Novo posrtanje »nacionalnog avioprevoznika« >

Iz duga u dug

Er Srbija gomila dugove i građane Srbije košta sve više i više. Sa druge strane, Etihad je na čitavom poslu već dobro zaradio i ima nameru da izvuče sve što može. Kraj se ne nazire

"Da nismo preduzeli mere kakve smo preduzeli, moralo bi da dođe do gašenja JAT-a. To bi, razume se, uzrokovalo značajne ekonomske ali i društvene gubitke. To bi značilo i pad ugleda Republike Srbije, jer, kao što znate, nacionalna aviokompanija je ogledalo jedne zemlje." Često se predsedniku Vučiću zamera da stalno daje izjave potpuno neopterećene činjenicama, međutim, u prethodnoj izjavi, datoj pre tačno šest godina (avgust 2014), potpuno je pogodio suštinu.

Jer Er Srbija, nacionalna aviokompanija, zbilja jeste ogledalo zemlje Srbije: već godinama našminkanim i ulickanim finansijskim izveštajima daje za pravo predstavnicima vlasti da o njoj govore kao o uspešnoj, savremenoj kompaniji, lideru u regionu, koju tek čeka blistava budućnost.

U stvarnosti, kad se skinu slojevi šminke i lakirovka, Er Srbija već godinama pravi višemilionske gubitke, neodrživo i pogrešno posluje građanima na štetu (nekome drugome već na korist), a sve zahvaljujući onim Vučićevim merama "koje su preduzeli". Zahvaljujući tim merama, "značajni ekonomski gubici" koje je pravio bivši JAT postali su mnogo, mnogo "značajniji".

Krenimo od poslednjeg. Kako je prošle nedelje prvi objavio sajt N1, Etihad je odbio zahtev Er Srbije da joj otpiše 82 odsto duga. Kompanija u većinskom vlasništvu države Srbije (51 odsto) zamolila je svog manjinskog vlasnika (49 odsto) da joj oprosti najveći deo duga kako joj "poslovanje ne bi bilo dovedeno u pitanje", na šta je manjinski vlasnik rekao da ne može. "Upravni odbor smatra da je takav predlog Er Srbije neprihvatljiv jer predviđa da iznos, koji je utvrđen Ugovorom o zajmu, trajno bude umanjen za 82 odsto, što bi za posledicu imalo smanjenje iznosa koji bi EA Partneri platili trećoj strani", piše u dokumentu u koji je N1 imao uvid.

RUPA BEZ DNA

Koliko Er Srbija duguje Etihadu? Ova rečenica možda deluje groteskno kada se zna da je u zajedničku kompaniju država Srbija do sada ubacila na stotine miliona evra više od kompanjona iz Abu Dabija. Zahvaljujući "merama koje je preduzela", Er Srbija je tokom 2015. i 2016. uzela dva izuzetno nepovoljna kredita na po pet godina u ukupnom iznosu nešto manjem od 120 miliona dolara.

Uslovi po kojima se Er Srbija tada zadužila od Etihad Airways Partners bili su katastrofalni: kamata od skoro sedam odsto, koja se svakog kvartala dodatno uvećavala, transakcioni troškovi na osnovu kojih je neko od ovih 120 miliona dolara uzeo 7,83 miliona i ukupni troškovi kamate od četrdesetak miliona dolara.

Ova dva kredita aminovali su, između ostalih, tadašnji predsednik Nadzornog odbora Er Srbije Siniša Mali, kao i još uvek aktuelna članica Nadzornog odbora, Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević. Prema Statutu Er Srbije, Nadzorni odbor "odlučuje o ključnim pitanjima vezanim za politiku i strategiju Društva, uključujući (bez ograničenja) usvajanje godišnjih poslovnih planova i budžeta, značajna ulaganja u flotu i bitne izmene u konfiguraciji mreže".

Prvi kredit od 56,54 miliona dolara dospeva koliko sutradan – u septembru 2020, dok sledeći, od 63 miliona dolara dospeva u maju naredne godine.

Er Srbija ne bi mogla da vrati ni jedan od ovih kredita, a kamoli oba, pa je izvesno, pošto je Etihad odbio da dug umanji, da će građani Srbije još jednom morati da izdvoje pare za rupu bez dna.

MINUS OD 176,2 MILIONA

Kao i svih prethodnih godina, od početka "restrukturiranja" kompanije u drugoj polovini 2013, Er Srbija je iskazala neto dobit u prethodnoj poslovnoj godini zabeleživši plus od 9,54 miliona evra.

