---

Makedonija >

Raštimani orkestar

 

Ovih je dana makedonsku javnost posebno uzburkala ideja o razmeni teritorija i dobrovoljnoj razmeni stanovništva između Albanije i Makedonije, koju su plasirali neki članovi Makedonske akademije nauka i umetnosti

Vlada političkog jedinstva koja je pre mesec dana formirana da bi Makedoniju izvukla iz ratne krize deluje kao raštimani orkestar. To i nije tako čudno ako se uzme u obzir da su je sastavili evroamerički dirigenti koji slabo poznaju nepravilne ritmove makedonskog podneblja, a još manje, balkanske narodne instrumente na kojima žice pucaju baš u trenutku kada se učini da su je instrument naštimovan.

Prizrenski dogovor lidera takozvane Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) Alija Ahmetija i lidera dveju najvećih stranaka Albanaca u Makediniji Arbena Džaferija i Imera Imerija kojim se predviđa međusobna saradnja ekstremista i legitimnih predstavnika albanske manjine u Makedoniji bio je prvi ozbiljniji "falš" u Vladi političkog jedinstva. Makedonski politički blok je Prizrenski dogovor protumačio kao pokušaj da se teroristima dâ politički legitimitet. Samo dva dana nakon potpisivanja ovog kontraverznog dogovora Havijer Solana je u Skoplju praktično prinudio Džaferija i Imerija da se odreknu dogovora sa Ahmetijem. Ali i odricanje je bilo u stilu "drži bure vodu dok majstori ne odu". Već sledećeg dana je lider Partije demokratskog prosperiteta Imer Imeri izjavio da od odricanja nema ništa i da je Prizrenski dogovor u Makedoniji pogrešno protumačen. Ovaj je dogovor, prema njegovim rečima, bio mirotvoran, jer se njime predviđa da Oslobodilačka nacionalna armija položi oružje, a da se politički dijalog nastavi sa legitimnim predstavnicima Albanaca u Makedoniji.

Predsednik Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi je bio nešto strpljiviji, ali nije uspeo da se uzdrži, jer bi se time pokazalo da je njegov doskorašnji politički rival Imeri veći "patriota" od njega, pa je pre nekoliko dana izjavio da razgovori unutar koalicione vlade neće imati uspeha pošto u njima ne učestvuju pripadnici naoružanih Albanaca. Džaferi je rekao da se kriza može završiti tek kada za pregovarački sto sednu i predstavnici Oslobodilačke nacionalne armije, jer se rat može okončati samo pregovorima sa učesnicima u ratu.

REŠENJA BEZ REŠENJA: Ovakvo vezivanje albanskog političkog faktora u Makedoniji sa teroristima premijer Ljupčo Georgijevski je formulisao kao najavu oružanog ustanka Albanaca u Makedoniji. "U ovakvim okolnostima Makedonija nema drugog izbora nego da pobedi i na vojnom i na političkom planu", rekao je Georgijevski. Makedonski premijer je naglasio da je široka koalicija u Makedoniji formirana s ciljem da se sprovede ono što je tražio Zapad, tj. da se promeni Ustav, uvede dvojezičnost, a Albanci postanu konstitutivan narod, što znači da se Makedonija uredi po meri Albanaca.

Sa ovakvim tvrdnjama Georgijevskog nije se složio lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Branko Crvenkovski koji je rekao da prvi put čuje da je Zapad makedonskoj vladi ponudio takvu agendu. Inače prema tvrdnjama nezavisnih medija u Skoplju, premijer Georgijevski zastupa vojnu, a Crvenkovski političku opciju za rešenje krize, što dodatno govori o raštimovanosti koalicione vlade ne samo po nacionalnoj nego i po partijskoj pripadnosti.

