ZA KIM ZVONA ZVONE: Smederevska železara

Ekonomija >

Lutanje kroz jesenju maglu

I veliki privrednici su saglasni da će se prava dubina krize videti tek krajem godine. Rizici su, naravno, najvećim delom prebačeni na privatni sektor, s obzirom da je predsednik više puta izjavljivao kako su plate i posao u javnom sektoru – zagarantovani

"V" se pretvara u "U", napisao je 19. avgusta na Tviteru čuveni ekonomista Nurijel Rubini posmatrajući oblik ekonomskog oporavka u većini razvijenih zemalja. Rubini je dobio nadimak "dr Propast" jer je 2006. predvideo kolaps na tržištu nekretnina u SAD, koji je prerastao u svetsku finansijsku i ekonomsku krizu 2008. godine.

Sva je prilika da, poput prethodne svetske krize, ni kovid kriza koja je počela u februaru i martu ove godine neće imati brz izlazak (poput slova "V" – brz pad, pa brz rast). Grafik koji je posmatrao Rubini ipak više podseća na znak "Najki", ili, kako je u junu pisalo u "Kvartalnom monitoru": "(...) na osnovu kvartalnih podataka, putanja liči na znak za štikliranje (✓) – što znači da bi se nadoknadio pad u drugom kvartalu ove godine, biće potrebno 3-5 kvartala oporavaka".

Jedino je problem – što niko ne zna koliko će pandemija trajati i kakvog će intenziteta biti. Na primer, u Španiji, koja je silno postradala u martu i aprilu, pa se situacija relativno smirila tokom maja i juna (sa po 100-300 slučajeva dnevno, dok su u martu imali period sa po 8-10 hiljada novih slučajeva dnevno), 22. avgusta ponovo je zabeleženo skoro 7000 novozaraženih.

Tako je i sa Srbijom – zna li iko kako će teći tok epidemije nakon početka škole? Prestrašeni protestima, i vlast i Krizni štab rekli su da više neće zatvarati građane, ali šta ako to bude nužno? U takvoj situaciji sva predviđanja o oporavku ekonomije padaju u vodu.

Ipak, na osnovu radova Fiskalnog saveta i izjava relevantnih ekonomista, moguće je skicirati koji nas sve problemi očekuju – ako se situacija ne pogorša dramatično.

PAD BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA

Po prognozama Narodne banke Srbije, država će ove godine imati minimalan pad u odnosu na druge, svega 1,5 odsto. Ministarstvo finansija drži ovu procenu na -1,8 odsto, a Fiskalni savet, pak, procenjuje pad ove godine na tri odsto.

Ako pad zbilja bude tri i više odsto BDP a, to će biti najveći pad BDP-a još od 1999. godine i bombardovanja (2009. godine pad je bio 2,7 odsto). I dok vlasti ističu da će to biti spektakularan uspeh i da će Srbija ove godine biti rekorder po rastu u Evropi, istina je mnogo jednostavnija. Kako neko reče, kad si se popeo samo do prve stepenice, ako i padneš, nećeš baš mnogo da padaš.

Ponovo čitamo "Kvartalni monitor": "Na nivou cele godine procenjujemo pad BDP Srbije od oko tri odsto, što će biti jedna od najmanjih stopa pada u Evropi. Mali pad je posledica strukture naše privrede u kojoj je veliko učešće egzistencijalnih proizvoda, a ne toga da Srbija primenjuje bolju ekonomsku politiku od drugih zemalja. Isti faktori su uticali na to da je Srbija u 2009. godini bila među zemljama sa najnižim padom BDP."

Ili, kako piše Fiskalni savet u julu: "Razlog za manji pad BDP-a Srbije (kao i nekih drugih siromašnijih evropskih zemalja) je u tome što relativno veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija i drugo). Tako učešće poljoprivrede u ekonomiji Srbije iznosi oko 7,5 odsto, što je više nego dvostruko veće učešće u zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su članice Evropske unije, gde je u proseku 3,3 odsto i čak pet puta veće nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope (1,5 odsto).

Za razliku od Srbije, privrede razvijenih evropskih zemalja više se oslanjaju na stvaranje proizvoda i usluga veće dodate vrednosti (autoindustrija, mašine i oprema, kućni aparati, turizam i drugo), za kojima je u krizi snažno pala tražnja. Zbog toga se u razvijenijim zemljama očekuje osetno veći pad proizvodnje u 2020. nego u Srbiji."

