NAJPREČI ZADATAK JE SUZBIJANJE EPIDEMIJE: Džozef Bajden;...

SAD – Haotična vakcinacija >

Reči utehe i nada u dela

U Vašingtonu ili Njujorku ljude zovu telefonom i sakupljaju na ulici ne bi li hitno primili vakcinu pre nego što propadne, jer se oni kojima je namenjena nisu pojavili u zakazanom terminu. Donald Tramp, koji je ignorisao epidemiju kovida 19, Džozefu Bajdenu je ostavio potpuno haotičnu pandemijsku situaciju koju sada valja što pre ispraviti, jer 20 odsto umrlih od virusa korona u svetu čine Amerikanci

Za "Vreme" iz Majamija

Kada je jednog dana na početku glavne šoping zone u Majami Biču osvanuo znak da je zabranjeno u tu ulicu ukoliko imate temperaturu ili kašalj, svi oni koji su do tada šetali, trčali ili ležali na beskrajnim peščanim plažama bez maski, a na ulazima u prodavnice navlačili okovratnike majica preko usta da bi ih pustili da uđu, shvatili su da će neko vreme živeti u nešto drugačijoj realnosti od one koja je ovaj grad učinila jednom od najprestižnijih destinacija na svetu. Onima koji su se već navikli da dolaze na obale okeana sa N95 i plastičnim štitnikom na licu, bila je to samo dodatna potvrda da su njihove mere opreza više nego opravdane, jer se metalne table ne postavljaju u Americi da bi stajale jedan dan.

Od tada je prošlo nekoliko meseci, ali i jedni i drugi sada zajedno iščekuju kada će moći da prime vakcinu i da se, u skladu sa tim da li su držali majice preko nosa ili ukazali poverenje nečemu ozbiljnijem, pre ili kasnije vratiti uobičajenom načinu života, koji im od prvih dana predsedničkog mandata očinskim glasom obećava Džozef Bajden potpisujući brojne uredbe za suzbijanje kovida 19.

Do tada im preostaje jedino da povremeno odu na sajt Majami-Dejd kauntija, najvećeg državnog okruga Floride, gde će pročitati kako lokalne vlasti koordiniraju napore sa bolnicama i ostalim zdravstvenim ustanovama kako bi vakcinisali stanovništvo što je pre moguće. Prema uputstvima ove države, prioritet su zdravstveni radnici i oni stariji od 65 godina koji su ovde trajno nastanjeni. Uz napomenu da ne možete da se pojavite na mestima gde se obavlja vakcinacija bez odobrenog termina, sajt vas vodi do linka za zakazivanje. Kada tu kliknete, čeka vas obaveštenje da su registracije trenutno obustavljene i da povremeno proveravate da li su dostupne dodatne doze vakcina.

Onima koji nemaju internet kod kuće, pošto se jedino tako može obaviti zakazivanje, nude se kompjuteri u bibliotekama koje su, inače, često udaljene desetinama kilometara od mesta prebivališta u ovom džinovskom gradu. Ako pokušate da stignete do biblioteke autobusom, čeka vas više desetina stajališta i nekoliko presedanja sa pauzama od pola sata do novog prevoza pod užarenim tropskim suncem. Ukoliko se neko požali na lokalni prevoz, domaće stanovništvo će mu reći da ide kolima, jer autobuse ionako niko ne koristi, mada onaj ko ima kola sigurno poseduje i kompjuter kod kuće, tako da i nema razloga da ide u biblioteke koje su, usput, uvek prazne jer retko možete videti da neko bilo šta čita.

Čitaju se zapravo one poučne knjige kako da uspešnije rešavate životne probleme, budete strpljiviji u komunikaciji, poboljšate koncentraciju i steknete veću toleranciju, što će vam sve dobro doći dok čekate vakcinaciju, mada te naslove možete kupiti u bilo kom obližnjem marketu bez gubljenja sati života na odlaske u biblioteku.

PUT DO TESTIRANJA

Na putu do marketa možete da svratite do Konvenšn centra, velike hale u centru Majami Biča, i uradite besplatan test na koronu, što i nije tako loše s obzirom na to da se u Americi sve plaća, od vazduha za gume na benzinskim pumpama do posmatranja kuća na drvenim stubovima rasutih po okeanu, sa posebnih mesta na prebogatom Ki Biskejnu. Možete te iste kuće, koje su neka vrsta lokalne atrakcije za turiste iz čitavog sveta, da gledate i ako ne odete do Ki Biskejna, ali se one baš nekako najbolje vide sa tog dela obale gde se ulazi sa kartama, na vama je da odlučite šta vam više prija.

Ispred Konvenšn centra obično nema gužve, ljubazni mladi ljudi u vojničkim uniformama sa dugim rukavima i čizmama na nogama stoički podnose tropsku klimu južne Floride, uzimaju lične podatke i objašnjavaju proceduru, rezultati se dobijaju za dva dana telefonskim pozivom ili onlajn, uz napomenu da, ako nemate kompjuter kod kuće, možete otići u neku od onih biblioteka. Na istom mestu se radi test na antitela, možete proći kompletnu proceduru kolima, ali ćete posle morati do obližnjeg Volamarta da potražite alkohol ili neko slično sredstvo kako biste izbrisali poveliki broj koji su vam vodootpornim flomasterom napisali na staklu da bi lakše vodili evidenciju o onima koji ulaze u ograđeni prostor za testiranje.

