NE TREBA MU MASKA KAD IMA LISTIĆ: A. Vučić

Korona u doba izbora >

Gole laži vlasti i struke

Od 10. juna kada je "Batut" prestao da ažurira podatke na sajtu covid19.data.gov.rs, pa sve do kraja izbornog dana 21. juna, javnost je živela pomirena sa sumnjom da se pravi podaci o epidemiji ne otkrivaju. A onda se pojavio dokaz da je tako, izgleda, od prvog dana pojave virusa korona. Javnost je ostala zapanjujuće pomirena sa tim...

"Juče su nas primili u Mišović, u dnevnu bolnicu, a onda nas sanitetom prebacili u Novi Sad, jer u Beogradu nema mesta"; "Ana je sama u stanu, boli je glava i nema čulo mirisa, rekli su joj da ne ide u Studentsku polikliniku ako nema temperaturu preko 38 duže od četiri dana"; "Vratili su me kući i rekli da sedim u izolaciji, nisu hteli da me testiraju"; "Platio sam test, ali su me pomerili za iduću nedelju"; "Cela moja grupa na fakultetu je zaražena, testirali su dvoje i pozitivni su, ostali su kod kuća, nismo ni pregledani"; "Koleginica iz kancelarije nam je samo javila da je pozitivna, ne znamo šta da radimo, svi smo sumnjivi, a niko nas ne zove", "Deda ima sve simptome, nema mesta u Nišu, prebacili su ga u Sokobanju, testiran je, ali nema rezultat, tamo s njim ima još ljudi kojima nisu stigli rezultati"... Ovo su samo neke od tvrdnji građana koji su u predizbornoj nedelji došli do broja telefona i društvenih mreža autorke ovog teksta.

Dodajmo tome i tvrdnje izvora sa Infektivne klinike u Beogradu da ne smeju da prime više od 200 ležećih pacijenata jer će "izgledati loše", iz Torlaka da im je danima bilo zabranjeno da uvode u statistiku novozaražene, iz "Mišovića" da su u noći između četvrtka i petka lekari pozivani da pomognu na prijemu, zbog povećanog broja pacijenata sa pneumonijama, mahom mlađih od 30 godina. Tu su i tvrdnje iz različitih zavoda za javno zdravlje koji odlažu testiranja jer su "laboratorije u nekom zastoju, pa se dugo čeka rezultat", sa različitih fakulteta odakle stižu potvrde o velikom broju zaraženih, tvrdnje lekara iz Studentske poliklinike da im je zabranjeno da pričaju sa medijima ali "nije dobro" i videćemo da je u predizbornoj nedelji i lekarima i pacijentima život bio žestoko zagorčavan.

Naravno, da "nije dobro" dobili smo potvrdu u ponedeljak 22. juna, iz analize Balkanske istraživačke mreže, ali o tome više kasnije. Da je situacija gora nego što nam se zvanično servira, bilo je indicija i pre tog teksta koji je konačno ogolio ceo sistem prikrivanja pravih podataka o situaciji sa novim virusom korona u Srbiji.

NIŠKI INFEKTOLOZI

Prvi signal, koji je prošao potpuno nezapaženo u široj javnosti, bilo je pismo niških infektologa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, poslato 18. juna. Odgovor nije stigao.

A evo šta se dogodilo… Infektivna klinika u Nišu od početka epidemije korone je na najvećem udaru, ali se zaposleni do sada nisu oglašavali. To i sami priznaju u pismu koje su uputili predsedniku Srbije, u kome priču počinju rečima da su nazvani herojima, aplaudiralo im se kada je bilo najteže, a iako su se, kažu, tokom marta i aprila osećali dostojnim poziva, sada su razočarani aktuelnom organizacijom posla i materijalnim vrednovanjem truda i rada. "Uprkos činjenici da je ‘korona cunami’ sprečen, epidemija virusom korona nas i dalje zapljuskuje. Kako se KC Niš vratio na uobičajenu formu rada, tako se pojavila prevelika opterećenost Infektivne klinike, uz znatno ograničen manevarski prostor", stoji u pismu koje potpisuje 10 od 11 specijalista infektologije sa ove klinike.

