LEPOTICE: Persijska princeza, nošnja iz Padine...

Baština >

Kruna sa sedam hiljada latica

Marija Antoaneta, Elizabeta Prva, Apisova udovica, Crvenkapa i ostale nikada nisu nosile slovačku narodnu nošnju, osim na fotografijama Pavela Surovog

Koja je najlepša? Tačan odgovor glasi – svaka, zato što se slovačka narodna nošnja, bez obzira na to da li je namenjena da se nosi na svadbi, sahrani, u kući, na polju ili nekoj drugoj prilici, izdvaja od ostalih nošnji krojem, materijalom, atraktivnim detaljima, bojama, šarama, skladom, čime god hoćete. Povod za priču koja sledi su fotografije Pavela Surovog sa izložbe provokativnog naslova "Corona" održane u Kulturnom centru Kisač koje su istakle raskoš i posebnost ovog etnografskog blaga.

Marija Antoaneta, udajna nošnja iz Bačkog Petrovca

Na početku je kao i uvek bila ideja. Kao novoizabrani direktor Kulturnog centra Kisač, Pavel Surovi se potrudio da osmisli nove programe. Iz jednog od njih, iz Festivala narodne nošnje Slovaka u Srbiji, razvili su se drugi projekti, pa i "Slovačke princeze i prinčevi", a zatim i ova izložba. Paralelno, odvijalo se istraživanje i sakupljanje narodnog blaga po škrinjama i tavanima 32 sela Vojvodine u kojima žive Slovaci. Najveći rezultat tog poduhvata je velika kolekcija narodne slovačke nošnje, pravi muzej: više od trista kompleta nošnji i verovatno isto toliko kaputića, bekeša.

Zašto je od svega što je mogao da sakuplja izabrao baš nošnju? Pavel Surovi kaže da je "posredi bila ljubav prema starim slovenskim simbolima i materijalima, kao i poštovanje prema tradiciji i kulturi. Želeo sam da sakupim svoju ličnu kolekciju, kako ne bih morao da nabavljam eksponate za projekte, što je vrlo komplikovan proces." Kaže da su tavani Vojvodine odlični izvori etnografskog blaga. "Pre mesec dana, u Selenči, penjao sam se na tavan i našao prastare stvari, uspeo sam da ih sačuvam. U Aradcu, na tavanu sam pored starih ženskih kožnih zimskih bundi pronašao i staru kutiju za oglavlja iz 1860. Tu je bio i sakriven portret Adolfa Hitlera, a ispod njega fotografija prelepe devojke u crkvi u Americi čiji je otac bio Nemac. Posle Drugog svetskog rata fotografija je poslata slovačkoj rodbini u Aradac da vide svoju unuku, a oni su je sklonili na tavan. U Bačkom Petrovcu na tavanu me sačekalo deset punih vreća starih nošnji, u kojima je bio i famozni stari etno kupaći kostim. Prošle Nove godine u jednoj kući pronašao sam veliku kolekciju nošnji. Jedna porodica mi je poklonila sve što joj je ostalo od prababe, a u jednoj kući sam pronašao zbirku jedne kolekcionarke, što za mene predstavlja neprocenjivo blago."

Apisova udovica, petrovačka udajna nošnja

Slovaci su, kaže Surovi, izuzetno radan narod koji, baš zato, voli da se, kad ne radi, lepo obuče. Donosili su materijale iz inostranstva, ugledali se na francusku i austrijsku modu, i kopirali čak i njihove princeze i prinčeve. Na primer, Slovakinje su, po ugledu na špansku i austrijsku kraljicu, na svadbi držale šlingovanu maramicu. Venac na glavi zvani "parta" od 7000 latica suvog cveća ili cvetića napravljenih od uštirkane tkanine, bio je imitacija te kraljevske raskoši. Običaj je da mlada skine partu u ponoć i da u nju stavi perce koje je nosio mladoženja, što je predstavljalo spajanje muža i žene. Poznate široke slovačke suknje su takođe nastale po ugledu na francuske: Slovakinje su efekat krutih krinolina postizale oblačenjem tri do sedam krutih podsuknji. Za mušku nošnju, prelepa staklena ornamentisana dugmad kupovana je u Češkoj.

