Socijalna epidemiologija – Kako virus menja svet >

Ne pipaj, ne grli, ne ljubi

Dok društva pokušavaju da zaštite javno zdravlje uredbama o obaveznom nošenju zaštitnih maski, ograničavanjem kretanja ili interakcije ljudi, kovid 19 na način koji odavno nije zabeležen pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već i socijalna kataklizma. Virus utiče na sve aspekte života širom sveta: na potrese u porodicama, raskide prijateljstava, krize vlada i ekonomiju, na socijalne odnose i na način na koji moderni svet funkcioniše

Dežurna struka preporučuje: "Do daljeg, bez grljenja, rukovanja i ljubljenja...".

Autor knjige Ne gledaj, ne dodiruj bihevioristički sociolog Val Kurtis, iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, daje pandemijsko objašnjenje štetnosti naših vekovnih običaja i etikecije: kaže kako je pozdravljanje poljupcem i rukovanjem značilo da osobe imaju toliko međusobnog poverenja da međusobno mogu deliti mikrobe.

Razne nacije su pokazivale različite nivoe manifestacije tog (kako ispade suicidalnog) poverenja: u Parizu su, kako kažu, bila uobičajena dva francuska brza poljupca u obraz (ili u vazduh) zvana "la bise", u Provansi, kod nas, u Rusiji, Egiptu, u Latinskoj Americi i na Filipinima tri, a u dolini Loare čak četiri. A šta tek da se kaže za maorski pozdrav dodirivanjem noseva?

Autorka knjige Magija i gubici: Internet kao umetnost Virdžinija Hefernan sugeriše da oni koji propovedaju negovanje navika "nisu lideri za naše vreme", da će tokom pandemije svakako doći do "promene paradigme" i da treba razmotriti kako Alber Kami u romanu Kuga piše o ubitačno monotonom izmišljenom alžirskom lučkom gradu u kojem je svima dosadno pa se posvećuju gajenju navika, a tako vezanim za navike nedostaje im mašta – predugo im treba da shvate da ih smrt vreba, da je prošlo vreme kada je trebalo da prestanu da voze tramvaj, rade za novac, kuglaju se ili odlaze u bioskop. Ovo nije prva pandemija (videti pregled u okviru), niti prvi slučaj da jedan način ponašanja ulazi u modu, a da drugi izlazi iz mode u zavisnosti od zabrinutosti za javno zdravlje.

Škotska književnica Endi Skot, autorka knjige Jedan poljubac ili dva: u potrazi za savršenim pozdravom, podseća u "Nešenel džiografiku" da je tokom kuge u 14. veku pozdravljanje poljupcima prestalo i da je ponovo oživelo tek 400 godina kasnije, posle Francuske revolucije. U 2009. godini pozdravljanje poljupcima je privremeno obustavljeno zbog svinjskog gripa. Krajem februara 2020. francuski ministar zdravlja je savetovao da se smanje "socijalni kontakti fizičke prirode" i naglasio da to "uključuje i način pozdravljanja".

SOCIJALNA IZDRŽLJIVOST

To se širom sveta (ovako ili onako) poštuje. Stručnjaci za javno zdravlje iz više od trideset zemalja i partnerskih organizacija Svetske zdravstvene organizacije iz evropskog regiona povezali su se na daljinu 5. oktobra kako bi podelili iskustva o "pandemijskom zamoru" koji se izražava kao demotivsanost ljudi da se štite od zaraze, ali i kao osećaj samozadovoljstva, otuđenosti i beznađa.

Profesorka zdravstvenih komunikacija na Univerzitetu u Erfurtu Kornelija Beč Hajsenberg objašnjava da je strah motivator opreznog ponašanja, ali da on nestaje kada se ljudi prilagođavaju pretnji odnosno kada na njega oguglaju. To mora da zabrinjava epidemiologe, mada su iskusniji među njima upozoravali da obuzdavanje pandemija zavisi i od socijalne izdržljivosti, a ne samo od doslednosti i dužine ograničenja.

