O Regulatornom radiodifuznom telu >

Sve se može ako se hoće

Profesor Slobodan Cvejić, član Saveta REM-a i jedan od predlagača pravilnika kojim bi se ograničilo vreme za rijaliti programe, odluku Saveta REM-a da to ne učini nazvao je moralnom katastrofom, dodavši kako REM izbegava da sprovodi zakon iako je dužan da to čini. Na pitanje novinara RTS-a da li to znači da su dve komercijalne televizije Pink i Hepi nedodirljive, te da im REM ne može ništa, profesor Cvejić je odgovorio: "Pa, nažalost i takav utisak ostaje"

Pandemija virusa korona dovela je i do pandemije lažnih vesti. I za jedno i za drugo još uvek tražimo delotvornu terapiju. Protokoli za lečenje obolelih od kovida 19 eksperimentalni su i sastoje se od lekova koji pod kontrolu stavljaju posledice; utisak je da je slično i sa načinom, preporukama i merama, kojim se društvo i pojedinci leče od mnoštva dezinformacija.

Prošle nedelje, predsednik Sjedinjenih Američkih Država u odlasku Donald Tramp isključen je tokom direktnog prenosa zbog uredničke procene da je u svom govoru počeo da zaobilazi činjenice i istinu, te da pravi štetu po nepristrasno i istinito informisanje gledalaca. O ispravnosti i posledicama ove odluke urednika najmanje sedam američkih televizija, od kojih su tri nacionalne, poslednjih dana povela se široka rasprava. Čak je i premijerka Ana Brnabić, u dramatičnom nastupu na televiziji Hepi – koja inače prednjači u kršenju Kodeksa – izrazila nadu da lokalni emiteri neće na isti način onemogućavati predsednika Srbije da saopštava važne stvari građanima naše države.

Tih dana, kada je obraćanje Donalda Trampa prekinuto, u Beogradu na sednici Saveta REM-a nije usvojen novi pravilnik po kome bi se rijaliti program emitovao samo u periodu između 23 časa i 6 časova ujutru. U emisiji "Oko magazin" na RTS-u moglo se čuti kako je, u danu kada se o tome raspravljalo, na već pomenutoj televiziji Hepi (televizija sa nacionalnom frekvencijom koja je tu frekvenciju dobila zajedno sa dečijim kanalom koji više ne postoji) emitovano ukupno 10 sati i 18 minuta rijaliti programa "Parovi", a na televiziji Pink "Zadrugu" je u isto vreme bilo moguće gledati devet sati i pet minuta.

Bio je ovo jedan od retkih trenutaka kada se naivno verovalo da će se REM ipak probuditi iz zimskog sna.

Profesor Slobodan Cvejić, član Saveta REM-a i jedan od predlagača pravilnika kojim bi se ograničilo vreme za rijaliti programe, odluku Saveta REM-a nazvao je moralnom katastrofom, dodavši kako REM izbegava da sprovodi zakon iako je dužan da to čini. Na pitanje novinara RTS-a da li to znači da su dve komercijalne televizije Pink i Hepi nedodirljive, te da im REM ne može ništa, profesor Cvejić je odgovorio: "Pa, nažalost i takav utisak ostaje."

"U konkretnom slučaju propuštena je dobra prilika da se uredi rijaliti program, iako bi bilo još bolje da REM kroz redovan nadzor nad pružaocima usluga reaguje i sankcioniše elektronske medije", kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a. Ako bi se to radilo redovno i ako bi se pružaoci usluga sankcionisali, nastavlja sagovornik "Vremena", "ne bi ni postojala dilema oko toga kada treba da se emituje rijaliti program, jer takvi sadržaji ne bi smeli da budu prisutni u tom vremenskom periodu pa bi i mediji bili demotivisani da ih prave i emituju u ‘prajm tajmu’."

(NE)MOĆNI REM

"Odnos države oličene u radu REM-a i komercijalnih pružalaca sadržaja treba gledati u jednom hroničnom odsustvu jasne, čvrste i koherentne medijske politike, u kome je REM (ranije RRA) uvek stidljivo koristio svoje zakonske mogućnosti ili ih nije uopšte koristio, postavljajući se kao slaba, pasivna i od politike zavisna institucija iako im zakonski okvir daje ne tako malo ovlašćenja", objašnjava Bojan Klačar. On, dalje, dodaje da iako se REM pozicionira kao nemoćna institucija, komparativno gledano pripada krugu snažnih regulatornih tela s jasnim i velikim ovlašćenjima.

Naime, prema Zakonu o elektronskim medijima, ovo telo može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja (što je REM učinio ukupno četiri puta) i konačno, može mu oduzeti dozvolu zbog povrede obaveze koja se odnosi na programski sadržaj (što REM nije učinio nikad), takođe propisane zakonom, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijske usluge.