Ujedno, svetske berze nastavljaju da ignorišu dešavanja u privredi, pa je to još jedan "balon" koji bi pucanjem mogao situaciju da učini komplikovanijom.

Negativne posledice po privredni rast Srbije svakako će imati i gašenje jedne (od dve) peći smederevske Železare. "Razlozi gašenja Visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija su uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije koronavirusa", saopštili su iz Železare početkom jula.

Sa druge strane, posrtanje "Fijata" koje traje već godinama neće mnogo uticati na pad BDP-a Srbije, jer ova kompanija iz Kragujevca već dugo ne radi punom parom. Kako se moglo čuti od jednog od sindikata u ovoj fabrici početkom avgusta, "Fijat" je "spojio" avgustovske četiri nedelje pauze (tri nedelje odmor, jedna nedelja plaćeno odsustvo) sa dugim periodom plaćenog odsustva radnika (od polovine marta do jula).

Tada je rečeno da se mnogo očekuje od najavljenog objedinjavanja kompanija FCA (FIAT Chrysler Srbija) i PSA Pežo grupe, te da će proizvodnja biti redukovana sve dok se ne oporavi prodaja automobila u Evropi.

OTPUŠTANJA

I ovde procene toga šta nas čeka na jesen i zimu drastično variraju. Sindikati i pojedini istraživači procenjuju da bi stotine hiljada ljudi moglo da izgubi radno mesto, Fiskalni savet procenjuje da će pad broja zaposlenih svakako postojati, ali da će to biti od 30 do 50.000 izgubljenih radnih mesta, dok se država, još uvek, hvali time da je tokom korone broj radnih mesta zapravo – povećan.

Ovde je reč o uglu gledanja – da li posmatramo formalnu zaposlenost ili anketu o radnoj snazi, po kojoj je zaposlen svako ko je u poslednjih nedelju dana radio makar sat i za taj rad dobio neku naknadu.

Ovakva, nesigurna zaposlenja – na crno, na sivo, na lizing, privremeno-povremeni poslovi, bila su prva na udaru od početka korona-krize. Država je čak, u nekom smislu, i aminovala otpuštanja ovih radnika, s obzirom da je državnu pomoć od tri minimalca uslovila zabranom otpuštanja više od 10 odsto radnika, a ovi nesigurni poslovi nisu ni računati kao radna mesta.

Tako je bilo firmi koje su odmah pootpuštale sve ljude bez ugovora ili sa slabim ugovorima, pa onda od države dobile pomoć – ima među njima i onih koje dobijaju državne subvencije, kao strani investitori.

Koliko je ovih ljudi izgubilo posao trebalo bi da vidimo krajem avgusta, kada Republički zavod za statistiku saopšti rezultate Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal (april-jun). U tom periodu je, za sada, udar na privredu zbog zatvaranja bio najžešći.

Treba reći i da je država praktično dva puta odlagala otpuštanja, pa će se efekti korona-krize odraziti na radna mesta tek u poznu jesen ili na zimu. Uslovljavanjem da poslodavci ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika tri meseca nakon uzimanja minimalca za zaposlene (inače moraju da vrate sve pare), taj udar na radna mesta najpre je odložen za oktobar, da bi onda, iznenadnim "drugim paketom pomoći" (koji je Vučić obznanio 22. jula, dan nakon što su ministar finansija i predsednik Privredne komore Srbije rekli da nema para za takav paket) to odlaganje produženo za još tri meseca.

I veliki privrednici su saglasni da će se prava dubina krize videti tek krajem godine. Rizici su, naravno, najvećim delom prebačeni na privatni sektor, s obzirom da je predsednik više puta izjavljivao kako su plate i posao u javnom sektoru – zagarantovani. Prema poslednjim podacima RZS, zarade u javnom sektoru (iznad 67.000 dinara) su za 20 odsto veće od onih u privatnom sektoru, a 50 odsto svih zaposlenih prima platu manju od 45.500 dinara.

Postoji i pitanje (ne)selektivnosti kod državne pomoći. Nedavno su gradski hoteli dobili najavu od države da će im se pomoći sa po 350 evra za svaki ležaj i još 150 evra po sobi, s obzirom da "zvrje" prazni još od februara. I dok ova mera ima smisla zbog ugroženosti poslovanja, postavlja se pitanje – zašto i turističke agencije i sve ostale ugrožene delatnosti nisu dobile sličnu pomoć pošto imaju isti problem?