Nakon 1930. slovačka narodna nošnja prihvata gradsku modu – tome je kumovala i sociološka, ekonomska i politička promena društva, a ona stara se odlaže na tavan. Izložba "Corona" ju je, kao neki virtuelni muzej, opet otkrila javnosti. Fotografije su koncipirane kao alegorije na biblijske i istorijske teme, što je najuočljivije na izložbi. Sledeći nivo su korone, krune, i prave i virtuelne, oslikane na starim prekrivačima za krevete, a treći je ezoterično-duhovna alhemija koja otkriva sublimiranu sakrivenu priču i istoriju unutar same fotografije.

Engleska kraljica Elizabeta Tjudor, nošnja iz Aradca

Pavel Surovi ističe serije fotografija posvećene kraljici "Elizabeti I Tjudor (Virgin Queen), Apisovoj crnoj udovici i Mariji Magdaleni iz Magdale. Vizuelno sam dočarao duhovni put Marije Magdalene od Getsemanskog vrta u Jerusalimu do postajanja sveticom. Apisova crna udovica je predstavljena pomoću crne udajne nošnje iz Bačkog Petrovca sa velikom partom, krunom u kojoj je pet živih crvenih ruža. Broj 5 simbolizuje spajanje muža i žene u jedno telo, što predstavlja i simbolika slovačke parte. Slovakinje su se najpre udavale u crnoj nošnji. Crno predstavlja tugu ili rastanak od porodice, starog devojačkog života, gubitak nevinosti... U ruci drži originalni kraljevski štap Crne ruke sa izrezbarenom crnom zmijom i crnom rukom, a na ramenu joj sedi gavran kao sveta ptica. U vreme pandemije korona virusa, ona postaje Crna kraljica – Crna udovica, jer Apisa više nema i ona je preuzela u svoje ruke svetsku moć i kraljevski štap, ona je ta crna kraljica koja odlučuje o smrti i životu ljudi na Zemlji. Kraljica Elizabeta I predstavlja krunu izložbe ‘Corona’, njen pogled seče i predstavlja dominaciju Vladarke žene svetom. Tu je praroditeljka Eva predstavljena sa jabukom u Raju, ali i u raritetnom etno kupaćem iz 1926. godine. Tu su i ruska carica Katarina, rimska cesarica, egipatska faraonka, škotska kraljica, Marija Antoaneta, princeze iz Stambola, Persije, Rusije, Crvenkapa koja je pojela Vuka, japanski anđeo u beloj nošnji sa crvenom Biblijom i slikom Isusa. Tu su i serije Snežne kraljice, Trnove Ružice..."

Marija Magdalena, svetica, nošnja iz Pivnice

Nakon što mi je Pavel Surovi pokazao više desetina drugih istorijski i etnografski vrednih predmeta, neminovno se nameće pitanje da li će svi oni jednog dana biti skupljeni i klasifikovani u muzeju posvećenom kulturnoj baštini Slovaka u Vojvodini. Pavel kaže da je Kulturni centar Kisač dobio ove godine od Grada Novog Sada na korišćenje staru Ferkovu kuću iz 1908. godine, čiju će adaptaciju finansirati. "Od Ferkove kuće ćemo napraviti slovački dvorac u pravom smislu reči. Neće to biti još jedna etno-kuća, već mali slovački muzej, koji će prezentovati kulturu svih Slovaka! Ovo će biti dugo očekivani reprezentativni prostor u Kisaču za primanje domaćih i stranih delegacija, turista, posetilaca, ali i za degustaciju slovačkih specijaliteta", kaže autor izložbe.

"Corona" i Pavel Surovi su čuvari tradicije. Za njih se interesuju i u drugim državama. Biće da je to dobar način kako se svetu priča o svojoj zemlji.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Persijska princeza
  • Marija Antoaneta
  • Apisova udovica
  • Engleska kraljica Elizabeta Tjudor
  • Opasna sluškinja-devica, nošnja iz Aradca
  • Marija Magdalena, svetica