Kao i svih prethodnih godina, ovo je samo "papirni" uspeh, s obzirom da su u prihode kompanije računate državne subvencije u iznosu od skoro 21 milion evra (u dinar isto kao i u prethodne dve godine). Već nekoliko godina Siniša Mali i Ana Brnabić govore da Er Srbija ne prima ni dinar od države, već da je reč o vraćanju starih dugova JAT-a, na rate.

Ako računamo da ove subvencije nisu ni ušle u Er Srbiju, nego da su otišle poveriocima JAT-a, onda lako možemo izračunati koliki su poslovni gubici Er Srbije od 2014. naovamo – samo od poslovnih prihoda oduzmemo iznos subvencije i pratimo po godinama.

Kada saberemo podatke iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, dolazimo do neto gubitka od 164,8 miliona evra u periodu 2014–2018 (po godinama: 67,6 miliona 2014, 45 miliona 2015, 38,2 miliona 2016, 4,4 miliona 2017. i 9,7 miliona 2018. godine).

Ako ovim podacima dodamo gubitak od 11,4 miliona evra za 2019. godinu, dolazimo do ukupnog neto gubitka od 176,2 miliona evra za šest godina – skoro 30 miliona godišnje.

Ovi gubici bili su "papirno" pokriveni sa ukupno 222,8 miliona evra "vraćanja starog duga JAT-a".

UPUMPAVANJE 287,2 MILIONA

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, Er Srbija će na ime "vraćanja starog duga JAT-a" i u naredne tri godine upisivati još po dvadesetak miliona evra prihoda godišnje "na papiru", iako je taj isti stari dug JAT-a 30. septembra 2014. zakonom određen na 19,3 milijarde dinara, odnosno 162,4 miliona evra po kursu na taj dan. (U decembru 2014. Siniša Mali je izjavio da su stare obaveze JAT-a 158 miliona evra, da bi prošle godine izjavio da je stari dug JAT-a bio 380 miliona dolara).

Ovome treba pridodati 50,4 miliona evra koliko je u periodu 2013–2015. Aerodrom Beograd oprostio Er Srbiji. Treba dodati i 14 miliona evra "podrške" države spektakularno lošoj odluci Er Srbije da se leti za Njujork (otkriće "KRIK-a").

Sa ovim brojevima već smo na blizu 300 miliona evra (287,2 miliona) koliko su građani Srbije uložili u proteklih šest godina u svojih 51 odsto kompanije. Bude li država "uletela" i za ovih 111,71 milion dolara (koliko ostade od kredita nakon uzimanja provizije), ovaj broj će porasti na više od 380 miliona evra.

DOBRA ZARADA ETIHADA

Ovo u svakom slučaju nije sve što su građani platili – kamo obaveza iz Okvirnog transakcionog ugovora da Republika Srbija Er Srbiji daje "popust na količinu" od najmanje 50 odsto za plaćanje taksi Aerodromu Beograd (Stav 7.2.8.2), kao i popust "ne manji od 50 odsto" za cenu into plane goriva koje NIS naplaćuje Er Srbiji, a ako NIS na to ne pristane, Republika Srbija će finansirati razliku između tog popusta i stvarnog popusta koji Er Srbija dobije (Stav 7.4.2)? Kamo sve ono što istraživački novinari još nisu iskopali?

Uostalom, to su Vučić i Siniša Mali "ispregovarali": prema podacima iz Okvirnog ugovora o transakciji koji je, nakon otkrića BIRN-a 2014, objavila i Vlada Srbije, "Republika Srbija prima na znanje (...) da će Er Srbiji (AS) biti neophodna stalna podrška Republike Srbije vezana za finansijsku sposobnost Društva" (Stav 1.7 ugovora)... Za to vreme, Etihad je pozajmicom od 40 miliona dolara iz 2014. godine obezbedio svojih 49 odsto kompanije.

"Insajder" je još pre dve godine sračunao da je Etihad već naplatio i više od tih 40 miliona: do 2017, prema istraživanju "Insajdera", Etihad je u poslovanju sa zajedničkom kompanijom Er Srbija naplatom raznih usluga i roba zaradio oko 40 miliona evra (kamatu od četrdesetak miliona dolara po osnovu kredita da i ne računamo).

A valja se podsetiti i spektakularne rečenice iz drugog Rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći: "Učešće od 49 odsto u društvu Air Serbia predstavlja zakonski maksimalni nivo neevropskog vlasništva nad evropskim avio-kompanijama, što je osnovni razlog zašto Etihad (ili bilo koja druga neevropska kompanija) nije mogao da izvrši bilo koje dodatno ulaganje kapitala u društvo Air Serbia."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---