SEZONSKA VAKCINA U VOLMARTU

U svakom Volmartu, koji su inače nekoliko puta veći od bilo kog beogradskog Tempa, odakle se u ogromnim kolicima iznose desetine kilograma hrane i gaziranih napitaka za narednih nekoliko dana, između rafova sa odećom, sportskim rekvizitima, priborom i opremom za lov, ribolov, kampovanje i hajking, pored delova za automobile, frižidera, usisivača, tostera, mobilnih telefona, kompjutera, baštenskog rastinja i bazena, nalazi se i apoteka, gde većina Amerikanaca prima sezonske vakcine protiv gripa. Dođete na šalter, date svoju vozačku dozvolu koja je istovremeno i lična isprava, odgovorite na upitnik o zdravstvenom stanju, nakon čega se otvore vrata jedne kabine gde vas čeka ona ista osoba koja vas je prethodno propitivala o svemu tome.

Ukoliko nemate zdravstveno osiguranje plaća se 34.99 dolara kod tog koji vas ispituje o zdravlju i daje vakcinu, uz sve druge poslove oko izdavanja lekova koje obavlja, pošto vakcinisanje nije baš previše rasprostranjena aktivnost u Americi, što nema nikakve veze sa raznoraznim teorijama zavere koje su uzele maha u vreme pandemije izazvane korona virusom. Ako onima koji nisu pristalice vakcinacije kažete da to dosta ljudi u Evropi preventivno radi svake godine, da ne bi provodili dane u krevetu zbog gripa, dobićete odgovor – ovo nije Evropa. Ne vredi dalje da pitate, rekli su šta su imali o tome, sada može da se razgovara o nečemu drugom, ukoliko vam je već stalo do priče.

PLOMBA U SAMOPOSLUZI

Usput, u svakoj od tih apoteka, bilo da su one u samoposlugama ili su specijalizovane farmacije poput Si Vi Esa ili Volgirinsa, može se naći mnogo više od onoga što se uobičajeno nudi u svetu na sličnim mestima. Ne samo da se prodaju raznorazna pomagala za utezanje ukoliko iščašite ili, daleko bilo, polomite prst ili ruku i kompletni paketi prve pomoći za saniranje ozbiljnijih povreda, nego se za nekoliko dolara može kupiti i pribor da sami sebi, ili uz pomoć nekog od bližnjih, stavite plombu u zub ukoliko vam je ispala stara. U pakovanju se dobija stomatološko ogledalce, smesa za punjenje zuba i jedna mala alatka kojom ćete to uraditi, uz uputstvo za upotrebu i natpis koji garantuje "trajnost" i "trenutno oslobađanje od bola".

Sve se to radi da bi se izbegao odlazak kod lekara, s obzirom da gotovo 30 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje, a za one koji ga imaju odlazak kod lekara ne znači da se to ne mora platiti. Retki su oni koji imaju osiguranje koje bi pokrilo sve troškove hospitalizacije, na primer zbog kovida.

Naravno, deo onih koji nemaju zdravstveno ne brinu zbog toga, jer imaju više nego dovoljno novca da plaćaju lične lekare koji su tu kada zatreba, što je sasvim uobičajeno u prestižnim delovima Majamija gde, inače, ne možete ni da uđete ukoliko domaćin ne obavesti obezbeđenje da vas očekuje u okviru tih ograđenih oaza, gde su luksuzne jahte parkirane ispred kuća sa heliodromima, u rukavcima okeana koji presecaju besprekorne travnjake. S druge strane, ljudi sa Balkana koji žive u Majamiju će vam reći da im je jeftinije da kupe kartu i odu kod stomatologa tamo odakle su došli, nego da ovde traže usluge zubara.

AVION U PADU

Inače, Majami se po haotičnom načinu distribucije vakcina, što je kandidat za novog sekretara za zdravstvo Havijer Barsera uporedio sa "avionom u padu koga treba ponovo podići", ne razlikuje od ostalih velikih gradova. U Njujorku su ovih dana one koji su očekivali da će zbog godina stići na red narednih meseci, naprasno pozivali telefonom nudeći da se vakcinišu ukoliko za sat vremena mogu da stignu do bolnice, s obzirom na to da zalihe nisu mogle da stoje duže od tog jednog dana. U Vašingtonu se dešavalo da su slučajnim prolaznicima na ulici u trenutku zatvaranja bolnica nudili vakcine da ne bi propale, neki od onih koji su došli do samoposluge po namirnice otišli su kućama sa malenim flasterom na ramenu koji vam zalepe nakon vakcinacije, jer apotekar nije znao šta da radi sa dozama koje je dobio tog dana pa je krenuo do kase da podeli ono što je preostalo.

