili uverenje da će lideri partije Nikolić i Vučić ‘nastaviti da javno podržavaju članstvo Srbije u EU’, ali da će zakone podržavati ‘od slučaja do slučaja’, pošto bi ih blanko podrška Vladi žigosala kao ‘kolaboratore’ i ‘ozbiljno oštetila glasačku bazu SNS’. Stefanović je rekao, ‘koštuničinskim jezikom’, kako piše Manter, da je ‘podela Kosova jedino realno rešenje i da se svaki Srbin svake noći moli da podele Kosova bude’. Manter kaže i da je zvanični stav SNS u to vreme bio dijametralno suprotan – da je Kosovo srpska zemlja i da će je Srbija beskompromisno braniti", tvrdi "Kurir".

Ovaj navodni razgovor u američkoj ambasadi nije uticao na zvanične stavove koje su čelnici tada već Srpske napredne stranke zastupali u javnosti.

Kako piše "Danas" u oktobru 2012, "Srbija je spremna da nastavi dijalog s Prištinom, a teritorijalni integritet Kosova, koji se pominje u Strategiji proširenja EU, znači da nema podele Kosova, ključni je zaključak jučerašnjeg sastanka premijera Srbije Ivice Dačića i komesara za proširenje EU Štefana Filea. Prvi potpredsednik Vlade Srbije izjavio je da je od evropskog komesara za proširenje Štefana Filea dobio uveravanje da je formulacija o teritorijalnom integritetu Kosova, koja se navodi u Strategiji o proširenju EU, u Srbiji pogrešno protumačena. ‘Danas sam dugo razgovarao sa Fileom i dobili smo uveravanja da namera ove sintagme nije bila na način kako smo protumačili’, izjavio je Vučić i dodao da se nada da je to samo ‘pitanje nespretne formulacije’", navodi se u "Danasu".

BOLJI ŽIVOT

Tek 2014. godine Vučić u vokabular uvodi, sem teritorijalnog integriteta, kada je u pitanju Kosovo, i bezbednost, radna mesta, bolji život. Ovaj možda nevažan detalj ipak u određenom kontekstu znači ako ne promenu, onda izvesnu relaksaciju "tvrde" nacionalne politike koja se zasniva samo i jedino na floskuli "Kosovo je srce Srbije". Uz to, Vučić takođe pominje pritiske kojima će Srbija "biti izložena", ne precizirajući o čemu se radi.

Nezahvalno je tvrditi da li je i kada tačno Aleksandar Vučić počeo da razmišlja o podeli Kosova kao mogućem rešenju, ali je već 2015. godine, kako piše novosadski "Dnevnik", na molbu da prokomentariše izjavu potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da je najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju podela, Vučić rekao da "samo ujedinjeni možemo postići očuvanje državnog i nacionalnog interesa, kao i ekonomski prosperitet".

Očigledna je promena Vučićevog tona u odnosu na ranije Dačićeve izjave. Ipak, 2017. godine B92 navodi da o eventualnoj podeli Kosova i Metohije, kao jednoj od opcija koja bi mogla da proizađe iz šireg društvenog dijaloga koji je inicirao, Vučić nije želeo da govori. "Iz svakog odgovora na takvo pitanje bi se izvuklo ne znam šta, pa onda spekulacijama nikad kraja". Dve stvari su, kaže, veoma važne: "Prvo, mislim da ćemo teško doći do tog rešenja (za Kosovo i Metohiju), veoma teško. Šanse su male. Ali, iako su male, vredi da pokušamo, jer ako ne bismo pokušali, znači da ne bismo bili zainteresovani za budućnost naše dece", rekao je Vučić i verovatno prvi put javno progovorio o podeli Kosova kao mogućem rešenju.

Iste godine, nešto kasnije, na pitanje ima li naša država kapacitet da se izbori za podelu pokrajine, Vučić je odgovorio da bi sve što bi u ovom trenutku predložio bilo protumačeno kao nametanje rešenja. "Želim da čujem šta ljudi misle o tome. Mi u tom dijalogu nismo sami. Pitaju se i SAD, Rusija, Kina, EU. Pitaju se i Albanci", naveo je Vučić, a prenosi 17. 10. 2017. novosadski "Dnevnik".

On, međutim, kao iskusan političar, igra po principu toplo-hladno i nikad na samo jednu kartu. U februaru 2018. godine rekao je, gostujući na TV Hepi, da će o rešenju za Kosovo reći šta misli krajem aprila, primetivši "da su ideje koje se ponovo pojavljuju poslednjih dana – o podeli i sličnim modelima – neozbiljne, a da mi treba da idemo sa ozbiljnim ciljevima".

SLUĐIVANJE NARODA

"Promena statusa Kosova za zapadne zemlje je završena priča, u razgovorima nema mesta ni za podelu. Kao nada ostaje da Srbi na Kosmetu dobiju ono što je u Briselu dogovoreno pre pet godina – Zajednicu srpskih opština", kazao je Vučić iste godine za RTS.

U skladu sa svojom taktikom sluđivanja naroda, gostujući na TV Pink, Vučić je izjavio da će Kosovo u budućnosti dobiti nezavisnost i suverenost na celoj teritoriji, ali ne zato što će on da ga prizna, već zato što nije prošlo rešenje koje je on nudio. On, međutim, nije precizirao šta je tačno nudio, ni kome. Vučić je za televiziju Pink rekao da "ono što je nudio nije moglo da prođe zbog strahovitog pritiska pojedinih zemalja i njihovih obaveštajnih službi koje su pokrenule kompletne agenture po različitim zemljama, političke, medijske i druge".

On je rekao kako su oni koji ga kritikuju prvo navodili da nisu čuli nikakvo rešenje ni predlog od njega, ali da su ga ipak napadali. "Vidite kakvo je to licemerje sveukupno. Kažete – niste čuli šta sadrži taj predlog, saglasan sam da niste čuli, a što ste ga napadali. Zbog toga ste mi glavu otkinuli metaforično, a niste ni čuli o čemu se radi, a sad kad kažem da je propalo, kažete ‘nismo ni čuli’. Pa čekajte, ljudi, pa što ste napadali onda i rušili sve, a niste ni hteli da čujete", pitao je Vučić.

Dakle, podela Kosova ili ne? Vučićevom logikom, možda bi najprikladnije bilo završiti ovaj tekst parafrazirajući repliku iz legendarnog filma Balkan ekspres: "Jeste li vi za podelu Kosova?" "Nisam." "Znači, niste za podelu?" "Jesam, jesam." "Znači, za podelu ste?" "Ne, ne, nisam!?"

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---