Intervju – Zoran Drakulić, biznismen, predsednik Kluba »Privrednik« >

Veliki srpski privrednici ne osećaju se dobrodošlim u Srbiji

"Obim mera koji će nam trebati 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama"

Zoran Drakulić je "East Point Holdings Ltd" osnovao u junu 1990. godine, sa sedištem na Kipru, a zatim otvarao zavisne firme i predstavništva u svetu, Yu Point u Beogradu, predstavništvo u Moskvi i u još 10 zemalja.

"East Point Holdings Ltd" je bila jedna od najvećih kompanija u regionu i lider u trgovini žitaricama, investirala je u Srbiju i postala vlasnik ili suvlasnik više preduzeća iz oblasti mlinsko-pekarske industrije, kao i dve fabrike za preradu obojenih metala.

Drakulić je karijeru počeo u "Generaleksportu" na finansijsko-komercijalnim poslovima, a sedam godina bio finansijski direktor "Geneksove" kompanije "Yugo-Arab", jedne od prvih ofšor kompanija koja se bavila poslovnim aktivnostima na Bliskom i Srednjem istoku.

Od 1989. godine u Genex-banci radio kao zamenik direktora, zadužen za kontakte sa velikim bankama i finansijskim organizacijama, kao i na specijalnim finansijsko-robnim transakcijama i na otkupu dugova na sekundarnom tržištu.

Trenutno je i predsednik Kluba "Privrednik", koji okuplja većinu najuspešnijih biznismena iz Srbije.

"VREME": U kakvom je stanju, generalno gledano, srpska privreda u ovom trenutku?

ZORAN DRAKULIĆ: Srpska privreda poput drugih privreda u Evropi u lošoj je situaciji, što je rezultat virusa korona koji je značajno uticao na potražnju velikog broja proizvoda što se rade na srpskom tržištu. To je uslovljeno i smanjenom domaćom potražnjom, kao i potražnjom na tržištima gde se tradicionalno izvoze srpski proizvodi. Ne sme se zaboraviti ni smanjenje na tržištu usluga, ugostiteljstva, turizma i smanjena investiciona ulaganja.

Vlada Srbije je na krizu izazvanu pandemijom reagovala sa dva paketa pomoći. Kako ocenjujete odgovor države na posledice po privredu nastale usled kovida-19?

Država je reagovala shodno svojim kapacitetima, imajući u vidu da smo mi siromašna država sa relativno malim društvenim proizvodom. Treba napomenuti dve stvari. Narodna banka Srbije odradila je veliki posao dajući moratorijum od pet meseci na otplatu kredita i smanjenjem referentne kamatne stope, što je omogućilo značajno smanjenje kamata. Sa druge strane, davanje minimalaca u iznosu od oko 1,1 milijardu dinara za pet meseci jedina je konkretna pomoć privredi, jer se radi o sumi koja je data bespovratno, dok je odlaganje poreza nešto što nas čeka u naredne dve godine, kao i otplata kredita iz moratorijuma.

Vi ste preporučivali da drugi paket bude selektivan. Šta je bila vaša zamisao?

Smatrao sam da svi privredni subjekti nisu u istoj situaciji i da je trebalo da tih 300 miliona bude dato malim i srednjim preduzećima koja su u najtežoj situaciji. Nažalost, takav model bi sigurno odložio drugi paket mera, pa smatram da je time učinjena manja šteta zbog brze isplate nego da se čekala dugotrajna procedura selektovanja najugroženijih preduzeća.

Utisak je da su mala srednja preduzeća u fokusu ekonomskih mera. Šta je sa velikim sistemima? Kako njima pomoći?

Mislim da su mala i srednja preduzeća i trebalo da budu u fokusu ekonomskih mera, jer su ona bila i najugroženija i imaju teži pristup tržištu novca. Veliki sistemi, nažalost, zbog nedostatka para u budžetu, morali su sami da se snalaze. Ali, njima je i bilo lakše da obezbede sredstva sa tržišta u cilju očuvanja likvidnosti.

Da li je Vlada Srbije konsultovala članove "Privrednika" pri definisanju kriznih mera?

Nije nas niko konsultovao mada smo bili u mogućnosti da sami predložimo mere, što smatramo da nije pravi način komunikacije između Kluba "Privrednika" i Vlade Srbije.

Postoji li uopšte bilo kakva komunikacija Kluba "Privrednika" sa Vladom Srbije?

Nažalost, komunikacija ne postoji već godinama. Pravo da vam kažem, posle niza inicijativa sa naše strane, digli smo ruke da će do bilo kakvog razgovora doći. I to je karakteristika ne samo ove vlade, već svih vlada nakon Zorana Đinđića, koji se trudio da tu komunikaciju redovno ostvaruje. Sve dok se najbolji privrednici ne uključe u kreiranje poslovnog ambijenta i dok služe samo za političko potkusurivanje, neće biti krupnih koraka srpske privede i značajnog rasta BDP-a. Ovo je posebno važno imajući u vidu dogovor o merama nakon pandemije, jer su se mnoge stvari promenile i bitna je kompletno nova strategija daljeg razvoja srpske ekonomije. Veliki srpski privrednici će se snaći, ali zabrinjavajuće je da značajan broj investicija srpskih privrednika odlazi u region jer se u Srbiji ne osećaju dobrodošlim.

Vi ste, kako kažete, protiv štednje države u ovim uslovima. Ipak, da li je teret krize ravnopravno raspoređen na javni i privatni sektor? Najavljuje se, recimo, rast penzija i plata u javnom sektoru?