RAST DUGA

U aprilu je Fiskalni savet upozorio da je cena zaduživanja Srbije znatno porasla, te da bi zbog toga država, umesto na tržištu kapitala, mogla da razmotri zaduživanje pod povoljnijim uslovima kod MMF, Evropske unije, Evropske banke za obnovu i razvoj – no, država to nije poslušala. U maju je Srbija izdala obveznice po stopi prinosa od 3,375 odsto, uzevši dve milijarde evra na rok od sedam godina.

Javni dug na kraju juna iznosio je 57,3 odsto BDP-a, a Fiskalni savet je u julu procenio da će dug do kraja godine otići na 61 odsto, uz stav da je ta visina duga za Srbiju – previsoka.

"Iako na prvi pogled izgleda da je ovakva opasnost daleko jer brojne zemlje EU imaju veći javni dug od 60 odsto BDP-a, problem je u tome što su za Srbiju kamatne stope daleko veće, pa se isti dug mnogo skuplje servisira. Na primer, Nemačka je s javnim dugom koji je tokom 2019. iznosio oko 60 odsto BDP-a izdvajala svega 0,8 odsto BDP-a za plaćanje kamata, a Srbija je s manjim javim dugom (ispod 55 odsto BDP-a) u istoj godini za kamate izdvajala dva odsto BDP-a – a sada će taj neproduktivni trošak da se znatno poveća usled zaduživanja u 2020. godini", piše Fiskalni savet.

Rebalansom budžeta, fiskalni deficit je sa planiranih 20 milijardi dinara povećan na 381 milijardu, odnosno na sedam odsto BDP-a, što će, takođe, biti najveći deficit od 2000. godine naovamo. Deficit bi mogao da bude i viši zbog iznenadnog drugog kruga pomoći (dva puta po 60 odsto minimalca), a Fiskalni savet upozorava i na obaveze Er Srbije, kojoj će, po svemu sudeći, država po ko zna koji put platiti loše poslovne procene – 40 miliona evra za (prvi) dug Etihadu i još 60 miliona za pokrivanje ovogodišnjeg gubitka. Ne zna se šta će biti gore potrošene pare – 100 miliona na Er Srbiju ili 620 miliona davanjem po 100 evra svim glasačima.

SIVA EKONOMIJA

Fiskalni savet upozorava i na opasnost da se tokom krize smanji poreska disciplina – bilo zbog nemogućnosti obveznika da plati, bilo zbog namernog izbegavanja plaćanja poreza.

"Još uvek nema dovoljno raspoloživih podataka da bi se ovaj rizik preciznije ocenio, ali ukoliko bi se desio sličan scenario kao u 2009. godini (pad oko pet procentnih poena), to bi značilo gubitak prihoda od PDV-a od oko 0,5 odsto BDP-a, što je 25-30 milijardi dinara. Pored rizika kod naplate PDV-a, postoji rizik da preduzeća, usled nelikvidnosti i/ili namernog izbegavanja, ne plaćaju i druge poreske obaveze (doprinose, poreze za zarade i sl.), pa bi ukupan gubitak prihoda mogao biti i veći", piše Fiskalni savet u julu.

BESMISLENI PROJEKTI

Usred najgore krize "u novijoj istoriji", predsednik države je pre neki dan izjavio da je građenje tzv. nacionalnog fudbalskog stadiona "nasušna potreba". I zbilja, ovde se valja saglasiti sa predsednikom – za onog ili one koji dobiju taj posao, izgradnja stadiona zaista jeste nasušna potreba. Za sve ostale – ima još nebrojeno mnogo stvari koje u Srbiji treba da se poprave pre nego što izgradnja stadiona (i fontane, i gondole, i jarbola, i beskonačnog popločavanja centra Beograda, i novogodišnje rasvete…) dođe na red.

Nabrojimo samo neke: svakovrsna infrastruktura (lokalni putevi, kanalizacija, većina Vojvodine nema pijaću vodu), kvalitet vazduha (katastrofalan je, zahvaljujući i EPS-u), nedostatak lekara-specijalista i hirurga, kao i visokostručnih medicinskih sestara i savremene medicinske opreme… Roditelji i dalje kupuju sapun i ubruse da bi ih škole imale, dok se država razbacuje novcem građana neumerenom nabavkom vojne i policijske opreme.

Gde i kada će da je upotrebe?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---