UMIRANJE U SUDANU: Fotografija "Lešinar i devojčica" iz 1993. postala je simbol za glad u Africi

Nobelova nagrada za mir – Ogledalo krize >

Glad

Nobelova nagrada za mir 2020. Svetskom programu za hranu usmerava pažnju javnosti na to da glad kuca na vrata 265 miliona ljudi u svetu. U aprilu ove godine je desetak hiljada ljudi dnevno umiralo od gladi, dok je osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića svojim akcionarima isplatilo više od osamnaest milijardi dolara zarade, a stotinu firmi na berzi uvećalo svoj kapital za tri biliona dolara

Za napore u borbi protiv gladi, za doprinos poboljšanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i za rad na sprečavanju upotrebe gladi kao oružja za rat i sukobe Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija je dobio Nobelovu nagradu za mir za 2020. godinu. S obzirom na zabrinjavajuću prognozu kako će se broj ljudi koji se suočavaju sa pandemijom gladi u 2020. verovatno povećati sa 135 miliona na 265 miliona (za oko 80 odsto u odnosu na 2019. godinu), teško je u vreme ove socijalno destruktivne kovid krize osporavati odluku norveškog Nobelovog komiteta da nagradi agenciju UN koja se od 1961. godine trudi da suzbije glad u svetu.

Britanska humanitarna organizacija Oksfam iznosi procenu da bi do kraja godine od gladi povezane sa socijalnim i ekonomskim uticajima pandemije kovida 19 dnevno moglo da umre od 6000 do 12.000 ljudi. Oksfam navodi i da je u aprilu 2020. dnevno od gladi umiralo nešto više 10.000 ljudi.

GLAD I BOLEST

Glavni ekonomista Svetskog programa za hranu Arif Husein kaže za britanski magazin "Tajm": "Već smo bili u lošem stanju, ali kovid-19 je stvorio neku vrstu ekonomskog živog peska pod nogama ljudi, tako što su se složili uticaji pandemije, sukoba, siromaštva i šokova povezanih sa klimom, koji su u periodu od pet godina pre 2020. godine poticali hroničnu i akutnu pandemiju gladi..." "Vašington post" piše da se pandemija gladi u nekim područjima Afrike manifestuje na najtežem, tzv. "nivou 5". A to znači: dve smrti dnevno zbog nedostatka hrane na 10.000 odraslih ljudi, ili smrt četvoro od 10.000 dece svaki dan; u jednom od pet domaćinstava oseća se ekstreman nedostatak hrane; svako treće dete u datom području je akutno neuhranjeno. "Kada proglasite glad, loše stvari su se već dogodile. Ljudi su već umrli," kaže Arif Husein.

Prve gladi u eri korona virusa mogle bi uskoro pogoditi četiri hronično konfliktna područja uskraćena za hranu – Jemen, Južni Sudan, severoistok Nigerije i Demokratsku Republiku Kongo, piše "Njujork tajms", prenoseći upozorenje generalnog direktora Agencije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) izrečeno u Savetu bezbednosti UN. Mediji takve projekcije opisuju naslovima tipa "dvadeset miliona umire od gladi", zapaža "Vašington post", uz konstataciju da gladovanje obično nije glavni uzrok smrti, već da su to bolesti koje se u normalnim uslovima leče, a koje zbog nedostatka zdrave hrane, čiste vode i medicinske nege postaju smrtonosne. Tako malarija ili kolera mogu biti fatalne za ljude čija su tela iscrpljena glađu, jer proces gladovanja slabi imunološki sistem. U Somaliji su loši uslovi pre izbijanja gladi i nedovoljna ishrana ubrzali pojavu ospica. Dijareja je takođe izuzetno česta.

Glad može naneti nepopravljivu štetu i onima koji prežive. Najranjivija su deca mlađa od pet godina koja nakon što prežive morbile često pate od slepila, otoka mozga i teških respiratornih infekcija. Neadekvatna ishrana i ponovljene infekcije tokom prvih hiljadu dana detetovog života takođe mogu izazvati zaostajanje u razvoju, što ima nepovratne dugoročne efekte na fizički i mentalni razvoj. U 2015. godini je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bilo 156 miliona zakržljale dece mlađe od pet godina. Skoro 80 odsto zakržljale dece živi u zemljama pogođenim sukobima.

