SVE MANJE VODE U JEZERU MID: Huverova brana

SAD – Klimatske promene >

Crveni alarm na Huverovoj brani

Vodomer na brani koja je svojevremeno bila simbol američke graditeljske i inženjerske sposobnosti pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na dostupnosti vode, dok se na političko-socijalnom barometru meri da li podsećanje na Ruzveltov Nju dil utiče na ishod Bajdenovog predloga o ulaganju dve milijarde dolara u infrastrukturu

Na zapadu Severne Amerike poslednje tri nedelje prži treći istorijski talas vrućina koji je ubio na stotine ljudi u SAD i Kanadi. U Dolini smrti, u Kaliforniji, temperatura je porasla do paklenih 130 stepeni po Farenhajtu (54,4 stepeni Celzijusovih), što se, kao i žega prošlog avgusta, izjednačava s najžešćim vrućinama iz 1931. godine.

To je bila godina kada su počeli radovi na Huverovoj brani, koja je svojevremeno bila simbol modernog zapada i američke graditeljske i inženjerske sposobnosti i dokaz da se stvaranjem jedne mega hidraulične mašine, dinamitom i kopanjem mogu savladati bilo koje prirodne prepreke. Ona je sada simbol suprotnog zračenja. Nivo vode u jezeru Mid iza te brane spustio se od 2000. godine za više od 45 metara (za visinu Kipa slobode u Njujorku). Taj najveći rezervoar vode u SAD sada je popunjen samo sa 37 odsto kapaciteta, što je najniži nivo još otkako je napunjen 1936. nakon završetka izgradnje Huverove brane.

Očitavanje klimatske drame na vodomeru Huverove brane ima odraz i na socijalno-političkom barometru, na kome se vidi kako se obnavljanje sećanja na Ruzveltov Nju dil, u kome se traže poučni primeri za sadašnji navodni novi američki preokret. "Javne investicije su se vratile i popularne su. Najmanje dvoje od troje Amerikanaca podržava predlog predsednika Bajdena za ulaganje u infrastrukturu od dve milijarde dolara", pokazalo je istraživanje koje je sproveo Univerzitet Monmaut iz Nju Džerzija. Široka podrška Bajdenovom planu – uključujući opredeljenje za obnovu američkih puteva, mostova i tunela, kao i ulaganje u širokopojasni internet, električna vozila i borbu protiv klimatskih promena – signalizira tačku preokreta u američkoj politici. "Posmatrači sa leve i desne strane uporedili su Bajdenovu ambicioznu agendu sa predsednikom Franklinom D. Ruzveltom, čiji je Nju dil transformisao naciju 1930-ih projektima javnih radova i pružanjem olakšica i zapošljavanjem onih koji su bili teško pogođeni Velikom depresijom", piše u "Vašington postu" pod naslovom "Prava lekcija Nju dila" profesor istorije na Univerzitetu u Novom Meksiku i autor knjige Sažeta istorija Nju dila Džejson Skot Smit. On podseća da je Ruzveltov program uživao popularnost, ali imao i imao žestoke protivnike, što govori o tome koliko će i Bajdenov put biti težak.

Profesor energije sa Univerziteta u Kaliforniji Danijel Kemen kaže da je Huverova brana u osnovi bila vladina vizija koja je povezala planere mnogih velikih gradova na američkom jugozapadu i partnere u privatnom sektoru. Posao, po sadašnjim parama vredan oko 670 milijardi dolara, dobio je konzorcijum Šest kompanija; za neke od njih znamo i danas: Behtel korporacija iz San Franciska, Mekonald i Kan iz Los Anđelesa, Henri Kajzer iz Oklanda, Juta konstrakšn kampani iz Ogdena, Morison-Knudsen iz Ajdaha, Pacifik bridž iz Portlanda...

