Digitalna transformacija obrazovnog sistema >

Skok iz učionice u Zoom

Ove godine sproveden je važan obrazovni eksperiment iz koga treba izvući pouke. Digitalna transformacija obrazovanja zahteva potpunu promenu načina razmišljanja o obrazovanju, a ne samo tehnološki prelazak na nastavu na daljinu

Prethodnog vikenda završena je devetnaesta po redu Konferencija polaznika programa Istraživačke stanice Petnica "Korak u nauku". Kao i mnogo toga u obrazovanju ove godine, Konferencija je organizovana onlajn, a njeni učesnici su prezentovali 68 radova iz 20 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka iz svojih domova.

Suprotno očekivanjima zasnovanim na komentarima koje vidimo po društvenim mrežama u vezi sa onlajn nastavom u školama, tokom cele nedelje, koliko je Konferencija trajala, interesovanje srednjoškolaca i studenata nije bilo umanjeno. Broj učesnika se svaki dan kretao između 130 i 170, dok je na samom otvaranju bilo 850 gledalaca direktnog prenosa na internetu. Prezentacije rezultata malih naučnih projekata Petničara, koji dolaze iz svih delova naše zemlje, bile su zanimljive i kvalitetne, pitanja nisu izostala pa su diskusije ponekad bile zanimljivije od prezentacija.

Sa druge strane, iskustva učenika, roditelja i nastavnika govore o tome da onlajn nastava koju organizuju škole ne drži pažnju učenika, ne uključuje ih aktivno u obrazovni proces, nije dovoljno interaktivna. Kako je moguće da, sa jedne strane, isti ti učenici mogu biti aktivni, zainteresovani, motivisani na jednom primeru obrazovnih programa, a da na drugačijim programima budu samo formalno prisutni?

DIGITALNA REVOLUCIJA

Pre pandemije nastava na daljinu retko je bila primenjivana. U svega nekoliko dana tokom vanrednog stanja sve se promenilo. Svi su se prilagodili novim okolnostima – učenici, roditelji, nastavnici i prosveta u celini. Tokom nekoliko nedelja marta i aprila 2020. dešavala se digitalna revolucija u našem obrazovanju. U početku su se svi snalazili kako su znali, da bi s vremenom stizala i organizovana podrška stručnih institucija. Kolege nastavnici koji su manje znali učili su od kolega sa više digitalnog znanja, dok su se učenici lako prilagođavali jer su nove tehnologije deo njihove svakodnevice. Istovremeno, organizovana je nastava putem televizije, a započet je i rad na stručnim internet platformama za obrazovanje. Timovi nastavnika i drugih stručnjaka u ministarstvima su predlagali brza rešenja za situacije sa kojima se nastava susretala. Uspešno su organizovana čak i školska takmičenja putem interneta.

Sredina maja meseca donela je na svet obrazovanje u kome svi znaju da koriste i viber grupe, i Zum sastanke, i Gugl učionice, i Majkrosoft tims..., sve ono što je pre početka vanrednog stanja bilo poznato samo onima koji se bave inovacijom u nastavi ili koji proučavaju obrazovne sisteme u dobro razvijenim zemljama.

ZAHTEVNO I SKUPO

Ispada, međutim, da puko poznavanje novih tehnologija i softverskih rešenja nije dovoljno za potpunu digitalnu transformaciju obrazovnog procesa. Najviše zbog toga što se u svet onlajn nastave pokušavala preslikati nastava koja se odvija u učionici sa tridesetak učenika i jednim nastavnikom u trajanju od 45 minuta, dok se sada i učenici i nastavnici nalaze u situaciji da onlajn nastava i obaveze traju ceo dan, a nastavnici su odjednom u direktnoj komunikaciji sa svim svojim učenicima odjednom. Komunikacija putem viber grupa ili diskusionih foruma je kontinuirana i vremenski nije ograničena, a jedan nastavnik je u svakodnevnoj komunikaciji sa više stotina učenika. Pitanja vezana za domaće zadatke ili školske lekcije odjednom mogu da stignu bilo kada, pa i u sred noći.

Sa druge strane, učenici svakodnevno dobijaju šum informacija od svih svojih nastavnika, veliki broj manjih ili većih zadataka, pri čemu se ne vodi računa o ukupnom opterećenju učenika tokom jednog dana. Još veći problem je neusklađenost sa korišćenjem platformi za realizaciju nastave, pa učenici istovremeno moraju raditi na više njih.

Roditelji se, takođe, suočavaju i sa materijalnim izazovima, poput toga da treba obezbediti uslove za rad više školaraca u jednom domaćinstvu – jedan kompjuter ili TV više nisu dovoljni.