Nije bez dalekosežne simboličke važnosti ni to kakvu su zamenu influenseri, vladaoci i ini lideri javnog mnjenja pronašli, na primer, za (infektološki sada neprihvatljivo) rukovanje, koje je od asirskog kralja Šalamanasara III ili od Homerove Ilijade i Odiseje do današnjih dana nosilo poruku o poverenju ("evo prazne ruke, bez oružja sam"). Sada se neki ljudi pozdravljaju udarcem noge u nogu, onako sa strane, zatvorenim pesnicama kao bokseri pred meč, bockanjem laktovima (koje bi u našem razumevanju govora tela u normalnim okolnostima moglo da znači "laktanje", guranje, probijanje bez biranja sredstava, "gaženje po mrtvima", a u malo izmenjenoj gestikulaciji – inadžijsku psovku "evo-ti-ga-na").

Kako bi rekli mladi doktori društvenih nauka, "sudeći po vladajućem narativu", primereno bi bilo da je prihvaćen tibetanski tradicionalni pozdrav koji je zbunio Breda Pita kada su ga tokom snimanja filma Sedam godina na Tibetu prepoznali na ulici – svi su mu se plazili. Nisu mu se rugali poput nevaljale dece, već su ga pozdravljali pokazujući mu tim tradicionalnim gestom da niko od njih nije reinkarnirani zli kralj Lang Darma, poznat po svom crnom jeziku.

Uzimajući sve ovo u obzir, može se reći da je medicinski opravdana promena etikecije simbolički odraz dubokih poremećaja izazvanih pandemijom koji značajno utiču ne samo na zdravlje ljudi, već na porodične i lične odnose, na mentalno stanje, ekonomiju, politiku, društveni život, kulturu, obrazovanje, medije, zdravstvo, bezbednost, nauku i tehnologiju, komunikacije, kretanje ljudi...

U knjizi Psihologija pandemije klinički psiholog u Odeljenju za psihijatriju na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru Stiven Tejlor analizirao je poduži spisak stresova povezanih sa pandemijama: pretnja sopstvenom zdravlju i voljenima, konfuzija u procenjivanju ozbiljnosti zaraze i dužine njenog trajanja, lične finansijske teškoće koje mogu nastati ako hranilac porodice nije u mogućnosti da radi zbog bolesti, pretnja nestašicama hrane i lekova, ozbiljni poremećaji rutine, odvajanja od porodice i prijatelja, socijalna izolacija ili zatvaranje škola. U međunarodnom istraživanju sprovedenom početkom novembra 2020. u 14 zemalja o tome kako je virus korona uticao na lični život ljudi YouGov (videti tabelu), skoro polovina (48 odsto) Danaca, 29 odsto Italijana, ali samo 9 odsto Kineza kaže da su od početka pandemije njihovi porodični odnosi postali zategnuti. Danci i Indonežani najčešće (35 odsto) kažu da su pogoršana njihova prijateljstva. Skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svaki peti Indonežanin (21 odsto) i 15 odsto Amerikanaca, Britanaca i stanovnika Hongkonga kaže da je njihova ljubavna veza zbog virusa postala zategnuta ili da je čak okončana.

BES I SVAĐE

Pandemija je negativno uticala na mentalno zdravlje skoro dve trećine (65 odsto) Britanaca, 63 odsto Hongkonžana, 62 odsto Italijana, 44 odsto Nemaca. Jedno britansko istraživanje o promenama u mentalnom zdravlju i blagostanju stanovništva nalazi da je u periodu ­2017–2019. povišen nivo psihološkog stresa prijavljivalo 24,3 odsto odraslih osoba, a da se u aprilu 2020. njihov udeo povećao na 37,8 odsto, što je povećanje za 13 odsto.