Predsednik Makedonije Boris Trajkovski, koji prema anketama javnog mnjenja uživa mnogo veću popularnost od Georgijevskog i Crvenkovskog, u cilju okončanja krize predložio je delimičnu amnestiju za albanske gerilce. Amnestija bi obuhvatila borce ONA-e koji nisu počinili zločine i one borce koji su bili prisilno regrutovani. Ovaj predlog makedonskog predsednika naišao je na podršku Zapada, ali ostaje otvoreno pitanje koliko su pripadnici ONA spremni da polože oružje, čak i kada bi im bila garantovana amnestija.

Ovih je dana makedonsku javnost posebno uzburkala ideja o razmeni teritorija i dobrovoljnoj razmeni stanovništva između Albanije i Makedonije, koju su plasirali neki članovi Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Prema ovoj ideji Tetovo, Debar i deo Gostivara bi pripali Albaniji, a Makedonija bi za uzvrat od Albanije dobila Malu Prespu, Podgradec i još nekoliko manjih mesta u kojima žive Makedonci. Stanovnici ovih područja bi zavisno od nacionalnosti, u roku od tri meseca razmenili imanja i na taj bi se način "mirnim putem" stvorile etnički čiste države. Na novinarsku konstataciju da je ova ideja anahrona, predsednik MANU-a Georgi Efremov je odgovorio rečima: "Zamislite da ste u braku sa osobom sa kojom se svađate svaki dan i da vaš suprug ili supruga svakim danom postavlja sve veće zahteve. Zašto bi se u tom slučaju, razvod smatrao anahronim?".

"NAUČNA" PRINCIPIJELNOST: Ovu ideju je u prvom trenutku podržao i predsednik Sobranja Makedonije Stojan Andov, a eksplicitno je nije odbacio ni premijer Ljupčo Georgijevski, ali nakon žestoke reakcije javnosti i još žešće reakcije najvećeg broja političkih partija u Makedoniji koji su se oštro suprotstavili ovakvoj "karadžičevsko-bobanovskoj" ideji, nastala je situacija u kojoj se svi ograđuju od predloga za razmenu teritorija i stanovništva sa Albanijom. O "principijelnosti balkanske naučne misli" najbolje govori primer predsednika MANU-a Georgija Efremova koji je najoštrije napao ideju koju je samo dva dana pre toga tako samouvereno branio.

I dok političari i naučnici, svaki na svoji način, pokušavaju da pronađu recept za rešenje krize, rat u kumanovsko-karadačkom regionu se nastavlja. Makedonske bezbednosne snage su uspele da potisnu teroriste iz Vaksinca i da uđu u Matejče, ali otpor terorista u selima Slupčane, Otlja i Opaje je i dalje žilav. Broj raseljenih lica iz ovog regiona nije precizno utvrđen, ali se procenjuje da on nadmašuje 10.000 ljudi. Najveći deo izbeglica je otišao u pravcu Kosova, skopskog sela Aračinova i obližnjeg Kumanova.

Karadačko-kumanovski region je ovih dana potresao zemljotres jaćine pet stepena merkalijeve skale. Zemljotres nije pričinio nikakve štete, ali je mnoge građane naterao da poveruju da je to "božja opomena". Gradovi u Makedoniji u kojima Albanci čine većinu, kao što su Gostivar, Tetovo i Debar, kao i Skoplje gde živi preko 150.000 Albanaca, nastavljaju život takoreći bez ijednog incidenta. Povremena pucnjava koja se može čuti sa Šar planine iznad Tetova na kojoj teroristi još uvek deluju čak i četiri meseca nakon izbijanja ratne krize nije prešla liniju grada. Napetost ipak postoji, jer se u radnjama Albanaca sve ređe mogu videti Makedonci. "Zašto da kupujem od njih kada znam da deo profita ide u ruke ONA-e… Kada bih kupovao od njih to bi bilo isto kao da lično finansiram teroriste", kaže 64-godišnji Todor iz Skoplja. Na ovaj način počinje da razmišlja sve više Makedonaca, ali i sve više Albanaca. "Oaza mira" je sve bliža ratu, a neki tvrde da je on već i počeo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---