REGTAUN I BOLDER SITI

Izgradnja Huverove brane započela je u aprilu 1931. godine. Već nakon kraha berze 1929. i Velike depresije mnogo nezaposlenih muškaraca sa suprugama, decom i malo ili nimalo novca kretalo se iz cele zemlje u pravcu Las Vegasa i, u nadi da će naći zaposlenje na izgradnji brane, opsedali kancelarije Šest kompanija. Las Vegas je u to doba bio samo mala pustinjska postaja od 5000 stanovnika i nije bio spreman za hiljade "novih stanovnika" prinuđenih da traže posao u pustinji. Mnogi od njih su verovali da imaju veće šanse za zaposlenje ako se smeste blizu budućeg gradilišta. Iako je Šest kompanija u početku brzo od brvana podiglo spavaonice za samce na obali reke, do kraja leta narastao je zloglasni "Regtaun" – provizorni slam u kome je oko 1400 ljudi napravilo skloništa od šatora, kartonskih kutija ili lima, bilo čega što je moglo poslužiti kao zaklon protiv zimskih hladnih noći i vrelih letnjih dana tokom kojih su žene navlačile mokre krpe preko dečjih kolevki ne bi li ih rashladile. U junu i julu 1931. u Regtaunu je umrlo 25 muškaraca, žena i dece jer je prosečna julska temperatura iznosila 36 stepeni C, a u Crnom kanjonu i više od 50 stepeni.

Nešto se moralo promeniti, pa je Biro za melioraciju zadužen za izgradnju brane 1931. i 1932. pored kuća za smeštaj rukovodilaca, šefova odeljenja i inženjera gradio i male montažne drvene kuće sa tremom koje je korporacija Šest kompanija svojim radnicima izdavala za kiriju, koja se u Regtaunu nije mogla naplaćivati. Tako je na federalnom zemljištu koje je okruživalo gradilište, a ne na zemljištu u nadležnosti države Nevada, nastao Bolder siti, namenjen za smeštaj "3000 ili više Amerikanaca, uglavnom domaćih ili severnoevropskog porekla, zadovoljnih i zdravih", kako to definiše Džozef Stivens u radu "Brana Huver: Američka avantura" citirajući govor komesara za melioraciju Ilvuda Mida iz januara 1931. na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu.

Odluka da se osiguraju životni uslovi za radnike na brani nije samo predstavljala pokušaj zaštite zdravlja i dobrobiti, već i način da se ovaj javni projekat "zaštiti od opasnosti koje predstavlja nestabilna radna snaga", a to su Kinezi ("Mongoli"), crnci i sindikalci. Mali broj crnaca je uprkos proklamacijama dobio samo sporedne poslove. Grupa američkih starosedelaca iz plemena Apači angažovana je na najopasnijem poslu takozvanih haj skelera. Oni su, viseći na konopcima, čekićima i dinamitom čistili zidove budućeg jezera obrušavanjem kamenja i naslaga sedimenata u kanjon.

Svaka sumnja u sindikalne aktivnosti bila je osnova za uklanjanje iz grada. Aktivisti Sindikata industrijskih radnika sveta (Wobblies) uhapšeni su u Las Vegasu kada su došli da organizuju protest radnika na brani koji su tražili veće plate. Tokom izgradnje brane poginulo je više od 112 građevinskih radnika, a u taj saldo nisu uračunata još 42 radnika angažovana na probijanju tunela radi skretanja reke tokom izgradnje brane, u kojima je vladala temperatura od 60 stepeni Celzijusovih i bilo puno dima od motornih vozila. Zvanično, oni su umrli od zapaljenja pluća, mada je ostala sumnja da su stradali od trovanja ugljenmonoksidom iako ni jedan takav slučaj nije registrovan. Dijagnozu "zapaljenje pluća" uprava Šest kompanija je, kako izgleda, koristila da bi izbegla plaćanje zahteva za naknadu štete.