Definitivno sam protiv štednje, jer ono što se eventualno danas propusti kroz pomoć privredi, sutra nas može višestruko koštati. Vidite kolika su sredstva odvojile i Amerika i Evropa za naredni period oporavka od kovida. Radi se o hiljadama milijardi, a to je upravo strategija o kojoj ja govorim.

Smatram da je totalno neracionalno govoriti o rastu plata u javnom sektoru u periodu krize, dok se penzije, u svakom slučaju, moraju korigovati shodno već ranije donetim zakonskim merama.

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo je pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija. Broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen je za dva odsto, a troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine. Da li je u ovakvoj situaciji moguće i dalje odlagati reformu javnog sektora?

Nažalost, reformom javnog sektora niko se ne bavi, a vidite koliko nas to košta. Problem je u tome što smo stalno u nekakvom izbornom ciklusu, a reforme javnog sektora moraju pretrpeti duboke rezove i otpuštanje mnogo ljudi, što je, nažalost, uvek nepopularna mera.

Unija poslodavaca Srbije, sa jedne strane, predlaže moratorijum na porast minimalne cene rada, a sindikati traže povećanje "minimalca". Gde je rešenje?

Minimalna plata u Srbiji je stvarno poražavajuća. Sa druge strane, radi se o najvećoj krizi. U ovom trenutku jedino logično rešenje je u povećanju minimalca, najviše do 35.000 dinara.

Strahujete li od socijalnih nemira?

Do socijalnih nemira može doći ako se kriza nastavi i dođe do značajnih otpuštanja početkom 2021. Iskreno se nadam da se neće ispuniti predviđanja da će 200.000 do 300.000 ljudi ostati bez posla, jer to bi moglo izazvati ozbiljne socijalne nemire.

Smatrate da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta i da će dobar deo firmi u privatnom sektoru to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Šta dalje, kakve su nam mere potrebne za 2021. jer je očigledno, prema većini predviđanja, da privredu prava iskušenja očekuju početkom sledeće godine?

Da, smatram da su mere iz oba paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Obim mera koji će nam biti potreban 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama.

Nije li sada trenutak da počne da se radi na dugoročnom, višegodišnjom planu mera? Neke države su predvidele za oporavak svojih kompanija ogromna sredstva u periodu od nekoliko godina? Šta bi takve mere morale da sadrže?

Upravo zbog toga sam i govorio o tome da u septembru treba da se sastanu predstavnici vlasti sa najuticajnijim privrednicima i ekonomskim ekspertima. I mi, kao sve druge ozbiljne države, moramo imati svoj strateški plan za oporavak privrede i strategiju daljeg razvoja u cilju značajnog povećanja društvenog proizvoda u periodu od pet do deset godina.

Kako komentarišete izjave da je Srbija u drugom kvartalu po stopi rasta BDP-a ove godine druga u Evropi?

Ne bih komentarisao takve izjave, s obzirom da sve velike ekonomije beleže ogroman pad u drugom kvartalu ove godine. Radi se o političkim izjavama za domaće potrebe, o ekonomiji koja je statistička greška.

Da li se slažete sa ocenama da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast?

Takvu ocenu uopšte nije teško konstatovati za društveni proizvod koji Srbija ima u odnosu na druge zemlje Evropske unije. O privrednom rastu 2021. godine samo neozbiljni privrednici i ekonomisti mogu da govore.

Ono na šta upozoravaju ekonomisti, pre svih iz Fiskalnog saveta, jeste opasnost od ponovnog rasta javnog duga i samim tim troškova otplata kamata koji su neproduktivni troškovi?

Smatram da je mnogo važnije očuvati ekonomiju i radna mesta u ovim trenucima stravične ekonomska krize, nego razmišljati o javnom dugu i troškovima kamata kredita koje su na istorijskom minimumu. Mada se naša država sa poslednjim kreditom relativno skupo zadužila.

Šta mislite o predlogu Fiskalnog saveta da se smanje poreske stope ili bar da se ne povećavaju, uz obavezno zadržavanje zarada iz budžeta i penzija na sadašnjem nivou?

Predlog Fiskalnog saveta je dobar, samo je pitanje koliko je realno u ovom trenutku razgovarati o smanjenju poreskih stopa kada će deficit u budžetu imati istorijske razmere. Već sam komentarisao da zarade nikako u periodu krize ne smemo podizati, a penzije samo u okviru zakonske regulative.

Kakav je vaš stav prema podeli svim građanima po 100 evra?

Podela 100 evra građanima Srbije, od ukupno preko 600 miliona evra, imajući u vidu naše resurse, nije ekonomski opravdana mera. Velikom delu građana to nije bilo potrebno, a uzeli su. Drugima je to veliko kao kuća, a nedovoljno im je. Ekonomski pravednije bilo je taj novac podeliti penzionerima i radnicima sa malim primanjima. Ovo je, takođe, bila prilika da se ispravi velika nepravda oko smanjenja penzija tokom perioda ekonomske konsolidacije.

Koliko su investicije, poput nacionalnog stadiona, primerene novim ekonomskim okolnostima?

Smatram da se govori o investiciji koja je totalno neodgovorna i ne priliči vremenu u kome živimo. Nisam protiv nacionalnog stadiona, ali to treba ostaviti za neka druga i bogatija vremena. U svakom slučaju, domaći fudbal to u ovom trenutku ne zaslužuje po svojim rezultatima, niti je u ovoj ekonomskoj situaciji to projekat koji treba da ima prioritet. Priča o podizanju cene nekakvog privatnog zemljišta sa tom investicijom je mizerna i smešna.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---