Šta je ovaj pružalac medijske usluge (što bi trebalo da uključuje televizije Pink i Hepi, kao i sve ostale) dužan? Između ostalog – kaže Zakon (član 47) – da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje; da doprinese podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana; da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca; da poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije…

Takođe, Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje (Član 50); U članu 51 stoji da se ovaj moćni regulator stara i da sadržaj ne obuhvata informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje…

U rijaliti programima smo gledali scene eksplicitnog nasilja, slušali pretnje, svedočili nepoštovanju dostojanstva ličnosti i kršenju ljudskih prava, seksualnim napastvovanjima i zloupotrebi ljudi kojima je očigledno (bila) potrebna pomoć. Iako je u ovim programima to dovedeno do vrhunca, lako je setiti se govora mržnje i diskriminacije u političkim emisijama.

"REM je više vršio ulogu produžene ruke Vlade i vladajuće koalicije nego nezavisne institucije koja štiti javni interes. Zadatak REM-a je da pre svega sprovodi zakon i obezbedi da građani budu pravovremeno, istinito i objektivno informisani. REM je na ovom ispitu pao. Previše puta", kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

SAMOUKIDANJE NA DELU

Raša Nedeljkov smatra da "odnos vlasti i komercijalnih emitera deluje kao odnos poslodavca i PR službe, a sličan odnos se potom preslikava između komercijalnih emitera (naročito onih vernih vlasti, izvan svih granica profesionalnosti) i REM-a, koji bi, po zakonu, trebalo da bude autoritet za njih. Ispostavlja se da je REM autoritet efektivno izgubio, odnosno da se REM samoukinuo." Kako Nedeljkov dalje objašnjava – u partnerskom odnosu emitera i vlasti, REM je neprijatni višak; njegovo sistematsko obesmišljavanje je rezultovalo da se povinuje dodeljenoj mu ulozi.

Primer rijaliti programa je ilustrativan jer dokazuje da ni kada je reč o politički benignoj temi, REM nije u stanju da deluje, kaže Nedeljkov, dodajući da su takvi programi lukrativni za emitere, emiteri su "isplativi" vlasti.

Ključne reči koje, po njegovom mišljenju, najpre opisuju stanje u ovom telu urušenog autoriteta jesu – inertnost, ćutanje, neprofesionalnost, netransparentnost, selektivnost u odlučivanju i politikanstvo; najveći gubitnici u ovakvoj situaciji su građani Srbije.

Profitiraju političke elite i podobni mediji.

PROBLEMI PREDUGO TRAJU

Kako je regulacija u medijskoj sferi važna i za šire demokratske procedure, funkcionisanje i popuna članova Saveta REM-a našla se i kao tema dijaloga opozicionih i partija na vlasti u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo.

Popuna članova koje su delegirale formalno opozicione stranke dovela je do pomaka u radu Saveta, smatra Klačar, dodajući da ponašanje novih članova, kao i teme koje otvaraju jeste bitno drugačiji od ponašanja članova prethodnih godina. Smatra, takođe, da pomaka, iako su skromni i nedovoljni, ipak ima. "Suviše dugo postoje problemi u REM-u, faktički od 2003. godine, da bi se rešili s dva nova člana i to preko noći. Da bi REM uradio sve ono što mu daje zakonski okvir, svi ili većina članova REM-a bi morali da imaju ovakav ili sličan pristup (poput novih članova) i borba za integritet članova i promene u medijskim politikama moraju da budu deo i budućeg dijaloga."

Sa takvom ocenom se ne slaže Raša Nedeljkov. "Pravi pomaci su, izgleda, nemogući jer se očigledno vodi računa da se ne naruši većina u Savetu – većina koja brine o interesima vlasti i njoj bliskih emitera", smatra on, dodajući da je popunjavanje sastava Saveta proizvelo samo blago osvežavajući efekat, nagoveštaj da je moguće menjati tako nefunkcionalnu instituciju kao što je REM.

Ni danas, opet, REM nije potpun. Čeka se popunjavanje upražnjenog mesta koje je ostavila Olivera Zekić, poznata široj javnosti, nažalost, ne po tome što se borila za primenu zakona i javni interes, već naprotiv. A ta, tekuća okrnjenost, po Nedeljkovu je dokaz koliko je državi istinski stalo da regulator radi punim kapacitetima, a pre svega parlamentu koji je ovaj izbor trebalo da pokrene još u januaru ove godine.

ŠTA SE SVE MOŽE

Dakle, REM ima jasne, određene nadležnosti i zakonske mere, koje su daleko od samo pedagoških, što je u jednoj emisiji spomenula Olivera Zekić. Kada je reč o pružaocima medijskih usluga koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, podseća Nedeljkov, REM može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pa čak ukoliko postoji sumnja da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu, da o tome obavesti i nadležno tužilaštvo, dok, kada je reč o suzbijanju lažnih vesti, REM može da doprinese "kroz promociju etičkih vrednosti novinarske profesije, ali pre svega, podstičući razvoj medijske pismenosti, a mediji su ti koji imaju obavezu (pa i zakonsku) da obezbede istinito i objektivno izveštavanje."

Kompromisa oko govora mržnje ne sme da bude, opominje i Klačar, a u pogledu širenja dezinformacija, ovo telo bi moglo da razmišlja i o saradnji s globalnim igračima, poput Jutjuba, s ciljem da se promoviše odgovorno plasiranje medijskih sadržaja.

Sve bi se moglo kada bi se htelo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---