REŽIM MISTER SIMSA ELIJA

Bolder sitijem je počev od 1931. godine upravljao Sims Eli, mršav kao misionarski isposnik, ali sa ovlašćenjima većim od sovjetskog komesara i šefa KGB-a zajedno: bio je gradski menadžer i bankar, biznismen, birokrata, gradski sudija, zatvarao je prestupnike, odobravao razvode, dodeljivao starateljstvo nad decom, pokušavao da usadi formalni kodeks oblačenja građanima, fiksirao cene u prodavnicama, a dozvole za otvaranje prodavnica davao na osnovu ličnih kriterijuma koji se tiču karaktera, ličnosti, starosti, fizičkog stanja, finansijske moći i iskustva. Jača i od najnezavisnijih vlasnika bila je prodavnica Šest kompanija koja je nudila sve pod jednim krovom.

Kockanje je u Bolder sitiju bilo izričito zabranjeno, ali je Elijev "šerif buldog" Bed Bodel vodio lokalnu kockarnicu uz Elijev pristanak. Uglavnom je uspevao da drži van grada zlo Las Vegasa kao što su prostitucija i ilegalna proizvodnja pića. Bilo koji radnik uhvaćen sa alkoholom ili u alkoholisanom stanju dobijao bi otkaz i bio izbačen iz grada. To se nastavilo i nakon ukidanja prohibicije 1933. godine.

U muzeju Bolder sitija čuvaju se zapisi ispovesti muškaraca, žena i dece o životu kraj užarenog gradilišta, o prvim frižiderima, prvim radio-aparatima, o bioskopu koji je prikazivao filmove ceo dan onima koji bi se tu sklonili od žege, strogom ali pravednom mister Eliju – i najviše o tome kako je teže bilo dobiti posao nego raditi u pustinjskoj jari i o strahu ljudi da se ne razbole jer bi to značilo otkaz. Na izgradnji dve pomoćne brane kojima je reka Kolorado pregrađena, zaobilaznih tunela kojima je skrenuta i same Huverove brane radilo je između 5000 i 10.000 ljudi – najčešće od 4 ujutru do podne i popodne od 4 do ponoći jer su vrućine bile visoke.

"Njujork tajms" gotovo poniznim tonom piše o veličanstvenom podvigu graditelja koji su u branu u klisuri reke Kolorado visine 221 metar, čija je širina u osnovi ista kao visina, a na vrhu širine puta (koji će biti zatvoren 9/11 zbog bojazni od terorizma), izlili toliko betona da bi od njega mogao da se naspe put sa dve trake od Sijetla do Majamija, ili od Los Anđelesa do Njujorka, ili da se izgradi trotoar širok 4 metra oko cele Zemlje na ekvatoru, kako to piše "USA tudej" pozivajući se na podatke Biroa za melioraciju.

HUVERA NE POMINJATI

Brana je, kažu hronike, završena 1936. godine, 22 meseca pre roka zahvaljujući i veštini upravljanja kompetentnog građevinskog inženjera Frenka Krouva. Verodostojnije je objašnjenje da je administracija predsednika Frenklina Delano Ruzvelta nastojala da brzim uspehom velikog projekta pokaže kako je sposobna da zemlju izvuče iz Velike depresije. O tom propagandnom motivu govori i istorija imenovanja te brane koja se u početku zvala Bolder brana.

Predsednik Huver nije bio pozvan na obeležavanje završetka radova na brani mada je on doneo odluku da radovi na brani započnu u martu 1931, a ne u oktobru, kako je predviđeno, nakon što je Zakon kojim se odobrava izgradnja brane 21. decembra 1928. godine potpisao predsednik Kulidž. Ruzvelt u govoru prilikom otvaranja brane Huvera nije pomenuo, navodno zato što je u to vreme njegovo ime previše povezivano sa Velikom depresijom. Ime po Huveru brana je dobila tek 1947. na predlog predsednika Trumana.

MEGA HIDRAULIČNA MAŠINA

Više od 80 godina mega hidraulična mašina je uglavnom radila kako je predviđeno. Brana Huver je, kako kažu, "omogućila život na zapadu", iskoristila je moć reke Kolorado za proizvodnju pouzdane električne energije za južnu Kaliforniju, Las Vegas i mnoge fabrike koje su pomogle u pobedi u Drugom svetskom ratu i omogućila otvaranje preko potrebnih radnih mesta tokom Velike depresije.

