FONTANA ŽELJA: Narendra Modi, Skot Morison, Angela Merkel, Mario Dragi, Emanuel Makron i Boris Džonson

Samit G20 u Rimu >

Svako brine svoju brigu

Na dvodnevnom samitu dvadeset najvećih svetskih ekonomija u Rimu ovog puta se donekle odustalo od uobičajenih zvučnih, ali praznih obećanja. Teme su bile isuviše važne: klimatske promene, pandemija kovida 19, ravnomernija distribucija vakcina siromašnim državama i pre svega reforma međunarodnog poreskog sistema

Iako je ovo bio prvi put da su se čelnici država G20 sastali uživo još od početka krize uzrokovane virusom kovid 19, na samitu nije bilo nekoliko važnih zvanica. Kineski predsednik Si Đinping, koji nije napustio svoju domovinu još od početka pandemije, i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin su učestvovali putem video-linka. Nije bio prisutan ni japanski premijer Fumio Kušida jer je zauzet parlamentarnim izborima koji su održani baš u prošlu nedelju.

Mediji već pišu o "istorijskom dogovoru" koji je postignut prvog dana samita i uvođenju globalne minimalne poreske stope od 15 odsto na dobit multinacionalnih kompanija, koje već decenijama, i gotovo po pravilu, basnoslovne profite sakrivaju u raznim poreskim rajevima širom sveta. Ovom odlukom čelnici Grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta žele da spreče da velike korporacije – među kojima se posebno ističu tehnološki giganti poput Epla, Fejsbuka, Amazona ili Gugla – nastave sa praksom da plaćaju komično male poreze u odnosu na svoje enormne prihode.

Već decenijama su pojedine zemlje, od kojih su neke, poput Luksemburga ili Irske, i članice Evropske unije, a u želji da privuku strane investitore, odredile izuzetno niske takse za multinacionalne kompanije, omogućivši im faktički da same biraju visinu poreza koje su voljne da plate. Novina je da će od 2023. godine, kada je predviđeno da nova globalna poreska politika stupi na snagu, velike korporacije deo poreza na dobit plaćati u zemlji u kojoj je ostvaruju, a ne samo tamo gde su zvanično registrovane.

MALO, MANJE, NAJMANJE

Tako je Irska, recimo, godinama davala kompaniji Epl izdašne poreske olakšice, koje su američkom gigantu registrovanom u toj zemlji omogućile da stopa poreza na čitav evropski profit padne sa ionako niskog jednog procenta u 2003. na mizernih 0,005 odsto u 2014. godini. Iako je Evropska komisija još 2016. godine zatražila od američkog giganta da Irskoj isplati 13 milijardi evra zaostalog poreza, Epl i irska vlada zajednički su uložili žalbu na odluku Komisije i na kraju pobedili u sporu sa Briselom, pošto su prošle godine sudije drugog najvišeg suda Evropske unije, Opšteg suda EU, poništile odluku o naplati zaostalog poreza.

Američki "Njujork tajms" navodi da Francuska od tehnoloških giganata "godišnje prikupi svega 350 miliona evra poreza, što je bila uglavnom simbolična mera usmerena ka postizanju šireg globalnog dogovora o digitalnom oporezivanju". "Rojters" pak piše da će čak i taj iznos od 15 odsto minimalnog poreza i dalje biti prilično ispod visine korporativne takse u industrijalizovanom delu sveta, gde ona u proseku iznosi nekih 23,5 odsto.

Drugi važan element ove reforme leži u činjenici da će države sada moći da naplaćuju porez od velikih kompanija čak i ako su one već platile niže poreze u drugim zemljama, kako bi se nadoknadila eventualna razlika.

STO PEDESET MILIJARDI

Ova globalna inicijativa je pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prvobitno bila usvojena početkom oktobra i za nju je glasalo čak 136 zemalja. Reforma će biti primenjena na one multinacionalne kompanije koje na globalnom tržištu ostvaruju promet veći od 20 milijardi evra i profitnu stopu veću od 10 odsto. To se uglavnom odnosi na već pomenute big-tech gigante. Drugi deo plana obuhvatiće još širi opseg preduzeća, onih koja ostvaruju prihode od preko 750 miliona evra na godišnjem nivou, pa će tako ove firme, bez obzira gde posluju, morati da plaćaju minimalnu globalnu poresku stopu.