PITANJA ZA NOVO DOBA

Radi uspešnog prelaska na onlajn nastavu važno je razmišljati van okvira u koje je obrazovanje stavljeno od dvadesetog veka, kada su postavljena pravila realizacije nastave i obrazovnog procesa kakav nam je do sada bio poznat. Treba postaviti sledeća pitanja: da li nastava treba da bude podeljena u časove od 45 minuta ili je efikasnije da traje duže i u blokovima? Da li se edukativni materijal može digitalizovati i obogatiti multimedijalnim sadržajem koji je međusobno uvezan? Da li postoji mogućnost da neke lekcije budu obrađene bez nastavnika, radom na projektima, uključivanjem eksperata ili korišćenjem drugih resursa dostupnih preko interneta? Da li treba nastavu realizovati kroz školske predmete ili kroz multidisciplinarne teme koje se integralno objašnjavaju iz različitih uglova? Da li učenici mogu učiti jedni od drugih kroz vršnjačku edukaciju?

Sva ova pitanja se odnose na neke navike i podrazumevana delovanja koja su možda odavno prevaziđena jer su nastala u drugačijem društvenom, privrednom i kulturnom miljeu, pre više desetina ili stotinu godina. Navedene dileme oko obrazovanja za 21. vek ne odnose se samo na našu zemlju, nego su globalne.

UMEĆE KRITIČKOG RAZMIŠLJANJA

Vanredne okolnosti izazvane pandemijom virusa kovid 19 su nas naterale da se preselimo u onlajn svet. Ovo je izuzetna prilika da, odgovarajući na gore postavljena i mnoga druga pitanja, dođemo do dobrih rešenja za onlajn nastavu, strukturu obrazovnog procesa i aktivnosti, kao i suštinske paradigme obrazovanja uopšte. Ove okolnosti nas kao lakmus papir teraju da prepoznamo koje sve izazove globalno obrazovanje ima danas.

U kom smeru, dakle, treba razvijati školu kako bi postala škola budućnosti? Školi svakako ostaje da nove generacije upozna sa pojavama, fenomenima, procesima, međusobnim vezama i osnovnim činjenicama o svetu oko nas, o prirodi, društvu i o tehnologijama. Škola današnjice bi trebalo da nauči svoje učenike i studente da kritički razmišljaju, kako da rešavaju probleme, veštinama međusobne saradnje i komunikacije, te da su nauke interdisciplinarno povezane.

Kritičko razmišljanje jeste srž opstanka današnjeg čoveka. Kada nauči kako se iz činjenica dolazi do pravih zaključaka, kako koristeći naučni metod proveriti odgovarajuće pretpostavke i hipoteze, kako se u moru informacija izboriti sa lažnim i razumeti prave, tada je osoba spremna da se izbori sa svim novim i nepoznatim izazovima. Negovanje kreativnosti, sagledavanje šire slike, razmišljanje van okvira jesu osobine koje moraju da krase savremenog čoveka. Umeti definisati problem, sagledati sve njegove delove i analizirati ga iz različitih uglova, a zatim ga kreativno rešavati jeste odlika uspešnog pojedinca u vremenu pred nama. Neka vrsta renesansnosti znanja je potreba 21. veka.

ŠKOLA BUDUĆNOSTI

Sada se vraćamo na početak priče, među mlade, motivisane za istraživanje prirode i društva, akademski zainteresovane polaznike programa u Petnici. Iskustvo u radu sa Petničarima pokazuje da učenici mogu biti posvećeni, fokusirani, temeljni, zainteresovani, interaktivni, proaktivni.

Petnica ima želju da učenicima pomogne da razviju veštine posmatranja i zaključivanja, tehnike prikupljanja podataka i činjenica, sposobnost argumentacije i komunikacije, kao i spremnost za neprekidno učenje i obogaćivanje znanja i iskustva. Polaznici programa Istraživačke stanice se podstiču da misle slobodno, da razmišljaju logički i kritički i da sarađuju sa kolegama. Prioritetni cilj obrazovnih aktivnosti u Petnici nije proširivanje faktografskog znanja, već unapređivanje racionalnog i logičkog mišljenja, sposobnosti uočavanja i rešavanja problema, planiranja i vođenja projekta, zaključivanja, pronalaženja kvalitetnih izvora informacija, komunikacije sa kolegama i slično.

Prebacivanje petničkih aktivnosti u onlajn svet je uspešno zbog toga što se ne preslikavaju aktivnosti, već se osmišljavaju potpuno nove. Sada je trenutak da privremen (z)beg u onlajn svet iskoristimo kako bismo razumeli da škola budućnosti ne bi trebalo da bude usmerena ka tome da učenike i studente nauči velikoj količini činjenica, koje se i onako svaki dan umnožavaju. Škola budućnosti, koja neće biti isključivo onlajn, trebalo bi da ih pripremi da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju i da odgovore svim izazovima.

Škola budućnosti treba pre svega da ih nauči kako se uči. Nastavnici u tom procesu imaju najvažniju ulogu: oni ne treba više da budu izvori informacija i autoriteti znanja, već mentori u saznajnom i društvenom razvoju svojih učenika.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---