ŠIRENJE SIROMAŠTVA

Ekstremno siromaštvo, definisano kao život sa manje od 1,90 dolara dnevno, koje je postepeno smanjivano u poslednjih 25 godina, verovatno će ove godine pogoditi između 9,1 i 9,4 procenta svetske populacije, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Zbog poremećaja izazvanog vanrednom krizom zbog virusa korona, ekstremno globalno siromaštvo u 2020. godini porašće prvi put posle više od dvadeset godina i zahvatiti dodatnih 88 do 115 miliona ljudi, a u zavisnosti od težine ekonomske kontrakcije u 2021. godini, možda čak i 150 miliona.

Predsednik Evropske federacije banaka za hranu Žak Vandenšrik u magazinu "Politiko" procenjuje kako uticaji krize na Evropu možda neće biti tako ozbiljni kao drugde u svetu zbog mreža socijalne sigurnosti unutar Evropske unije, ali da će i tu rasti nesigurnost zbog obezbeđivanja hrane za najranjivije slojeve, posebno u zemljama koje nisu toliko ekonomski dinamične i gde je socijalna zaštita ispod evropskog proseka. Američka "Mreža ranog upozoravanja na glad" predviđa da će zbog kombinacije uticaja sukoba i makroekonomskih i klimatskih šokova i pandemije kovida 19, u 2020. godini biti potrebna hitna humanitarna pomoć u hrani za 90 do 113 miliona ljudi u 46 zemalja.

ZAČARANI KRUG NASILJA I GLADI

U osam od deset žarišta ekstremne gladi u svetu koje je identifikovao Oksfam postoje visoki nivoi nasilja. Magazin "Njuzvik" uočava da glad nije samo rezultat već i izvor konflikata. Prognoza da će zbog kovida 19 svet proći kroz ekonomsku recesiju koja nije viđena od tridesetih godina prošlog veka, najdramatičnije se možda odnosi na Afriku, pogođenu građanskim ratovima i opterećenu socijalnim problemima. U Burkini Faso, kontinentalnoj zemlji sa osamnaest miliona stanovnika u Zapadnoj Africi zahvaćenoj nasiljem, bilo je početkom septembra, prema proceni UNHCR, više od milion interno raseljenih lica, a u graničnim regionima Burkine Faso, Nigera i Malija više od tri miliona izbeglica. Ljudi koji su primorani da beže od nasilja posebno su ranjivi, jer je prehranjivanje povezano sa velikom nesigurnošću.

Međutim, hrana često nedostaje i onima koji ostanu u nasiljem pogođenim područjima, jer je poljoprivreda ugrožena, farmeri bivaju napadnuti, farme opljačkane, a putovanje do pijace i nazad postaje previše opasno. Zaraćene strane uništavaju tržišta i skladišta, onemogućuju uvoz hrane i prekidaju transportne veze kako bi stekli ratnu prednost. Rat uništava ekonomije, a ljude ostavlja bez novca za puko preživljavanje, dok prekid proizvodnje istovremeno dovodi do rasta cena hrane.

U svetskim medijima takve pojave se obično opisuju s indignacijom, uz satanizovanje lokalnih aktera, mada to nije nova pojava u istoriji ratovanja.

Glad takođe može biti ratno oružje, istorija daje bezbroj primera za to, piše "Njuzvik", podsećajući da su u srednjem veku gradovi pod opsadom izgladnjivani da bi bili prinuđeni na kapitulaciju. Novija istorija nam daje primere sistematskog lišavanja hrane, kao što je poznati nemački plan gladi iz Drugog svetskog rata koji je predviđao da se milionima sovjetskih građana oduzme hrana, ili, kako piše "Njuzvik", manje poznata dugoročna britanska okupacija luke Aden od 1839. do 1863. godine, koja joj je omogućila kontrolu nad bliskoistočnim kanalima distribucije hrane sa ponekad razornim posledicama u arapskom regionu.

ŽARIŠTA EKSTREMNE GLADI

Uz konstataciju da su zemlje koje su destabilizovane sukobima uglavnom i najviše pogođene glađu, Svetski program za hranu ukazuje na deset žarišta ekstremne gladi: Jemen, Demokratsku Republiku Kongo, Avganistan, Venecuelu, Sahel, Etiopiju, Sudan, Južni Sudan, Siriju i Haiti.

Pre rata Jemen je uvozio devedeset odsto hrane i gotovo sve gorivo. Kada su, kao rezultat sukoba, nametnuta ograničenja na moru, kopnu i u vazduhu, zatvorene granice i prekinute rute snabdevanja, došlo je do nestašica i drastičnog poskupljenja hrane; cena vode za piće je od aprila više nego udvostručena, a nacionalna valuta je propala.