Više nivoe depresije, anksioznosti i usamljenosti u junu i julu 2020. britanski istraživači uočavali su češće kod osoba između 18 i 34 godine i kod žena, nego kod starijih muškaraca; češće kod odraslih osoba koje žive sa decom, nego kod odraslih koji žive bez dece; češće među starijim osobama kojima je preporučeno da se posebno štite, nego kod ljudi slične starosti kojima nije preporučivano da se štite.

Većina (1255 od ukupno 2237, odnosno 56,1 odsto) anketiranih sredinom jula 2020. u istraživanju britanskog "Časopisa Kraljevskog udruženja za medicinu" izjavila je da se zbog kovida 19 svađala, osećala besnom ili da se razišla s nekim, češće od proseka osobe mlađeg uzrasta i one s koje se suočavaju sa značajnim finansijskim poteškoćama zbog prekida rada tokom pandemije, crnci i pripadnici manjina.

Ispoljavanje besa je povezano i sa nižim nivoima poverenja u način na koji je Vlada Velike Britanije kontrolisala širenje kovida 19, a petina anketiranih (22,4 odsto) suočila se s nekim ili nekoga prijavila zbog nepoštovanja zaštitnih mera protiv kovida 19. Češće su ispoljavali bes i ulazili u sukobe oni koji su se više oslanjali na informacije o kovidu 19 iz društvenih medija.

U tom kontekstu, istraživači Kraljevskog udruženja za medicinu konstatuju da smanjenju napetosti u zajednici može pomoći razotkrivanje teorija zavere i dezinformacija koje su se brzo širile društvenim medijima, uprkos tome što oni imaju najlošiju ocenu tačnosti i pouzdanosti.

"Generalno, što su više izvan kontrole nad životnim okolnostima, ljudi su više pod stresom zbog onoga što se događa oko njih, a što imaju manje socijalne podrške, utoliko su ranjiviji, neprilagođeniji i nesnalažljiviji", konstatuje profesorka kliničke psihologije sa Univerziteta Tauson Betani Brand u razgovoru za magazin "Politiko", koji je anketirao više od 30 mislilaca na temu "Korona virus će trajno promeniti svet, evo kako..."

ŠPANSKA GROZNICA, ČARLSTON, VELIKA DEPRESIJA

Sudeći po analogijama sa nekadašnjim događajima, kada se ova pandemija završi, ljudi će odgovoriti istim osećajem olakšanja i potragom za zajednicom, za zadovoljstvima i za oslobađanjem od stresa, smatra profesorka društvenih nauka i istorije na Univerzitetu u Pensilvaniji Mari Fransis Beri. Iako je odnela više žrtava nego Prvi svetski rat (tokom koga je stradalo 17 miliona ljudi), pandemija španske groznice 1918–19. (koja je odnela između 20 i 50 miliona ljudi) dugoročno ipak nije mnogo oblikovala navike ljudi. Po okončanju rata i epidemije mnogi Amerikanci tražili su bezbrižnu zabavu. Mlade žene, koje su u Americi tek tada mogle da glasaju u skladu sa 19. amandmanom, mazale su kosu, posećivale tzv. speakeasy (govori tiho) mesta na kojima se ilegalno točio alkohol i igrao čarlston.

Autor knjige Veliki grip: priča o najsmrtonosnijoj pandemiji u istoriji Džon Beri smatra da je to zato što tadašnji pandemijski stres nije bio kontinuiran kao ovaj sadašnji. Prvi talas te pandemije bio je relativno blag i nije prekidao dnevne ritmove ljudi. Onda je u mnogim gradovima usledilo nekoliko meseci relativne normalnosti. Drugi i treći talas, tokom kojih je u Americi svakodnevni život bio najviše pogođen, trajali su ne duže od nekoliko meseci. Treba dodati i to da pandemija španske groznice nije bila u centru pažnje medija, u kojima su dominirale ratne teme.