Najveći veštački rezervoar vode u Sjedinjenim Državama iza Huverove brane napajao je Los Anđeles i rađao moderni dobro zaliveni Las Vegas u pustinji Mohavi, koji oko 90 posto pijaće vode dobija iz jezera Mid, što snabdeva vodom oko 25 miliona ljudi većih gradova, uključujući San Dijego i Los Anđeles. Reka Kolorado opslužuje 40 miliona ljudi dok teče 1.450 milja od visokih Stenovitih planina, gde se puni otapanjem snega do Kalifornijskog zaliva, navodnjava najmanje 4,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od Vajominga do američko-meksičke granice, njeni kanali nizvodno od brane učinili su Arizonu nastanjivom tokom cele godine, isporučivala je hladnu vodu do česmi za piće u Diznilendu i stvorila raj zimskih bašti u južnoj Kaliforniji.

PREOPTEREĆENJE KOLORADA

Autor knjige Huverova brana: Američka avantura Džozef Stivens ne misli da bi danas uspeo pokušaj da se realizuje projekat poput Huverove brane, jer bi je pravila o bezbednosti radnika i procene uticaja na životnu sredinu učinili preskupom, s obzirom da je brana imala veliki uticaj na reku Kolorado i promenila njen prirodni tok, poplavila staništa divljih životinja, smanjenjem dotoka vode povećala salinitet i ugrozila biološku ravnotežu u delti Kolorada.

Glavni prigovor odnosi se na preopterećenje Kolorada. Magazin "Sajens džornal" Američkog udruženja za napredak nauke podseća da je dvadesetih godina 20. veka Judžin Klajd Lare (1879–1947), hidrolog iz Geološkog zavoda SAD koji je uradio analizu sliva reke Kolorado između ostalog i radi nalaženja najpogodinjih mesta za gradnju brane, upozoravao kako reka ne može pouzdano da zadovolji buduće potrebe za vodom. Naučnike koji su se složili sa Lareom – bilo ih je mnogo – političari dvadesetih godina 20. veka ignorisali su i gradovima i farmama na Zapadu obećali više vode nego što Kolorado može da pruži, a sada se pokazuje da potražnja za vodom premašuje stvarni kapacitet te reke, kaže članica odbora savetnika u Centru za vodnu politiku u Institutu za javnu politiku Morison u Arizoni Hil Ketrin Sorensen.

ZATVORENI KRUG

Prema Američkom klimatskom monitoru, sa sušom se suočava oko 89 odsto američkog Zapada, a više od polovine (55 odsto) svrstano je u dve najviše kategorije suše: ekstremnu i izuzetnu. Istraživanje obavljeno u poslednjih pet godina pokazuje da opada procenat kiše i snega koji završi kao rečna voda, jer vruća, suva leta peku zemljište i smanjuju rečne tokove.

Iako su suše u Kaliforniji uobičajene, ove godine, koja je mnogo toplija i suvlja od ostalih, brže isparava i voda iz 1.500 državnih rezervoara u kojima je nivo vode za 50 odsto niži nego što bi trebalo da bude u ovo doba godine, kaže za Asošijeted pres kodirektor Centra za vododelnice na Univerzitetu Kalifornija Džej Lund. "Čak i bez klimatskih promena imali bismo problema, a povećano globalno zagrevanje pogoršava problem povećanjem isparavanja, tako da se manje vode može dovesti do korisnika", procenjuje direktor Programa vodnih resursa na Univerzitetu u Novom Meksiku Džon Flek.

RESTRIKCIJE U KALIFORNIJI

Protok vode rekom Kolorado smanjen je između 1913. i 2017. godine za 20 odsto, a predviđanja govore da će samo 29 odsto kapaciteta jezera Pauel i Mid, dva najveća rezervoara u zemlji, do 2023. godine biti popunjena, što preti nevoljom za 40 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama i Meksiku koji zavise od tog rečnog sistema.

