Sjedinjeni gradovi >

Privlačenje sličnosti i suprotnosti

tim džuda

Proces širenja gradova ponekad dovodi do toga da se dva bliska centra spoje u svom rapidnom razvoju, čak i kad nisu u istoj državi

NAJVEĆI MOST U EVROPI SPAJA MALME I KOPENHAGEN: Oresund link

Nusproizvod istorije prošlog veka bili su podeljeni gradovi. Berlin, Sarajevo, Jerusalim, Nikozija padaju nam na pamet kada spomenemo ovaj pojam. Nikozija je još uvek podeljena, a Jerusalim će verovatno biti ponovo podeljen, dok je vijetnamskom "Čekpoint Čarliju" današnji ekvivalent, pod kontrolom NATO trupa, a radi se o mostu na reci Ibar koji deli Kosovsku Mitrovicu. Naravno da postoje šanse da vidimo još podeljenih gradova u budućnosti, ali ja mislim da era globalizacije u kojoj živimo stavlja pred nas novi fenomen: sjedinjene (fuzionisane) gradove.

Zapravo, ne znam da li se oni zaista tako i nazivaju i pretpostavljam da geografi imaju neko specijalno ime za njih, ali ovo je termin koji ću ja koristiti. Ovde je reč o nečem sasvim suprotnom od gradova podeljenih usled sukoba – o različitim gradovima u različitim državama koji se stapaju u jednu urbanu celinu. Tako u definiciju sjedinjenih gradova ne ulazi nekada podeljeni Berlin, ali ulaze Malme i Kopenhagen, i na neverovatan i radikalan način San Dijego u južnoj Kaliforniji i Tihuana u Meksiku.

Kako je ovo moguće? Napokon, gradski oci konzervativnog i nezagađenog San Dijega će poludeti ukoliko centar njihovog grada počne da liči na Avenida Revolusion u Tihuani gde se turisti slikaju pored kočija koje vuku zebre. Da, da, zebre! Nema sumnje da bi švedska vojska intervenisala ukoliko bi negde u Malmeu musavi sredovečni hipici postavili svoje štandove sa štapićima hašiša veličine čokoladne štanglice, kao što to čine u ulici Pušer u delu Kopenhagena koji se zove Kristijanija. Ali, verujte mi na reč, Kopenhagen i Malme na jednoj strani sveta i San Dijego i Tihuana na drugoj postepeno postaju dva dinamična i napredna grada.

Kad kažete Kopenhagen, ukoliko nikada niste bili tamo, verovatno prvo pomislite na onu statuicu, Malu sirenu. Da vas upozorim, jednako je razočaravajuća kao i Maeken Pis u Briselu, i poput tog smešnog malog dečaka koji nema nikakve veze sa današnjim Briselom, ni Mala sirena nema veze sa današnjim Kopenhagenom. Dakle, ukoliko želite da saznate kakav je današnji Kopenhagen, provezite se preko i kroz Oresund (Fixed) link koji povezuje glavni grad Danske i švedski grad Malme preko uzburkanih voda Baltika koje ih razdvajaju.

PREVAZIĐENI GOLDEN GEJT: Da, jasno mi je da vam Oresund link zvuči baš dosadno. Zapravo, radi se o nečem čudesnom. Kada sam bio dete i kada sam prvi put video Golden gejt u San Francisku bio sam fasciniran. Moja deca, koja su se vozila preko Oresund linka i preko još nekih novih mostova u Danskoj, posmatrajući pri tom velike prekookeanske brodove kako prolaze ispod nas, nisu se preterano interesovala za Golden gejt. Otvoren za saobraćaj 1. jula prošle godine, ovaj čvrsti link između Švedske i Danske sastoji se od 16 kilometara mostova, tunela i veštačkog ostrva. Od centra jednog do centra drugog grada vožnja traje 35 minuta, koliko treba da se pređe pet stanica metroom u Londonu ili dve milje autobusom. Ali, uzmite u obzir i sledeće: u Londonu ste uvek mogli tu razdaljinu da pređete peške. Ali, od Malmea ili nekog drugog grada u Švedskoj, Norveškoj ili Finskoj niste mogli da prošetate do Kopenhagena ili nekog grada u zapadnoj Evropi još od vremena ledenog doba, osim ako niste bili spremni da idete naokolo preko Rusije.