Oni su se požalili da, otkako je KC Niš izašao iz kovid sistema, rade u potpuno nemogućim uslovima: broj zaraženih je preveliki za njihove kapacitete, imaju svega 46 kreveta koji su stalno popunjeni, samo četiri takozvana respirator kreveta u jedinici intenzivnog lečenja i tri u improvizovanoj prostoriji. "Nažalost, ne postoji centralni razvod gasova u celoj Klinici, pa pojedini ‘prekobrojni’, a respiratorno insuficijentni pacijenti, leže u običnim bolesničkim sobama, a aparati su priključeni na boce sa kiseonikom, što je nedopustivo za ustanovu kalibra Kliničkog centra. Uz to, u konstantnom smo nedostatku prateće opreme (monitora, pulsnih oksimetara, kapnografa, tenziometra, aspiratora, itd), a i to što imamo iskamčimo sa mukom i polovno", pisali su niški lekari i dodali da su medicinske sestre i tehničari prinuđeni da po ceo dan i noć "kotrljaju" boce po Klinici, pa im malo vremena ostaje za terapiju i negu pacijenata.

Upozorili su i na porast broja pacijenata: "Pogotovo poslednjih 7 dana imamo ponovni porast ukupnog broja obolelih (sa ili bez PCR dokaza), pa samim tim i onih respiratorno ugroženih. Svesni smo da je relaksiranje mera bitno za ekonomiju države, pa time, indirektno, za položaj zdravstvenih ustanova i zaposlenih u njima, ali treba obazrivo naći ravnotežu, da nam se ne bi sve, još više i jače obilo o glavu."

U suštini, sve što su niški infektolozi tražili bilo je da im se vrate uslovi rada koje su imali tokom vanrednog stanja i onoga što smo mislili da je vrhunac epidemije. Umesto odgovora predsednika Vučića, dobili su "packe": direktor Klinike Miodrag Vrbić rekao je da su lekari izneli poluistine, a Uprava Kliničkog centra Niš uzvratila je takođe pismom u kom navodi da su primedbe infektologa nekorektne i zlonamerne.

Dva dana nakon pisma niških infektologa, 20. juna, jedan od njih je za portal "Južne vesti" otkrio ono što je deo javnosti uveliko slutio: "To nije više 5, 6 pacijenata dnevno, nego opet između 30, 40, 50 dnevno. Veliki broj pacijenata na respiratorima, sve veći broj pacijenata, svakodnevno se povećava broj ljudi u ambulanti, veliki broj prijema, veliki broj teških pacijenata, već nedovoljno mesta na respiratorima." Tog 20. juna, prema zvaničnoj statistici, u KC Niš lečilo se od kovida 37 pacijenata, a troje je bilo na respiratoru. Prema izjavi ovog lekara datoj "Južnim vestima", tačan broj pacijenata ne zna ni on, ali: "Sigurno ima petnaestak ljudi na respiratorima i još toliko kandidata na odeljenjima koji su na nekoj supstituciji kiseonikom. To je kupovina vremena, ali njihovo stanje klizi i verovatno da će morati da traže spas na mehaničkoj ventilaciji, odnosno na respiratoru."

POMIRENOST SA SUDBINOM

Za sve to vreme, dnevni izveštaji na sajtu covid19.rs danima pokazuju 94-97 obolelih, po jednog preminulog dnevno i oko 480 i nešto aktivnih slučajeva. Zbir novootkrivenih slučajeva u bilo kojih nasumično odabranih 7 dana ne poklapa se sa zvaničnim brojem aktivnih slučajeva. Naime, kada se saberu samo ti, novozaraženi iz predizborne nedelje, dobije se broj koji je bio za oko 150 veći od zvaničnog broja aktivnih slučajeva.

Da sumnje budu gore i veće, na sajtu covid19.data.gov.rs, na kom je (istina, uvek sa zakašnjenjem od najmanje 24 sata) bilo moguće videti broj zaraženih po gradovima, po datumu, ili po nekom drugom kriterijumu pretrage, nije unet nijedan novi podatak još od 10. juna.

Osim svedočenja građana i lekara koji su do ove novinarke došli direktno, treba reći da su i društvene mreže bile preplavljene iskustvima ljudi koja su ukazivala i na rast broja zaraženih i na sve više teškoća da se dođe do lekarske pomoći. Međutim, dominantan stav na društvenim mrežama bio je "farbaju nas do izbora", "u ponedeljak se vraća korona", i slično.

