---

"Slučaj Tramp" je zanimljiv jer je otkrio slabosti američke demokratije u sadašnjem trenutku i ukazao na neuralgične tačke jednog okoštalog sistema politike, medijske i finansijske elite

U trci za predsednika SAD ovog puta bila su dva najstarija kandidata, pa se može govoriti o gerontokratiji. Glasanje se odvijalo u senci pandemije korona virusa, a rekordan broj građana glasao je ranije ili putem pošte, i brojanje tih glasova traje neobično dugo.

Za mene je, kao TV manijaka, bio posebno zanimljiv televizijski presedan kada su tri nacionalne TV mreže (ABC, CBS i NBC) gotovo istovremeno prekinule prenos Trampove konferencije za štampu. Već posle 35 sekundi, MSNBC (koja važi za glas liberalne Amerike) prekinuo je prenos, sa objašnjenjem da predsednik iznosi neosnovane optužbe za izbornu krađu. Gotovo simultano, Tramp je nestao sa malih ekrana širom Amerike, a TV mreže su manje-više istim rečima objašnjavale svoju odluku da cenzurišu najmoćnijeg čoveka na planeti. Ovo je verovatno poslednja Trampova epizoda u svojevrsnom rijalitiju koji je vodio tokom svog mandata. Bez obzira da li ga volite ili mrzite, Tramp je, često intuitivno, pogađao i dovodio u pitanje sve ustaljene paterne američkog političkog sistema. Ne samo da je izazvao političku elitu, već je testirao i demokratske kapacitete medija. Da bismo razumeli odluku medijskih moćnika da "iseku" Trampa, moramo se vratiti unazad.

Tramp je prvu ozbiljnu cenzuru doživeo na društvenim mrežama. Sećate se, sa početkom pandemije, ali i pre toga, Tviter je najavio da neće tolerisati političku propagandu. Pošto su "tradicionalni" ili mejnstrim mediji" od početka mandata nenaklonjeni Trampu, on je suštinu svoje političke promocije vodio na Tviteru. Ovo nije slučajno, jer se tu predsednik pojavljuje kao gledalac koji komentariše TV program, ali je takođe slao kratke poruke svom biračkom telu, u prvom licu, objavljujući se kao otelotvorenje moći. Zato mu je neobično teško pala odluka Tvitera da ga ograniči, a kasnije i označi kao izvor neproverenih informacija. Posle izbornog poraza, ova društvena mreža je već najavila da će Trampu biti promenjen status i da će izgubiti privilegije koje je kao predsednik imao. To vam je kao da vam u analognom svetu ukinu penziju ili obezbeđenje.

A onda je na red došla televizija.

Prvi ozbiljan sukob sa velikim TV mrežama Tramp je imao na početku pandemije. Sve njegove čarke sa novinarima, ispadi na konferencijama za štampu, prozivanje CNN-a, pa čak i FOX-a da rade protiv njega, postale su nebitne kada je predsednik počeo da lupa na temu korone. Setite se gafova sa izbeljivačem i sličnih gluposti, koji su doveli do toga da su proizvođači "kućne hemije" morali da na ambalaži pišu kupcima da ne piju varikinu. Lekari su pognute glave ćutali. Ne snalazeći se tokom pandemije, uz ponašanje koje je bilo daleko od disciplinovanog, kada se i sam zarazio, Tramp je još jednom radio u korist svoje štete, dajući unapred alibi za cenzuru koja je usledila.

Naredni primer cenzure desio se tokom famoznih TV duela, neposredno pred izbore. Prvi duel ušao je u istoriju TV prenosa jer je Tramp 76 puta prekinuo Bajdena, ili voditelja, drsko upadajući u reč, vređajući sagovornike u najgorem maniru rijaliti programa. Nedeljama su na televizijama zgranuti bili ne samo producenti, već i gledaoci, a Bajden je tada odneo pobedu samom činjenicom da je, kako reče britanski kolega, "izdržao ogromnu količinu pita u lice".

Sledeće sučeljavanje je otkazano, svaki od kandidata je imao solo šou. U trećoj debati uvedeno je pravilo da se mikrofon isključuje, pa ste mogli čuti samo govornika koji ima reč. U takvom modelu prinudne uljudne komunikacije Tramp nije dobio priliku da se svađa u programu, a njegove poruke bile su konfuzne, u stilu: "Ako izaberete Bajdena, politika će ponovo postati dosadna!"

A onda je počeo veliki cirkus, koji u smanjenom intenzitetu još traje.

Maratonsko brojanje glasova, detaljna analiza svakog okruga u neopredeljenim državama, optužbe za prevaru glasovima koji stižu poštom, živopisan Trampov nastup, pomalo konfuzni Bajden i superelegantna Melanija – sve su to elementi za odličan TV šou. Posle nekoliko dana, gledali smo već ošamućene novinare pored ekrana sa rezultatima glasanja, sa brojkama koje se menjaju za jednu decimalu. Paradoksalno je da nakon 160 miliona glasača sudbinu Amerike određuje, zbog arhaičnog elektorskog sistema, nekoliko hiljada glasova iz močvara Floride ili neke vukojebine u Ohaju, da izvinite na izrazu. CNN je valjda zato na svakih pola sata uveo svojevrstan intermeco, 30 sekundi relaksacije uz neke prelepe i puste predele. Da ljudi odmore mozak i oči.

Kulminacija je svakako pomenuti prekid prenosa, jer su frustrirani mediji uradili ono što, čini mi se, nikako nisu smeli. Prekidajući prenos, Trampu su potvrdili status mučenika kojeg razapinju mejnstrim mediji. Istini za volju, kablovski kanali, ili dva najvažnija – CNN i FOX, emitovali su ga u celini, uz poruku u kajronu u kojoj je pisalo da predsednik iznosi neproverene tvrdnje o izbornoj krađi. Ovaj presedan sa cenzurom, baš kao i anglosaksonsko pravo, preti da postane model ponašanja medija koji preuzimaju ulogu sudija. Mediji prenose informacije, a sudovi utvrđuju verodostojnost dokaza i osnovanost optužbi.

Možda je izbornih manipulacija i bilo, utvrdiće se u kojoj meri i sa kakvom namerom, ali se u Americi pokazalo da su TV mreže moćnije od predsednika. Da se razumemo, ja sam poslednji kojeg bi mogli nazvati ljubiteljem Trampa, jer sam veoma često sa zabrinutošću gledao kako se impulsivno i nekontrolisano ponaša najmoćniji čovek na planeti. Ipak, "slučaj Tramp" je zanimljiv jer je otkrio slabosti američke demokratije u sadašnjem trenutku i ukazao na neuralgične tačke jednog okoštalog sistema politike, medijske i finansijske elite.

Cenzurisanje Trampa će, bojim se, zato imati upravo suprotan efekat.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---