Ako se nivo vode jezera ne poboljša do avgusta, agencija AP očekuje da će američka vlada prvi put proglasiti nestašicu vode u reci Kolorado. Zbog iscrpljenih rezervoara usled trajne suše, guverner Kalifornije Gavin Njusam zatražio je od stanovnika da smanje potrošnju vode u domaćinstvu za 15 odsto, što je dovoljno za snabdevanje oko 1,7 miliona domaćinstava u toku jedne godine. Na tu guvernerovu preporuku sledila su proglašenja vanredne situacije u 50 od 58 okruga, među kojima su Monterej, Santa Barbara, Santa Kruz i Santa Klara.

Kalifornijska sezona požara ove godine započela je rano i predviđa se da će biti gora od prošlogodišnje sezone kada je buktalo pet od šest najvećih požara u njenoj istoriji. "Očajnički gledamo u prognozu da bismo videli kada bi se monsun mogao pojaviti", kaže agenciji Rojters klimatolog sa Univerziteta u Arizoni Majkl Krimins. Guverner u Juti pozvao je građane da se mole bogu da padne kiša.

MEGA SUŠA

Nakon što se prošetao delom ispucalog i suncem ispečenog marsovskog pejzaža veštačkog jezera Mid, novinar "Njujork tajmsa" koji prati problematiku klimatskih promena i politike na američkom zapadu, pod naslovom "Brana Huver omogućila je život na zapadu. Ili smo samo tako mislili", piše da poruka glasi kako ovaj problem ne može inženjerski da se reši: sve dok se nastavlja globalno zagrevanje, nijedna nova brana ne može da reanimira ugroženi resurs. Problem upravljanja vodama na američkom jugozapadu je u tome što se postojeći sistemi zasnivaju na klimi kakva zbog globalnog zagrevanja više ne postoji, piše list "Hil".

Erik Kan koji je decenijama radio na politici za očuvanje vode reke Kolorado, rekao je nedavno za "Nešenel pablik" da se na osnovu količine vode koja je bila na raspolaganju u poslednjih 100 godina, zbog klimatskih promena više ne može očekivati da će toliko vode biti dostupno i u budućnosti. "Zastrašujuće je što se to događa tako brzo", kaže za "Arizona ripablik" stručnjak za vodnu politiku Felisa Markus, koja sarađuje u programu "Voda na (američkom) Zapadu" na Univerzitetu Stenford "Prošao je žuti alarm. To je crveni alarm."

Prema navodima Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA), period od juna 2020. do maja 2021. bio je najsušniji u Arizoni otkad se vode evidencije. Neki naučnici zaključuju da je u tom delu Amerike to samo početak mega suše, jedne od najgorih u skoro 500 godina. Prethodna mega suša u ovim krajevima možda je primorala pretke, pripadnike naroda Pueblo poznate i kao Anasazi, da napuste svoje domove u 12. veku pre nove ere, o čemu govore samo još njihova napuštena prazna prebivališta na liticama, piše "Njujork tajms".

Naučnici znaju za tu katastrofu iz proučavanja godova drveća, knjige prirode sa poglavljima o vlažnim i sušnim godinama. Ali šta ako drvo ne može da prebrodi ovu ili sledeću godinu? Tada će nam ostati samo neki artefakti, školjka Las Vegasa, jezero koga više nema da ispriča priču o tome šta se dogodilo, dramatizuje "Njujork tajms" uz naravoučenije da se u moderno doba sušnim godinama može donekle upravljati – a klimom ne može.

Apokaliptičan ili ne, taj ton je znak da se i zemlja s velikim tehnološkim i preduzetničkim mogućnostima suočava s lošim klimatskim scenarijem. Docent na Državnom univerzitetu u Arizoni Margaret Garsija, koja se fokusira na vodnu infrastrukturu i upravljanje, protumačila je za "Arizona ripablik" da se na slikama pada nivoa vode jezera Mid vidi "jasan signal kako je globalno zagrevanje suštinski povezano sa vodom". Kolorado nije izuzetak, a istraživači su identifikovali slične obrasce i u drugim severnoameričkim rekama, kao i na rekama u Evropi, Aziji, Africi i Australiji.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---