U Jemenu je još pre početka pandemije petogodišnji građanski rat više od polovine stanovništva bacilo u prehrambenu krizu. A onda su, uz svu tu muku, još i pustinjski skakavci nagrnuli na nesrećnu zemlju. Humanitarna pomoć u hrani je potrebna za sedamnaest miliona ljudi. Dva miliona jemenske dece mlađe od pet godina patilo je 2019. godine od akutne neuhranjenosti.

U Demokratskoj Republici Kongo oko 21,8 miliona ljudi nije u mogućnosti da dnevno dobije dovoljno hrane, što je, prema oceni FAO, najveći u jednoj zemlji ikada zabeleženi broj ljudi kojima preti glad.

U Somaliji, krhkoj državi na Rogu Afrike u kojoj nema mira od 1991, a u kojoj intenzivni sukobi traju od 2009, oko 3,5 miliona ljudi se između jula i septembra 2020. uz ratne posledice suočavalo i sa posledicama kovida 19, poplava i najezde pustinjskih skakavaca. To je za 67 procenata više ljudi u egzistencijalnoj neizvesnosti nego u do tada najtežoj 2019. godini.

U Južnom Sudanu, gde kraj građanskog rata 2018. godine nije okončao ekonomsku krizu, humanitarna pomoć je hitno potrebna za 9,6 miliona ljudi. Od juna do septembra 2020. njihov broj je porastao za 64 procenta, što je, prema proceni FAO, najviša stopa pogoršanja ikada zabeležena u toj zemlji. Poplave dodatno pogoršavaju situaciju.

U Nigeriji se napadi Boko Harama nastavljaju na severoistoku, a nesigurnost vlada i na severozapadu i u centralnim delovima zemlje, što ograničava pristup sredstvima za život i uzrokuje interno raseljavanje više od 2,5 miliona ljudi. Na severu Nigerije od juna do avgusta 2020. godine 8,7 miliona ljudi nije bilo sigurno kako će prehraniti sebe i porodicu. Njihov broj se od 2019. povećao za 73 procenta.

Zimbabveu će zbog veoma loših makroekonomskih uslova i dve uzastopne loše sezone tokom 2020. biti potrebna značajna humanitarna pomoć.

Na Rogu Afrike sezona izuzetno jakih kiša 2019. izazvala je velike poplave reka i bujice. U nekim oblastima ovo je usporilo oporavak od prethodnih suša 2018/19 i 2016/17. godine.

DUBOKI EKONOMSKI POREMEĆAJI

Afrika je, uz građanske ratove, suše, poplave i najezde skakavaca, pogođena i padom cena bazičnih sirovina zbog zaustavljanja svetske ekonomije. Smanjenje prihoda od izvoza beleži se posebno u zemljama u velikoj meri zavisnim od izvoza sirove nafte, kao što su Nigerija, Južni Sudan, Sudan i Čad. Cena sirove nafte je povećana od marta, ali njena cena u avgustu je za 30 procenata bila niža od prosečne cene u 2018. i 2019. godini.

Cene ključnih metala takođe su se oporavile od maja, ali na uvećanje ukupnog prihoda od ovog izvoza i dalje se čeka. Pad izvoza tekstila očekuju i Kenija i Etiopija. Ostali izvozni sektori delimično su se oporavili, kao na primer, izvoz cveća iz Kenije, ali to mora da je mala uteha.

Konferencija UN za trgovinu i razvoj UNCTAD procenjuje da će se u 2020. godini u Africi ukupni javni prihodi smanjiti za pet odsto, a izvoz robe za oko 17 odsto. Od poljoprivredne proizvodnje zavisi najmanje 60 odsto afričkog stanovništva. Međutim, uprkos ogromnim resursima (uključujući široku dostupnost obradive zemlje i mladu radnu snagu), zbog otežane distribucije i nepristupačnosti, uticaja ekstremnih klimatskih šokova i ekonomske recesije, Crni kontinent ne može iz sopstvenih izvora da obezbedi prehranjivanje stanovništva.

Od 2016. do 2018. godine Afrika je za oko 85 odsto uvećavala uvoz hrane sa drugih kontinenata, što je koštalo oko 35 milijardi dolara. UNCTAD predviđa da će do 2025. troškovi za uvoz hrane dostići 110 milijardi dolara. U nekoliko afričkih zemalja, poremećaj trgovine i panična kupovina, gomilanje zaliha i prekidi distribucije povezane sa kovidom 19, povećavali su između marta i juna cenu hrane, posebno žitarica. Taj problem se komplikuje jer su neke zemlje uvele zabranu izvoza žitarica.