I tu dolazimo do dve ključne stvari kada govorimo o Srbiji u pandemiji virusa kovid-19 i Srbiji u izborima 2020. Prva ključna stvar je opšti cinizam spram zvaničnih podataka o epidemiji, otvorena sumnja u njih, ali istovremeno i opšta pomirenost sa sudbinom: da, vlast od nas verovatno skriva prave informacije, sve je to zbog izbora, a čim izbori prođu "opet će nas zatvarati". Ljudi to naprosto konstatuju, eventualno istresu frustraciju na društvenim mrežama i – nikom ništa. Ako je pretpostavka da se istina od nas skriva tačna, onda nam sledi da nam vlast namerno i svesno ugrožava živote i zdravlje i opet nikom ništa. Ta opšta pomirenost i nemoć gotovo da su jednako strašni kao trenutna epidemiološka slika, ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

Druga ključna stvar jeste način na koji je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN) dočekan u javnosti. Podsetimo, dan nakon parlamentarnih i lokalnih izbora, 22. juna, BIRN je na svom sajtu javno.rs objavio tekst sa prilično ubedljivim dokazima da je broj umrlih i zaraženih od korone višestruko veći od zvanično saopštenog.

U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244, objavio je BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19. Prema saznanju BIRN-a, broj zaraženih poslednih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih.

Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom "Izveštaj za Vladu", koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka – broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava Ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.

Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš gde je, prema zvanično objavljenim podacima, umrlo 77 pacijenata. Podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju broj od 243 preminula čiji je rezultat testa označen kao pozitivan, što je razlika od 166 mrtvih. U KBC "Dragiša Mišović" broj umrlih je "smanjen" za 55 (39 zvanično saopšteno, 94 u informacionom sistemu), KBC Zemun zvanično ima 32 umrla pacijenta, dok se u sistemu nalaze podaci o 88 preminulih (razlika od 56), dok KBC Zvezdara zvanično ima 14, a u sistemu za 45 više – ukupno 59 mrtvih.

U ostalim bolnicama razlike su nešto manje, pa je kod KBC Srbija razlika 17 pacijenata (zvanično saopšteno 33, u bazi 50), za KBC Kragujevac je zvanično rečeno 23, dok u sistemu ima 31 (razlika osam), itd. Za 29 pacijenata nije navedeno u kojoj su bolnici izdahnuli.

Podaci pokazuju da broj smrtnih ishoda počinje da raste krajem marta, vrhunac dostiže sredinom aprila i ostaje stabilan do kraja meseca. Upravo je poslednjeg dana marta i 1. aprila na mobilne telefone svih građana Srbije stigla SMS poruka u kojoj je stajalo da je situacija dramatična i da se "približavamo scenariju iz Italije i Španije".

Prvi smrtni slučaj u bazi registrovan je 19. marta. Najviše smrtnih ishoda bilo je sredinom aprila kada je u proseku umiralo po 20 ljudi na dan, koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus, pokazuju podaci iz informacionog sistema.

Još 23 osobe preminule su 12. aprila, dok je zvanično saopšteno šest. Dan kasnije krizni štab je saopštio da je preminulo pet pacijenata, dok ih je u sistemu bilo 23, slično kao i 15. aprila kada je rečeno da je petoro preminulo, iako sistem pokazuje da ih je bilo 20 – za 15 više. Početkom maja broj smrtnih ishoda je ispod 10, dok je 31. maja, prema podacima iz sistema, preminula jedna osoba.

BIRN je u više navrata pokušao da kontaktira sa nadležnima iz Ministarstva zdravlja, članovima Kriznog štaba, direktorima bolnica i Instituta "Batut" kako bi saznao šta je uzrok velike razlike između zvanično saopštenih podataka i onih koji se nalaze u informacionom sistemu Covid19, kao i ko je odlučivao koji će se brojevi zvanično predstaviti javnosti. Niko od njih nije odgovorio na pozive.

