In memoriam – Grujica Spasović (1950–2020) >
Bejbi, nema problema, rešićemo
Prvi glavni i odgovorni urednik i jedan od vlasnika i osnivača lista "Danas", moj prijatelj Grujica Spasović preminuo je u 70. godini, posle duge i teške bolesti.
Naš kolega Mihajlo Kovač juče je napisao da je Grujica "uprkos svim terminološkim novotarijama vremena koje nas je zadesilo, ostao veran antifašizmu i nacionalnoj toleranciji, pa je tako mnoge žustre rasprave umeo da završi pokličem: Smrt fašizmu!"
Meni se opet čini da je podjednako važno da u ovoj prilici pomenem jednu anegdotu iz avgusta 1985. godine. "Bejbi, nema problema, rešićemo", rekao je Grujica, tada glavni i odgovorni urednik "Duge", sjajnom tehničkom uredniku ove revije Branku Petroviću, kad su, pred sam početak štampe, ustanovili da imaju ukrštene reči za novi broj, ali ne i rešenje iz prošlog broja. Iskusni urednici znaju da se enigmatičarima ne sme podvaljivati, pa su njih dvojica satima rešavali skandinavku, koju je sastavio neprevaziđeni Branko Polić (1953–2010), jedan od osnivača i prvi predsednik Enigmatskog saveza Srbije. Klinci bi to danas "očas posla" izguglali, ali Grujica je ipak morao da u dva noću pozove Branka i pita: "Majke ti, koja ti je to reka sa šest slova u Indoneziji?" On je jednostavno umeo da u svakoj situaciji nađe način kako da od "nema problema, rešićemo" stigne do konkretnog rešenja!
Ne postoji kolega sa kojim u radnoj knjižici imam maltene iste pečate i toliko godina koje se "preklapaju" kao sa Grujicom Spasovićem. Obojica smo primljeni za pripravnike u "Večernje novosti" krajem 1973. godine, na čuvenom konkursu za mlade talente koji je vodio legendarni Jug Grizelj. Grujica je za sva vremena zapamtio i rado prepričavao jedan detalj pre testiranja u velikoj sali na šestom spratu "Borbine" zgrade, kada je Jug pročitao pet, šest imena i rekao: "Možda ćete vi biti sjajni novinari, ali za vas su intervenisali sa raznih mesta i ja ne želim da na taj način ugrožavam šanse ostalih kolega i značaj ovog konkursa."
Obojica smo počeli u Beogradskoj rubrici. Grujica je bio favorit urednika Miće Bogdanovića, a mene je zaista volela njegova zamenica Daška Žegarac, tako da nisam odmah najbolje razumeo nešto što mi je već posle nekoliko meseci pripravnikovanja rekao poznati novinar Pavle Pavlović: "Sine, ovo su sve kandidati za novinare, a vas dvojica ste pripravnici za glavne urednike!" Bilo kako bilo, od petnaestoro "pobednika" tog konkursa, čak trinaestoro je čitav radni vek provelo u "Novostima", samo smo Grujica i ja otišli da "Pajino proročanstvo" ostvarujemo na drugim mestima.
Grujica je prvo imenovan za zamenika, a ubrzo je postao i glavni i odgovorni urednik "Omladinskih novina", glasila Saveza socijalističke omladine Srbije, koje su za njegovog vakta preimenovane u "Omladinske", kako su ih svi prepoznavali i uvažavali.
Početkom 1984. godine Grujica je imenovan za glavnog i odgovornog urednika dvonedeljnika "Duga", čiji su osnivači bili BIGZ i Republička konferencija SSRN Srbije. Ova revija je pod Grujičinim vođstvom utrostručila tiraž i postala jedan od najpoznatijih polemičkih poligona u tadašnjoj Jugoslaviji.
Ostalo je zapamćeno njegovo umeće da sačuva i aktivira stare saradnike, ali i okupi nove, od mlade garde iz omladinske štampe do pravih novinarskih veličina, ne samo iz Beograda. To nije prošlo nezapaženo u slobodnomislećoj javnosti, ali i u onim dogmatskim krugovima, koji su polako raščišćavali medijsku scenu Srbije za svevlašće Slobodana Miloševića, pa je početkom 1987. na jednoj sramnoj sednici Sekcije za informisanje RKSSRNS, tandem Savo Kržavac – Vojislav Mićović, potpomognut tada mladim aparatčikom Ilijom Rapajićem (kasnije imenovanim za glavnog i odgovornog urednika "Duge"), pokazao Grujici baš pravi crveni karton!