"Tajm" je na primerima širom sveta krajem aprila ilustrovao kako je pandemija virusa korona"univerzalno" remetila lanac snabdevanja hranom, kako su lokalna tržišta zatvarana, kako su ograničenja u transportu otežala nabavku semena i đubriva za setvu, kako je rasla bojazan da će žetve propadati zato što je radnicima zabranjen rad ili strahuju od zaraze.

U Indiji su ograničenja putovanja ostavila poljoprivrednike bez vitalne migrantske radne snage na vrhuncu sezone žetve, prisiljavajući mnoge da svoje useve ostave da istrunu na polju. Do sto miliona ljudi je ostalo bez glavnog izvora prihoda jer na vrhuncu sezone berbe šumskih proizvoda trgovci nisu mogli da dopru do njih, pa su tako povrtlari u blizini Bombaja u Indiji morali da poklanjaju ili da puštaju da istrule kupus i drugo povrće. U Sahelu su ograničenja kretanja sprečila stočare da vode stoku na zelenije pašnjake, što je poremetilo živote miliona ljudi.

MASOVNI GUBICI RADNIH MESTA

Međunarodna organizacija rada procenjuje da je zbog pandemije otpušteno 305 miliona stalno zaposlenih radnika. U Brazilu su milioni siromašnih radnika ostali bez prihoda kada je zbog pandemije zaustavljena proizvodnja. Pandemija je posebno pogodila oko 61 odsto ljudi koji za hleb zarađuju u neformalnoj ekonomiji (četrdeset odsto žena i tri četvrtine mladih): kućne pomoćnice, ulične prodavce, vozače, isporučioce ili građevinske radnike.

Zbog masovnog gubitka radnih mesta širom Persijskog zaliva u prva četiri meseca 2020. godine, migrantske doznake porodicama u ratom razorenom Jemenu opale su za 80 odsto ili za 253 miliona dolara. Globalno su doznake u 2019. godini iznosile 554 milijarde dolara i bile spas za milione porodica koje žive u siromaštvu. Svetska banka procenjuje da će se zbog pandemije za 20 odsto smanjiti doznake u zemljama sa niskim i srednjim prihodima – što iznosi više od 100 milijardi dolara.

Izlaz iz ćorsokaka je daleko. "Ekonomist" procenjuje da će povratak ekonomije na pretpandemijski nivo biti spor i verovatno nejednak. Očekuje se da će u 2021. svi pokretači krize, uključujući ekonomske uticaje pandemije, i dalje negativno uticati na sposobnost siromašnih domaćinstava da obezbede svoje osnovne potrebe za hranom.

DOK JEDNI GLADUJU, DRUGI ZARAĐUJU

Kako neko reče, svet možda propada, ali ne i kapitalizam. Dok se pandemija kovida 19 širila, oni sa vrha su ostvarivali dobit: osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića isplatilo je akcionarima više od 18 milijardi dolara od januara do početka jula 2020: Coca-Cola (3,522 milijarde dolara), Danone (1,348 milijardi dolara), General Mills (594 miliona dolara), Kellogg (391 milion dolara), Mondelez (408 miliona dolara), Nestle (8,248 milijardi dolara), PepsiCo (2,749 milijardi dolara) i Unilever (procenjeno 1,180 milijardi dolara). To je, konstatuje Oksfam, deset puta više nego što je po proceni agencija UN potrebno da se pomogne ljudima u svetu da ne gladuju.

Kako je rasla cena akcija, sto firmi prijavljenih na berzama je tokom pandemije dodalo više od tri biliona dolara svojoj tržišnoj vrednosti. Džef Bezos bi mogao danas lično da plati svakom od 876.000 zaposlenih u Amazonu jednokratni bonus u iznosu od 105.000 američkih dolara, a da i dalje bude bogat kao što je bio na početku pandemije.

Izvršni direktor Oksfama Hoze Marija Čema Vera kaže: "Kovid 19 je tragičan za mnoge, ali dobar za privilegovane. Ekonomsku krizu koju trpimo zbog pandemije podstakao je montirani ekonomski model. Najveće svetske korporacije zarađuju milijarde na račun radnika sa niskim platama, usmeravajući profit akcionarima i milijarderima – maloj grupi uglavnom belih muškaraca u bogatim zemljama.

Mučno je što usred pandemije neke korporacije isplaćuju masovne dividende bogatim akcionarima koji su dobili državnu pomoć za zaštitu radnih mesta. Oskudni resursi predaju se ionako super bogatašima u trenutku kada stotine miliona ljudi trpe posledice ove pandemije...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---