TUŽILAŠTVO NEMOĆNO: Carina u akciji

Kud se dede istraga o Carini >

Privatni harač pod državnom zaštitom

Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona

Posle najave Aleksandra Vučića od 27. februara da će javnosti prikazati "blago rečeno jezive" snimke zločina kriminalne grupe nešto ranije uhapšenog Veljka Belivuka, predsednik se dotakao i Uprave carina: "Sada ispitujemo umešanost stranog faktora kao i kriminal u okviru carine. Neverovatne stvari ćete videti koji su ljudi to preuzeli i time se bavili i oni koji nikakve veze sa carinom nemaju", rekao je tada Vučić.

Usledio je uragan u tabloidima i medijima bliskim vlasti: tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza je na više desetina naslovnih strana tokom marta bio optužen (zapravo, medijski osuđen, kako to već biva u Srbiji) da je napravio "paralelnu carinu", odnosno uticao da tovari koji prelaze granicu ne budu proveravani niti ocarinjeni, da te kamione koji ulaze u Srbiju niko nije smeo da dira; da su on i delovi MUP-a i Uprave carina tokom četiri godine švercovali cigarete iz Crne Gore, a pare prebacivali u jednu banku u Rimu; da je zajedno sa grupom funkcionera samo na cigaretama zaradio 640 miliona evra; da su švercovali naftu iz Ukrajine i zarađivali 200–400 hiljada evra po barži; da su švercovali automobile, nargile, tekstil; da je Kokeza povezan sa Dijanom Hrkalović ali i Veljkom Belivukom; da policija istražuje davanje u zakup carinskih terminala…

"Pljačka veka", vikali su tabloidi, uz Kokezu uplićući i nedavno smenjenog direktora Uprave carina Miloša Tomića (zamenio ga je na tom mestu početkom februara bivši generalni direktor Telekoma Branko Radujko, za koga je Vučić jednom prilikom rekao da je upropastio ovu firmu), ali i Željka Tomića, upravnika Carinarnice Beograd i člana UO FK Crvena zvezda Nemanju Manjka, nekadašnjeg šefa odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina i kasnije savetnika u tom odeljenju…

Kokeza je saslušan poslednjeg dana februara u svojstvu građanina u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije (SBPOK), navodno odbivši da odgovara priključen na poligraf o umešanosti u navodnu pripremu ubistva Aleksandra Vučića, što je kod predsednika izazvalo razočaranje i žaljenje. "Koliko mi je žao i koliko se loše osećam govori moje raspoloženje, ali ne zato što sam uplašen, već zato što sam tužan", rekao je tada Vučić, koji je drugom prilikom, u intervjuu RTS-u, na pitanje "kako to da niko nije primetio da fali 640 miliona evra u budžetu", rekao da je tih 640 miliona "preterano", kao i da je to bilo "kroz osam godina".

Sredinom marta Tomić je takođe saslušan u svojstvu građanina, kao i Nemanja Manjak, a Kokeza je 22. marta podneo ostavku na mesto predsednika FSS-a, navodeći između ostalog da je razlog i to što "želi sve najbolje reprezentaciji", kao i da "niko ne treba Aleksandra Vučića i Srbiju da brani od Slaviše Kokeze, jer Slaviša Kokeza je bio uz Aleksandra Vučića i Srbiju kada mnogi to nisu smeli ili hteli".

I, to je manje-više bilo to. Slično sa tabloidnim uraganima pokrenutim od početka ove godine – prisluškivanje Vučića, Dijana Hrkalović, Veljko Belivuk, monstruozna ubistva, borba protiv organizovanog kriminala – odjednom je i sve na temu carina zamrlo, Kokeza je nestao sa naslovnih strana a tabloidi su dobili naredbu da nastave da se bave Đilasom i nečim što je objavio "istraživački tim ‘Večernjih novosti’", odnosno aferom "Mauricijus", koja je pokrenuta 16. marta.

NAKNADA NI ZA ŠTA

Velika (i to dvostruka) ironija bila je učestvovanje ministra finansija Siniše Malog u televizijskom objašnjavanju kako funkcioniše ofšor poslovanje, kao i njegova "šokiranost" o kolikom je tu broju računa reč i povezanih firmi i lica. Dvostruka, jer upravo je Mali bio osumnjičen za pranje novca nakon što je sam sebi prodao firmu za pola miliona dolara preko ofšor kompanije, a i zato što njegovo ime nikada nije pomenuto u bilo kakvoj verziji afere "Carina", iako je Uprava carina direktno u nadležnosti Ministarstva finansija i ministra Malog.