Grujica je kasnije govorio kako će jednog dana objaviti knjigu o tim događajima, prvenstveno zbog uverenja da su Ivan Stambolić i ekipa koja je kasnije poražena na čuvenoj Osmoj sednici CK SK Srbije, prvu veliku grešku napravili kad nisu odlučnije podržali ne toliko njega lično, koliko njegovu "Dugu" kao preteču nezavisnih medija u Srbiji.
Bilo je sasvim prirodno što smo se obojica, istim redom, prvo Grujica a potom i ja, našli u redakciji "Borbe", u ekipi koju je okupio Stanislav Staša Marinković. "Ono je bila Borba, sve ostalo je posao", rekao je jednom prilikom naš prijatelj Dušan Vujanić, što ću veoma često citirati kao najbolju definiciju svega što smo u tih nekoliko godina, pa i kasnije, posle Stašine prerane smrti, svi mi radili i uradili u "Borbi".
Putevi su nam se privremeno razišli u martu 1993. godine kad sam ja imenovan za direktora NP "Vreme", a Grujica ostao u "Borbi" do sramnog preuzimanja ovog lista od strane julovskog tandema Dragutin Brčin – Ivan Marković. Nakon toga sa većinom kolega prelazi u "Našu Borbu", a dve godine kasnije učestvuje u osnivanju "Danasa", u kojem je glavni urednik od prvog broja, objavljenog 9. juna 1997. godine.
Da pomenem i to da je Grujica Spasović iz "Danasa" imenovan za ambasadora Srbije u Bosni i Hercegovini, pa se potom vratio u "Danas" gde se poslednjih godina bavio izdavačkom delatnošću. Knjigu o "Dugi" nikad nije objavio!
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Intervju – Miloš Vasić >
Ono što ostaje
Jelena Jorgačević -
Dragoljub Žarković (1951–2020) >
»Vreme«, prvih deset godina
Dragoljub Žarković -
Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine >
»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina
Milan Milošević -
Neka vrsta redakcijske hronike >
Pet adresa »Vremena«
Ivana Milanović Hrašovec -
>
Prognoza »Vremena« za narednih hiljadu brojeva
Dragoljub Žarković -
Listanje reporterske beležnice >
Vučić je, po sebi, literatura
Dragan Todorović -
Pomalo lično i veoma nostalgično sećanje na FK »Vreme« (1994–2008) >
"Čelzi" iz Mišarske
Ivan Mrđen -
Kratka kultura sećanja >
Kontekst nastanka »Vremena«
Tamara Skrozza -
Esej s povodom – 30 godina »Vremena« >
Zašto je baš batler ubica... i čemu uopšte batleri?
Teofil Pančić -
Vlada na bespuću >
Ni koaliciona, ni koncentraciona – Vučićeva i božja
Đorđe Vukadinović -
Tri decenije višestranačke Srbije >
Ruženje parlamentarizma i demokratije
Zora Drčelić -
Intervju – Rambo Amadeus >
U muzici se laganje ne zamera
Zorica Kojić i Dragan Ambrozić -
Specijalno za »Vreme« >
Gde cvetaju ruže?
Srđan Valjarević -
1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže >
Troskok u naučnu fantastiku
Ivan Ivanji -
Vreme i generacije >
Od optimizma do straha od sutra
Jovana Gligorijević -
Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac >
Samo je Tito umro na vlasti
Nedim Sejdinović -
Intervju – Jelena Lengold, književnica >
Ovo je moj izbor
Sonja Ćirić -
Intervju – Danijel Server >
Vučić neće priznati Kosovo
Slobodan Kostić -
Povratak »Borata« >
Borat u Beloj kući
Teofil Pančić -
O odlasku i povratku >
Grad vs nešto manje
Vladislava Vojnović -
Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga >
Sava Centar je vredan, ali ne i profitabilan
-
Coca-Cola >
Nauči, primeni, kreni!