Ako vas nekim slučajem put nanese negde na Srednji zapad situacija je nešto drugačija. U malo planinsko mesto Magnolija, odakle lokalno stanovništvo beži glavom bez obzira, a ostali dolaze da bi uživali u miru beskrajnih šuma dalekog Arkanzasa, nema onlajn prijavljivanja niti potrebe da se zove telefonom jer vakcine za stanovništvo još uvek nisu ni dobili. Ljubazno osoblje u lokalnoj bolnici će vam reći da očekuju pošiljke svakog dana mada će, sudeći po meštanima koji jedni druge dobro poznaju, što je za njih veća garancija od nošenja maski, pre proći pandemija nego što će oni primiti Fajzerovu ili Moderninu vakcinu koje će krivudavim planinskim putem jednog dana stići iz Viskonsina ili Nju Hempšira.

BAJDENOVE MERE

Takvu Ameriku je Donald Tramp ostavio u nasleđe Džozefu Bajdenu, tvrdeći od početka pandemije da se ne događa ništa ozbiljno. Prvo je govorio da će virus "nestati do aprila kada bude toplije", potom da Amerika mora da se otvori za biznis "da lečenje ne bi bilo gore od samog problema", zaprepašćujući lekare predlozima da se "svetlost i toplota koriste kao lek", "tela izlažu ultraljubičastim zracima" ili "ubrizgavaju sredstava za dezinfekciju", rugajući se svom predsedničkom suparniku zbog veličine maske koju je nosio tokom kampanje. Na kraju je on sam završio zbog kovida u bolnici odakle su ga izvukli za nekoliko dana eksperimentalnom terapijom regeneronom sa koktelom antitela uz podršku remdesivira i deksametazona, što je nedostupno svakom od onih koje je uveravao da je zemlja "mirna i jaka da se bori i pobedi".

Džozefu Bajdenu nije preostalo ništa drugo već da prvog radnog dana sa žaljenjem primeti da će broj smrtnih slučajeva uskoro dostići pola miliona i da će se stanje "pogoršavati pre nego što počne da se popravlja", propisujući oštre mere za suzbijanje korone koje bi trebalo da omoguće da se dnevno vakciniše milion i po ljudi.

Te mere prvi put od izbijanja pandemije važe za čitavu zemlju, bilo da je reč o obaveznom nošenju maski u javnom prevozu, dodatnoj proizvodnji vakcina, većem obimu testiranja ili pismenim potvrdama o zdravstvenom stanju za one koji dolaze iz inostranstva, s obzirom da je prethodno svaka savezna država, a u okviru nje i okruzi, propisivala uputstva zaštite koja su varirale od kompletnog lokdauna do potpunog zanemarivanja činjenice da konstanto raste broj obolelih i smrtnih slučajeva, što je dovelo do toga da je 20 procenata preminulih od kovida u svetu iz Amerike, bez obzira na to što u ovoj zemlji živi svega četiri odsto svetske populacije.

GLAD U ZEMLJI NEOGRANIČENIH MOGUĆNOSTI

Predložen je i novi paket ekonomske podrške od 1,9 hiljada milijardi dolara, budući da trenutno gotovo 16 miliona građana SAD prima neku vrstu pomoći za nezaposlene. Najnovije statistike pokazuju da u skoro trideset miliona domaćinstava manjka hrane, a oni koji su došli u Ameriku sa slikom o blagostanju ostaće zatečeni kada shvate da u dugačkim redovima koji se razvlače duž nekih ulica Majamija stotine ljudi čeka da bi dobili besplatnu hranu. Broj onih koji bi tu stajao sigurno je mnogo veći, ali niko bez velike nevolje neće pristati na tu vrstu pomoći, pošto vam se sve to negde beleži. Ako sutra, kada sve ovo prođe, dođete u banku tražeći kredit za kola ili stan, vratiće vas već sa vrata jer su svim finansijskim institucijama dostupni podaci o vašoj novčanoj solventnosti koja je dovedena u pitanje traženjem ove vrste državne potpore.

Takvi kakvi su, Amerikanci se nikada neće požaliti da im je sve to teško, bez obzira što su navikli na miran, ugodan i spokojan život. Naučeni od ranih dana da gledaju ispred sebe i idu napred, većina njih sada gaji nadu u smenu na čelu države, odakle još uvek više stižu reči utehe nego konkretna dela, ali im je nekako lakše kada čuju Bajdenov umirujući ton koji tvrdi kako ovo nije problem demokrata i republikanaca već Amerikanaca, sa kojim će se izboriti svi zajedno. U svakom slučaju, bar više nema svakodnevnog proizvođenja haosa i napetosti, pa je i taj korak ka povratku u normalnost za mnoge više nego dovoljna najava toliko priželjkivanog oporavka.

Da, prizori iz Holivudskih filmova zaista postoje u Majamiju, mada je jedina razlika za većinu onih koji su privučeni njihovom nestvarnošću došli ovde iz čitavog sveta, što više neće morati da ih gledaju na televiziji ili bioskopu. Dovoljno je da odu do spomenutog Ki Biskejna. U džepu će se već nekako naći tih nekoliko dolara za kartu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---