I kakva je dominantna reakcija? Nažalost, tendenciozno politička. Razni su se, a naročito viđenije javne ličnosti iz medijskog sveta, čiji je kredibilitet vrlo diskutabilan, ali su nekoliko puta proprali, otkuvali i varikinom izbelili biografije, usudili da prozovu BIRN što tekst izlazi dan nakon izbora i dovedu u pitanje kredibilitet ove istraživačke mreže. Iz samog teksta potpuno je jasno zašto je tako bilo – v.d. direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović, praktično je izbegavala novinarku BIRN-a do samog dana objavljivanja teksta. Uzalud su bili pokušaji kolega, i istraživačkih i nas ostalih, da objasnimo kako izgleda istraživačko novinarstvo iznutra, koliko je dug proces od saznanja do objavljivanja informacije, a naročito u BIRN-u koji svaku činjenicu proverava iz tri izvora, pa zatim to rade "faktčekeri", nekoliko urednika i na kraju – advokati. Čitaocima nije tajna da "Vreme" i BIRN imaju dugačku saradnju i, ruku na srce, nekad nas te njihove procedure užasno nerviraju, ali, s druge strane, baš zbog tih procedura znamo da su njihova istraživanja proverena i pouzdana.

No, jednom delu javnosti ne vredi objašnjavati.

Ako je BIRN-ov tekst tačan, a do sada niko od zvaničnika nije izašao i rekao da nije (prošlo je skoro 48 sati od objavljivanja), to znači da su građani Srbije od početka epidemije dovođeni u zabludu, da su im servirane laži i da su svesno i namerno dovođeni u zabludu da je situacija manje opasna nego što jeste. Ako je direktor Gerontološkog centra Niš zbog odbijanja da se pridržava mera protiv korone sada u zatvoru (rezultat njegove neodgovornosti je 51 korisnik preminuo od korone), i ako mu preti višegodišnja zatvorska kazna za teško delo protiv ugrožavanja javnog zdravlja, analogno, u idealnom svetu, neko mora da odgovara za naglo ukidanje mera u trenutku kada za to nipošto nije bio trenutak.

Iz Kriznog štaba oglasili su se doktori Srđa Janković i Darija Kisić Tepavčević, oboje sa suštinski istom izjavom – da nije svako ko je umro sa koronom, nužno umro od korone. Međutim, Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije 1. maja izjavio da Srbija neće kriti broj žrtava od korone prijavljujući da su "umrli od ko zna čega" kako to "čine druge zemlje". "Mi nećemo da krijemo, kao što to neki drugi rade, mi ćemo još više da testiramo ljudi, jer kada ne testirate, onda nema ko ni da vam umre", rekao je Vučić.

Ima još jedan problem: BIRN-ov tekst ne ukazuje samo na broj umrlih, nego i broj zaraženih koronom. A na taj deo teksta niko iz kriznog štaba nema odgovor. Istina, bilo bi sasvim besmisleno da kažu kako nije svako ko ima koronu zaražen koronom (po analogiji sa umrlima). Istina je da različite zemlje različito "broje" mrtve od korone, ali istina je da građani ne znaju po kojoj metodologiji to radi Srbija i da Krizni štab i predsednik Srbije u razmaku od skoro dva meseca daju različite odgovore na to pitanje.

Jedini koji se za sada oglasio i zazvučao razumno jeste dr Dragan Milić, načelnik Klinike za kardiologiju u Nišu: "Ili je ono što je BIRN pisao tačno, ili nije tačno. Ako nije tačno, BIRN je odgovoran zašto uznemirava javnost. S druge strane, ako je tačno, zašto smo ostali uskraćeni za prave informacije. Ili, postoji možda treći odgovor koji će dati smisleno obrazloženje, da te brojke nisu 243, možda su manje, ili je u pitanju neko drugo prateće oboljenje, kakav god već da je odgovor. Zaista apelujem na nadležne da taj odgovor mora da bude ozbiljan, da ne bude taj odgovor nešto što možda pokušava da se prekrije istina."

KRIZNI ŠTAB PREKIDA IZBORNU TIŠINU

Konačno, na dan pisanja ovog teksta, u utorak 23. juna sastao se Krizni štab. Sastanak je počeo u 11 sati, ali je RTS u 12.15 izvestio da su o merama počeli da pričaju tek u podne. Do 12.30 već su imali gotov spisak pooštrenih mera, samo, tu imamo malo iznenađenje – nikakve mere nisu pooštrene. Obavezne su maske u gradskom i međugradskom prevozu, bolnica Bežanijska kosa je prebačena u kovid režim (tokom vanrednog stanja nije bila pogodna zbog stepeništa i liftova, sad je pogodna), a izdate su preporuke da se nose maske u zatvorenom prostoru i da se napolju drži rastojanje od metar i po. Ah, da: zabranjene su posete bolnicama. Nije baš jasno kako je to nova mera pošto je zapravo jedina koja je ostala na snazi posle ukidanja vanrednog stanja.