Velika depresija 1930-ih, koja je trajala čitavu deceniju i imala razorne ekonomske i socijalne posledice, uticala je u većoj meri na promenu navika. I u kasnijem periodu, koji je bio prilično povoljan, mnogi Amerikanci su se sećali nedaća iz 1930-ih i bojali se, na primer, da odbace bilo šta što bi se moglo pokazati korisnim, podseća profesor sociologije sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu Glen Elder, koji je 1974. napisao knjigu Deca velike depresije.

Sa Velikom depresijom 1930-ih mnogi porede sadašnju pandemijom indukovanu ekonomsku krizu, koju Svetska banka u svom izveštaju naziva najvećom recesijom posle Drugog svetskog rata, a svakako razornijom od finansijske krize iz 2008. godine. Prema dijagnozi Međunarodne organizacije rada, u prvoj polovini 2020. širom sveta je izgubljeno oko 400 miliona radnih mesta. Svetska banka je upozorila da oko 800 miliona ljudi u svetu možda neće moći da zadovolji osnovne potrebe.

POLITIČKI USTANAK U NAJAVI

S problemom siromaštva i nejednakosti ne suočavaju se samo zemlje u razvoju, već i bogate nacije. Profesor sociologije na Harvardu Ted Skokpol podseća u pomenutoj anketi magazina "Politiko" da 80 odsto Amerikanaca nema finansijsku sigurnost – s nekima će biti sve u redu, ali mnogi će se boriti sa gubitkom posla i porodičnim opterećenjem kao samohrani roditelji ili kao članovi domaćinstva sa jednim izvorom prihoda.

Socijalno najugroženiji ljudi ne rade od kuće. Najčešće su zaposleni u uslužnim sektorima ili sektorima isporuke, na poslovima koji ih izlažu većoj opasnosti od kontakta sa virusom korona. U mnogim slučajevima njihova deca neće steći obrazovanje kod kuće jer roditelji neće moći da ih podučavaju ili će u njihovim domaćinstvima nedostajati pristup brzom Internetu koji omogućava učenje na daljinu.

Kada se zdravstvena kriza okonča, videćemo u kojoj će meri biti zbrinute bogate, dobro povezane i dobro snabdevene zajednice, a u kojoj meri će siromašne i stigmatizovane zajednice biti temeljno uništene, kaže Keti O’Nil, matematičarka koja je radila u finansijskoj industriji i hedž fondovima, da bi se kasnije, razočarana, priključila pokretu Okupiraj Volstrit. Ona prognozira da će posledice virusa korona verovatno za posledicu imati novi politički ustanak nalik na Okupiraj Volstrit 2.0, ali ovog puta mnogo masovniji i sa više besa.

U vreme kada se svako svojim jadom bavi, zbivanja u siromašnim zemljama ostaju van pažnje svetskih medija. Na primer, veoma malo je izveštavano o generalnom štrajku 250 miliona radnika u javnom i privatnom sektoru i poljoprivrednika koji je 26. novembra blokirao Indiju, što je, po mišljenju nekih sociologa, možda najmasovniji radnički štrajk u istoriji. Kako je izvestio Rojters, oni su zahtevali da budu povučene (neoliberalne) promene zakona o radu koje su protiv radnika i poljoprivrednika, da se obezbedi penzija i direktni transfer novca u iznosu od 7500 rupija (101 dolar) svim porodicama koje zarađuju manje od praga poreza na dohodak i da se podeli po 10 kilograma besplatnog obroka po osobi svakog meseca onima kojima je to neophodno za preživljavanje.

VELIKO RESETOVANJE

Osnivač Svetskog ekonomskog foruma profesor Klaus Švab izazvao je pravu buru knjigom Kovid 19: veliko resetovanje, kojom obrazlaže da je baš ova pandemijska kriza, tokom koje su vlade iznudile možda i dalekosežnu promenu ponašanja ljudi, dobra prilika da se resetuje globalni sistem. On smatra kako postojeći sistem ne vredi krpiti jer "novac iz helikoptera" radi pomoći privredi i zaposlenima vodi u novu spiralu zaduživanja. Smatra i da treba investirati u novu industrijsku revoluciju i pripremati ljude za budući period pošto će Četvrta industrijska revolucija tokom narednih deset godina dokvalifikovati više od polovine sadašnje radne snage čija će prekvalifikacija biti neophodna.