Zahvaljujući novom korporativnom porezu očekuje se da će zemlje koje su prihvatile ovu reformsku inicijativu ostvariti dodatnu zaradu od nekih 150 milijardi dolara na godišnjem nivou. Ipak, neće sve zemlje imati podjednake koristi od ove odluke. Prema navodima "Vol strit žurnala" za "SAD će dodatni prihodi od minimalnog korporativnog poreza biti 15 puta veći nego u slučaju Kine". Takođe, navodi ovaj list, procenjuje se da bi "ukupan podsticaj za 52 zemlje u razvoju mogao da bude oko 1,5 do 2 milijarde dolara godišnje, što je daleko manje od bogatijih zemalja".

Odluku sa samita moraju sada da ratifikuju nacionalni parlamenti država koje su saglasne sa novim sistemom oporezivanja. Analitičari već najavljuju da će se administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena suočiti sa velikim otporom u američkom Senatu koji mora da ratifikuje ugovor dvotrećinskom većinom (uz glasove najmanje 67 senatora), pošto demokrate trenutno kontrolišu samo 50 mesta u domu od 100 članova. Zbog toga se govori da će Bajdenov tim možda pokušati da zaobiđe potrebnu ratifikaciju ovog ugovora u gornjem domu američkog Kongresa, jer se republikanci već godinama protive bilo kakvom podizanju korporativnih taksi.

BIZNIS SA VAKCINAMA

Od drugih važnih mera usvojenih na samitu Grupe 20 izdvaja se obećanje njihovih lidera da će do sredine 2022. godine čak 70 odsto svetske populacije biti vakcinisano protiv korona virusa. Za to im, međutim, neće biti dovoljno samo da zamisle želju i bace novčić u čuvenu Fontanu di Trevi, pošto je praksa pokazala da su najbogatije zemlje i najviše omanule u ispunjavanju ranijih obećanja. Izveštaj Alijanse za narodne vakcine (The People’s Vaccine Alliance), međunarodne koalicije koja broji preko 50 neprofitnih i nevladinih organizacija među kojima su Oksfam i Amnesti internešenel, pokazao je da je najsiromašnijim zemljama isporučeno svega 261 milion doza vakcina protiv kovida 19. To predstavlja samo 14 odsto od 1,8 milijardi doza koliko su obećale najbogatije zemlje.

Ovaj izveštaj pod nazivom "Doza realnosti" pokazuje i da je u najsiromašnijim delovima sveta do sada ukupno vakcinisano svega 1,3 odsto stanovništva. Pritom su zapadne farmaceutske kompanije isporučile Kovaksu, mehanizmu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) osmišljenom da pomogne u pravičnijem pristupu cepivima protiv korona virusa, samo 12 odsto doza koje su prvobitno obećale.

Londonski Kraljevski koledž je izračunao da proizvođača jedna doza Fajzer vakcine košta jedan evro, a Moderne 2,4 evra, dok se njihova jedna doza prodavala po ceni od 14 do 20 dolara. Ne treba stoga da čudi što američka i nemačka kompanija Fajzer i Biontek očekuju da će ove godine ostvariti 33,5 milijardi dolara prihoda samo od vakcine protiv korona virusa. Moderna pak predviđa prihod od svog cepiva od nekih 20 milijardi dolara ove godine. Postoje procene da bi te brojke mogle znatno porasti već tokom 2022, a govori se i o dupliranju ukupnih prihoda zapadnih proizvođača vakcina naredne godine.

Lideri G20, država odgovornih za čak 80 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, raspravljali su na samitu u Rimu i o klimatskim promenama, ali rezultati su bili više nego mršavi. Toliko da je čak i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio da je nezadovoljan dogovorima, te da iz glavnog grada Italije odlazi "sa neispunjenim nadama". Nakon samita u Rimu, gotovo svi lideri članica Grupe 20 otputovali su u Glazgov, gde su prisustvovali samitu Ujedinjenih nacija o klimi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---