Dakle, Krizni štab se setio da su prošli izbori, uočio da je epidemiološka situacija nepovoljna (što su građani videli i bez njih, sa sve sumnjom u tačnost podataka) i naredio nam da nosimo maske u prevozu, a u ostalim zatvorenim prostorima – preporučio. U međuvremenu, isti ti članovi Kriznog štaba imali su solističke nastupe u medijima u kojima su povećan broj zaraženih objašnjavali opuštanjem građana, ali i proslavama, svadbama, babinama… Da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj se igraju fudbalske utakmice pred punim stadionom i teniski turnir sa publikom (vidi okvir) – niko ni da bekne. U tom smislu, nijedna mera ne odnosi se na ograničenje javnih okupljanja.

Da su se građani raspustili, a ne opustili, vidi se golim okom. I najlakše bi bilo okriviti njih. Međutim, neko je ukinuo sva ograničenja javnih okupljanja, neko je organizovao sportske događaje, neko je profitirao od prodaje karata… Naši nadležni ne pominju vezu između derbija Zvezda–Partizan i porasta broja zaraženih, ali Crna Gora ima deset pozitivnih koji su bili na derbiju. Međutim, njima ne verujemo jer nam smeštaju zbog imovine SPC i zbog litija. Zašto nas druge zemlje u koje nam je zabranjen ulaz, uprkos postepenom otvaranju granica, mrze – nemamo pojma. Tokom haosa na grčko-bugarskoj granici 15. juna, na Tviteru se pojavila teorija zavere da je to zato što se oni drže gregorijanskog, a mi julijanskog kalendara. Ima smisla, sigurno nije zbog epidemije.

Po sličnom obrascu po kom su na početku epidemije glavni "pacovi" bili naši državljani koji su došli iz inostranstva, sada su to studenti. Okrivljeni su za porast broja zaraženih u Beogradu i Kragujevcu, jer su se – vratili na studije. Opet – neko je odlučio da se nastava ponovo održava i da počnu ispitni rokovi.

Naravno, neposredno nakon sastanka Kriznog štaba objavljena je statistika za današnji dan – 23. juna pređena je psihološka granica od 100 dnevno, pa imamo 102 registrovana. Broj aktivnih slučajeva naprasno je skočio na 775, ali logiku kojom se do tog broja dolazi više niko ne pokušava da utvrdi.

Prepušteni smo sami sebi i to polako počinje da nam dopire do svesti. Prema saznanjima "Vremena", Etihad, Air Srbija, Nilsen i NCR produžili su rad od kuće za svoje zaposlene dok im ne bude javljeno drugačije. Krizni štabovi pojedinih gradova sami preduzimaju mere, pa je tako danas u Kragujevcu doneta odluka da se otkažu proslave matura i druga okupljanja i skrati radno vreme ugostiteljskih objekata. Kragujevac se od početka epidemije do 6. juna držao na ukupno 68 obolelih, u dva navrata sastavio po 21 dan bez ijednog zaraženog, a onda su se u poslednjih 17 dana pojavila 64 nova slučaja i to nije konačan broj jer u noći između ponedeljka i utorka gradski Institut za javno zdravlje nije uspeo da obradi sve uzorke. A samo u prvoj smeni rada jedine kovid ambulante u utorak uzeto je 110 briseva.

Ipak, najveća žarišta su trenutno Beograd, Novi Pazar i Tutin. Kragujevac zauzima dosta mesta u medijima samo zato što je Institut za javno zdravlje transparentan i šalje dnevne izveštaje za razliku od, pa… cele Srbije.

Kao razuman pokazao se i Košarkaški savez Srbije koji je u dogovoru sa stručnim štabom i medicinskim timom A reprezentacije u ponedeljak kasno uveče doneo odluku da usled povećanog rizika od zaraze igrača virusom korona, otkaže trening kamp koji je trebalo da se održi od 25. juna do 5. jula. Nama ostalima još stižu pozivi za javne događaje, konferencije, tribine i druga velika okupljanja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---