Švabovu ideju o velikom resetovanju tokom američke predizborne kampanje napadali su desničarski komentatori, na primer u magazinu "Ameriken tinker", a podržali neki ljudi iz okruženja novog američkog predsednika Džozefa Bajdena. Podržavali su je i pojedini eksperti iz agencija Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, ali i ljudi iz konsultantske kompanije "Mek Kinsi" i niz uticajnih biznismena, filantropa poput osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga, ili suosnivača korporacije Majkosoft Bila Gejtsa. Ideju o velikom resetovanju podržao je i osnivač, izvršni direktor i predsednika Amazona Džef Preston Bezos, koji je "težak" 189 milijardi dolara i koji je zahvaljujući skoku cene Amazonovih akcija ove godine uvećao svoje bogatstvo za 74 milijarde dolara.

KRAJ ROMANSE S HIPERINDIVIDUALIZMOM

Po oceni profesora sociologije na Univerzitetu u Njujorku Erika Klinenberga, pandemija virusa korona označava kraj naše romanse sa tržišnim društvom i hiperindividualizmom. U Americi se vidi da tržišni modeli društvene organizacije katastrofalno propadaju, jer je ponašanje (od dosadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa naniže) činilo ovu krizu mnogo opasnijom nego što je trebalo da bude. Po njegovoj oceni, distopijski scenario okretanja ka autoritarnosti je moguć, ali on ipak veruje da će se ići u drugom smeru.

Vanredni profesor političkih nauka i autor knjige Razbijanje mašine za piće: globalna istorija prohibicije Mark Lorens Šrad daje zanimljivu dijagnozu atmosfere u doba pandemije i obnove trke u naoružanju i zaključuje kako je Amerika (i ne samo ona) dugo izjednačavala patriotizam sa oružanim snagama, ali da na virus ne možete pucati.

Nakon upoređivanja odgovora različitih zemalja na pandemiju, profesor na Visokoj školi za međunarodne studije Frensis Fukujama, onaj koji je 1990-ih proglasio "kraj istorije", sada zaključuje da za uspešan odgovor na pandemiju nisu bili presudni oblici političkog sistema, već kapaciteti država, socijalno poverenje i liderstvo. On ocenjuje kako su pretrpljenu štetu impresivno ograničavale zemlje sa sve tri prednosti – sa kompetentnim državnim aparatom, vladom kojoj građani veruju i koju slušaju i sa efikasnim vođstvom. Zemlje sa nefunkcionalnim državnim aparatima, polarizovanim društvima ili rukovodstvom radile su loše.

Henri Kisindžer je u "Volstrit džornalu" 3. aprila predvideo da će globalna pandemija "zauvek promeniti svetski poredak". Čak i pre pandemije svet se drastično menjao – bio je prepun unilateralizma, populizma i nejednakosti, koji se mogu pripisati ekonomskoj globalizaciji, neoliberalizmu, pa čak i izbegličkoj krizi. Međutim, pandemija virusa korona nesumnjivo je pogoršala stanje po svim ovim pitanjima. Takođe je stvorila mnogo novih problema koji utiču na život, društvo i svet, koji nikada neće biti isti nakon ove pandemije. Vlade i ljudi u mnogim zemljama prelaze iz globalizma u izolacionizam, iz multilateralizma u unilateralizam, iz multikulturalizma u rasizam.

Lideri se, konstatuje Henri Kisindžer, krizom bave uglavnom na nacionalnoj osnovi, ali efekti pandemije ne prepoznaju granice. Iako će napad na ljudsko zdravlje – nadajmo se – biti privremen, politički i ekonomski preokret koji je pandemija kovida 19 pokrenula mogao bi trajati generacijama. Nijedna zemlja, čak ni SAD, ne može samo nacionalnim naporima da savlada virus.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---