"Baš je čudno da danas zovete: mi smo danas odlučili da napišemo pismo predsedniku Vučiću vezano za skandalozni dopis koji nam je 30. marta stigao iz Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) i Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu", kaže za "Vreme" Neđo Mandić, predsednik udruženja Međunarodni transport, kada smo ga pozvali da vidimo šta se dešava sa krivičnom prijavom koju je ovo udruženje prevoznika robe u međunarodnom drumskom saobraćaju podnelo u septembru 2018. godine protiv tadašnjeg direktora Uprave carina Miloša Tomića, firme BAS Logistics, kao i šefa carinske ispostave u Vršcu.

A pozvali smo jer je jedna od stavki koju su tabloidi, kao megafon vlasti, stavili na teret celoj družini jeste i omogućavanje da privatnici Upravi carina daju u zakup svoj prostor, a onda da zarađuju na svakom kamionu, pošto ih Carina primorava da uđu u taj prostor i plate naknadu – najčešće ni za šta.

"Čovek je kupio njivu pored graničnog prelaza, nasuo tucanikom, stavio ogradu za tu njivu", objašnjava Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport. "Uvek je taj granični prelaz Vatin kod Vršca normalno radio, a onda odjednom – dođeš, predaš papire i pružiš pasoš, a onaj iz Carine ti kaže: idi tamo, vidiš onaj plac, tamo parkiraj, donesi mi priznanicu da si platio parking i vrati se natrag po papire. I šofer šta će, nema kuda, po naredbi vlasti ode tamo jer su mu papiri ostali na carini, znači da učešće u tom reketu imaju kako policija tako i Carina. U normalnim okolnostima, sve što treba da se uradi jeste da se pruži papir kroz prozor, onaj ti lupi pečat i ideš dalje, nema više šta da se radi na toj granici. Međutim, sada ima, moraš stati da bi platio reket. I dok si se ti vratio tih sto metara pešice, on je već udario pečat, čeka samo priznanicu i posle dele tal", kaže Mandić.

EKSKLUZIVNI PONUĐAČ

Pomenuta firma koju je ovo udruženje tužilo, BAS Logistics, bila je osnovana 1. decembra 2017. sa Snežanom Đondović kao jedinim vlasnikom. Kako se može videti iz dokumentacije Uprave carina, ova firma je 15. decembra u zakup uzela skladište od 1000 kvadrata na adresi Autoput za Zagreb 32a od izvesnog Nebojše Ršumovića iz Beograda, da bi 20. decembra Uprava carina otvorila postupak za uzimanje u zakup "zatvorenog skladišnog prostora površine približno 1000 kvadratnih metara". Uprava carina je 3. januara 2018. sklopila ugovor sa firmom BAS Logistics, koja je u nadmetanju pobedila firmu A.D. IMOS iz Šida, davši nižu ponudu (792.000 dinara). Potpisnica ugovora u ime Uprave carina bila je dr Sofija Radulović, v.d. pomoćnika direktora, iz Sektora za finansijske, investicione i pravne poslove.

Prema podacima APR-a, već u 2018, prvoj godini nakon osnivanja, firma BAS Logistics je zabeležila poslovni prihod od 57,2 miliona dinara i neto dobit od 17 miliona, da bi ove brojke porasle tokom 2019. – na 78,5 miliona dinara poslovnih prihoda i 26,2 miliona dinara dobiti.

Nakon ovog prvog uspeha, BAS Logistics dobija još nekoliko ugovora za zakup od Uprave carina, i to za poslovni prostor od 200 kvadrata u Bačkoj Palanci u novembru 2018. kao jedini ponuđač, pri čemu Carina ništa ne plaća kompaniji (što će biti objašnjeno nešto kasnije), a potom još dva ugovora 2021: za carinski terminal od 500 kvadrata na graničnom prelazu Vatin za potrebe Carinarnice Vršac (opet kao jedini ponuđač), kao i za terminal od 8000 kvadrata sa poslovnim prostorom od 120 kvadrata za potrebe Carinarnice Užice – carinski referat Požega, opet kao jedini ponuđač.

Firma BAS Logistics ima svoj sajt ali trenutno nije u funkciji, na APR-u nema objavljen kontakt telefon, nema je u Poslovnim stranama Telekoma Srbije, a sa mejla kao jedinog postojećeg kontakta na APR-u nije bilo odgovora na zahtev "Vremena" za razgovor. Sa druge strane, prema zvaničnim podacima ALTA banke (nekadašnja Jubmes banka), kompanija BAS Logistics je manjinski akcionar ove banke, sa udelom u vlasništvu od oko 3,46 odsto. Inače, prema podacima NBS, najveći akcionar ALTA banke je Davor Macura preko svoje ALTA PAY grupe sa 28,51 odsto vlasništva, koje je otkupio od države 2019. godine.

