Tribina o javnom servisu >

Da ne postoji, trebalo bi ga izmisliti

Na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji "Javni servis, nasleđe i budućnost" govorilo se o poverenju građana u medijske javne servise, o njihovoj ulozi u celoživotnom obrazovanju i o javnom servisu kao kreatoru i arhivu naše kulture

Da li javni medijski servisi regiona ostvaruju standarde o informisanju na koje ih obavezuju zakoni? Koliko se veruje javnom servisu? Kome je javni servis potreban – stanovništvu ili državi? Zašto je važno da postoji uređivački nezavisni javni medijski servis? U čemu se razlikuje od komercijalnih televizija? Da li postoji potreba za obrazovnim i kulturnim programom?

Ovo su neke od tema regionalne konferencije "Javni servis, nasleđe i budućnost" održane 25. i 26. februara u Kolarčevoj zadužbini, fokusirane u četiri okvira: o javnom servisu i informacionom društvu, o poverenju građana u javni servis, o javnom servisu kao celoživotnom obrazovanju, i o javnom servisu kao kreatoru i arhivu naše kulture. Na konferenciji su učestvovali stručnjaci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Novog Sada i Beograda, a realizovali su je izdavačka kuća Clio i nedeljnik "Vreme" uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja i Ambasade Kanade u Srbiji. Konferencija je zasnovana na dobroj praksi Kanade i istraživanju o javnim servisima Jugoistočne Evrope Fondacije "Konrad Adenauer".

Podsećajući da različiti akteri širom sveta danas ulažu napore da poboljšaju uslove poslovanja javnih medijskih servisa, Slavica Trifunović, pomoćnica ministarke kulture i informisanja, pozdravljajući učesnike i goste ove konferencije, skrenula je pažnju da je "prema izveštaju Unije evropskih javnih medijskih servisa EBU, u protekloj godini došlo do jačanja poverenja u javne medijske servise u celokupnom društvu", ali i da to ne garantuje njihov opstanak. "Da je naša država posvećena budućnosti javnog servisa, jasno se vidi iz Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji od 2020. od 2025. godine", što će se, rekla je gospođa Trifunović, videti i "kroz izmenu regulative iz oblasti javnih medijskih servisa, kao i kroz sprovođenje aktivnosti koje će uticati na zadovoljstvo i poverenje građana kvalitetom programskih sadržaja javnih medijskih servisa". Navela je otvaranja javnih medijskih servisa prema javnosti pomoću onlajn platformi, društvenih mreža i mobilnih aplikacija, "a radi uključivanja mlađih generacija u rad javnih medijskih servisa. Takođe, predviđeno je i unapređivanje izveštavanja iz lokalnih sredina i za lokalne sredine, kao i podrška povećanju prisustva građanskog društva i tema građanskog društva u programima javnih servisa."

GLAS KANADE

Zahvaljujući se organizatorima ove konferencije na pozivu, Džajlz Norman, novi kanadski ambasador u Srbiji, uz napomenu da mu je to jedna od "prvih zvaničnih aktivnosti" i da su Kanada i Srbija jedne od 36 potpisnica Globalne deklaracije o medijskim slobodama 2019. godine, rekao je da je "u Kanadi javni servis čvrsto utemeljen, počevši sa stvaranjem Kanadske korporacije za emitovanje ili CBC 1936. godine". Naveo je da provincijski javni servisi emituju uglavnom obrazovni i informativni program, a da "javni servis nudi brojne značajne prednosti – posebno u stvaranju medijskog sadržaja od javnog značaja i promovisanju vrednosti demokratskog društva, a takođe igra značajnu ulogu u promovisanju različitosti i inkluzije u kanadskom društvu, dajući glas različitim segmentima stanovništva i udaljenim oblastima, i nudeći sadržaje kako na engleskom i francuskom tako i na starosedelačkim jezicima". Uspešnost javnog servisa u Kanadi je rezultat "stabilnog javnog finansiranja od strane države, i nezavisnosti u upravljanju. Na primer, CBC je tzv. korporacija Krune – kanadska verzija javnog preduzeća – ali nije državna televizija. Ona radi sa velikim stepenom nezavisnosti od vlade, izolovana od političkog uticaja nezavisnim odborom direktora i nezavisnim menadžmentom. Mi smo u Kanadi ustanovili da ovaj model dobro funkcioniše kod nas. Nadamo se da će kanadski model biti od koristi u vašim diskusijama tokom dva dana ove konferencije."

Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće Clio, podsetio je da ova kuća već četvrt veka objavljuje "knjige koje služe medijskom poučavanju i usavršavanju" i da je neposredno pred početak ove konferencije objavljena knjiga Medijske industrije Aleksandra Luja Todorovića, višestrukog autora, prevodioca i recenzenta izdanja edicije "Multimedija" koji nas je napustio prošle godine. Zadatak konferencije je da "afirmiše principe delovanja i važenja javnog servisa, ali mnogo više da ukaže na širi medijski ambijent i realne mogućnosti oslobođenog razvoja javnog servisa stimulisanog da se vodi načelima dobrobiti, a ne dobiti", zaključio je Hamović.

REM TREBA UKINUTI

Uvodni deo konferencije "Javni servis i informaciono društvo" otvorio je profesor Miroljub Radojković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu (vidi prošli broj "Vremena"), izlaganjem o mestu i ulozi javnog servisa u zemljama Evrope i Amerike. Smatra da je, što je istakao i u zaključku, "za Srbiju najbolje rešenje da se regulatorno telo REM i pravni akti na osnovu kojih ono radi ukinu", a da se oformi "novo nezavisno regulatorno telo koje bi moralo da sankcioniše zloupotrebu kopiranja i reemitovanja audio-vizuelnih sadržaja bez dozvole i bez kompenzacije za novinare i medije koji su ih proizveli, i da štiti građane od rizika koji vrebaju u digitalnom medijskom okruženju".

Govoreći o Medijskoj strategiji u Srbiji od 2020. do 2025. godine, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakla je da se "javni medijski servisi pojavljuju u četiri od pet oblasti strategije, što govori o njihovom značaju za celokupno javno informisanje". Jedna od mera strategije "propisuje preciziranje dugoročnog i stabilnog finansiranja i stavljanje van snage Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse. Ovaj Zakon je omogućavao Vladi da svojevoljno odlučuje o budžetu koji će dodeliti RTS-u i RTV-u." Predviđa se i redefinisanje "načina izbora upravnog odbora i programskog saveta koji treba da bude eksterni kontrolor sadržaja i omogući bolje povezivanje javnih servisa i publike". Predviđene su i mere koje se odnose na sadržaj i one od kojih se očekuje poboljšanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina. "Nažalost, strategija ne locira poziciju javnih servisa u kontekstu digitalnog okruženja. Takođe, u iznimno komercijalizovanom digitalnom okruženja, javni medijski servisi treba da razmisle o svojoj poziciji, sadržajima i posebno uslovima pod kojima ih nude."

Gospodin Hendrik Zitik, rukovodilac medijskog programa Fondacije "Konrad Adeneuer" za Jugoistočnu Evropu, javio se iz Sofije. Podsetio je na rezultate istraživanja u okviru projekta započetog pre godinu i po dana o javnim servisima 10 zemalja ovog regiona. "U Srbiji, na prvo pitanje da li mislite da je javna radio-difuzija (JRD) važna za demokratiju, 64 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, a samo 19 odsto njih je zastupalo suprotan stav. Takođe, 65 odsto ispitanika smatra da se JRD nalazi pod političkim uticajem. Nije dakle u stanju da izveštava nezavisno. Slična situacija je u celoj Jugoistočnoj Evropi. To je, po meni, tužna slika za JRD. Ove brojke naravno utiču i na poverenje, pa 67 odsto ispitanika kaže da nema ili ima samo malo poverenja u televiziju, u slučaju radija to je čak 72 odsto. To je jasan iskaz i morao bi, po meni, da svako odgovorno lice za programe natera na razmišljanje. Pomenuti treba i da gledaoci i slušaoci imaju više poverenja u JRD televizijske i radio stanice nego u privatne." Važno je znati da je u Nemačkoj prošle godine 67 odsto ispitanika iskazalo poverenje tamošnjem javnom servisu, a da je 60 odsto njih reklo da ne primećuje uticaj Vlade na program.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---