"TO VAM IDE OVAKO..."

No, šta je to bilo toliko strašno u odgovoru Agencije za sprečavanje korupcije da je udruženje Međunarodni transport moralo da se odluči da piše predsedniku Vučiću? Prema dokumentu koji je u Agenciju stigao iz Višeg javnog tužilaštva, a koji je Agencija prosledila udruženju čiji je Neđo Mandić predsednik, doslovno piše sledeće:

"Obaveštavamo vas da smo dana 30. 4. 2018. godine uputili zahtev za prikupljanje potrebnih informacija MUP-u, Direkciji policije, UKP, Odeljenju za suzbijanje korupcije, kojim smo tražili provere navoda krivične prijave Poslovnog udruženja prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju Srbije – Međunarodni transport, podnetu protiv šefa Carinske ispostave Vršac, zaposlenih carinskih službenika i odgovornih lica preduzeća ‘Bas Logistik’ d.o.o. zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, krivičnog dela Trgovina uticajem iz člana 366. KZ i krivičnog dela Primanje mita iz člana 367. KZ, te da i pored većeg broja urgencija do danas tražena obaveštenja nismo dobili, zbog čega nismo u mogućnosti da donesemo odluku po krivičnoj prijavi", uz potpis zamenika javnog tužioca Nataše Trninić.

"Ovo je strašno – da državni organ, tužilaštvo i druge državne institucije, kao što je Agencija za sprečavanje korupcije, ne mogu dobiti od nadležnih državnih organa informacije koje su im potrebne a da MUP neće da odgovori i posle više urgencija Višeg javnog tužilaštva. Po njihovom, moglo bi da se kaže da ovo ide ad acta – kraj, pojela maca. To što se svakodnevno pljačkaju građani i privreda Srbije, nikom ništa: MUP i svi njegovi nabrojani organi neće da se jave, da daju informacije, iako to vrlo lako mogu uraditi, ali neće", ogorčen je Mandić.

On navodi da privatnici ništa ne naplaćuju carini taj zakup, ali da onda, kako kaže, zauzvrat reketiraju prevoznike.

"To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onog na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona... Znam samo da se radi o više miliona evra koji svake godine odu iz naših u privatne džepove prisilom državnih organa da uđete na privatni parking koji vam naplaćuju. Sa druge strane, taj državni organ mora po zakonu da ima svoje prostorije, a njemu ih je dao privatnik za džabe. A zašto je dao? Zato da bi nas reketirao", kaže Mandić, i dodaje da su, osim predsedniku, pisali i Ministarstvu finansija i Ministarstvu saobraćaja, te da će ukoliko ne dođe do hitnog sastanka, prevoznici blokirati prelaze i unutrašnje carinarnice.

Milija je profesionalni vozač iz zapadne Srbije već 30 godina, trenutno vozi za Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. I on kaže da carinske terminale sve više otvaraju privatnici, a da prevoznici za novac koji plaćaju ne dobijaju nikakvu uslugu.

"Na primer, carinski terminal u Užicu se ne plaća, jer ga je napravila država uz pomoć donacija iz inostranstva pre desetak godina. A terminal u Požegi se plaća 1440 dinara. Znači, ako ja tovarim robu u Arilju, moram da dođem na carinu i ocarinim je. Zatim i da rascarinim robu da bih natovario još robe jer idem za Italiju, pa opet moram da platim 1440 dinara. Moja transportna kuća ne dobija ništa, samo ima izdatak. Isto su i u Bosni počeli da otvaraju privatnici. Zna se koliko je njegovo, zna se koliko uzima ministarstvo. To se radi u dogovoru, to ne rade mali igrači, svi carinski terminali su povezani sa vlašću. Na primer, terminal u Beogradu drži Parking servis, 1900 dinara je 24h i posle se uvećava, bez obzira na to da li si uspeo da ocariniš robu, da li je propust carinika ili špeditera. To je čista zarada bez rada, bez ičega. Terminal u Aranđelovcu, na primer, ni ve-ce doskora nije imao, a u Požegi nema ni sad. Samo kupe plac, naprave zgradu, izdaju Carini i naplaćuju, a da niko nema nikakvu uslugu od terminala", zaključuje Milija.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---