Prirodno je da između ova dva urbana i sofisticirana grada nema pasoške kontrole tako da sve više ljudi dnevno putuje iz jednog u drugi da bi radili, studirali ili se naprosto zabavljali na drugoj strani, tako da dva grada polako postaju jedan. Početkom godine, luke u oba grada stopile su se u jednu kompaniju. Interesantno je da euroskeptici u Britaniji inspiraciju nalaze u svojim danskim kolegama iako su danski euroskeptici po shvatanjima bliži britanskoj tvrdoj proevropskoj struji. Niko se u Danskoj i Švedskoj ne buni protiv agresivnog promovisanja Oresundske regije. I zašto bi, uostalom? Širi region Malmea i Kopenhagena broji tri i po miliona visoko obrazovanih ljudi čija visoko razvijena privreda ima ambicije da se takmiči ne samo na tradicionalnom skandinavskom i nemačkom tržištu već i sa narastajućim biznis centrima poput Berlina i Poljske.

SVE, SVE, ALI GRANICA: I dok Malme i Kopenhagen žive u istom ritmu i izgledaju veoma slično, toliko da se gotovo ne mogu razlikovati i ponekad vam treba par minuta da se preslišate u kojem ste od dva grada, takav problem nikada nećete osetiti u elegantnom ali mrtvom San Dijegu i živopisnoj Tihuani. Centri ova dva grada su 20 milja daleko jedan od drugog, ali oba grada rastu takvom brzinom da neće proći još mnogo vremena pre nego što se gotovo stope, ostavljajući ipak između sebe duboke rovove i visoku ogradu granične linije između SAD-a i Meksika. Ova granica sprečava većinu Meksikanaca koji ne mogu da dobiju američku vizu da odu na sever, barem kada je legalni prelazak u pitanju. Uprkos tome, ova dva grada se nepobitno fuzionišu.

Granica kod Tihuane je jedna od najživljih granica na svetu. Hiljade Meksikanaca svakodnevno putuje na posao severno u San Dijego, dok hiljade Amerikanaca putuje na jug zbog šopinga ili iz nekog drugog razloga. Ti drugi razlozi su nam zapravo još interesantniji. Gotovo svaka druga prodavnica u centru Tihuane je apoteka. Amerikanci ovde kupuju lekove na džakove za delić sume koju bi morali da plate kod kuće. I ne samo to. Ovde postoje klinike svake vrste, kao i advokati za razvode i venčanja ili auto-mehaničari. Sve je znatno jeftinije nego u SAD-u tako da nije čudno što Amerikanci toliko navaljuju ovamo. Mnogi se čak i doseljavaju, spremni da svakoga jutra putuju na posao na sever, ostavljajući bedinerkama da im pospremaju krevete. Već postoji i ime za Amerikance i Meksikance koji svakodnevno prelaze granicu: borderlanders (graničari).

U toku istog sata možete birati zvonca na vetar u nekoj slatkoj maloj prodavnici poklona kakve niču širom sveta u bogatim kvartovima, ili se diviti američkoj floti u zalivu San Dijega, da biste potom uzjahali na mehaničkog bika negde malo južnije ili dali sebi oduška na meksičkoj koridi. Hiljade mladih Amerikanaca dolazi ovde zbog činjenice da morate imati 21 godinu da biste konzumirali alkohol u Kaliforniji, dok je u Meksiku to dozvoljeno već sa 18.

NEPOSLUŠNA KANALIZACIJA: Iako je turizam osnov privrede u Tihuani, dobar deo velikog novca, izuzev onog od poslova sa drogom i švercom ljudi, dolazi i od fabrika elektronskih aparata. Toliko se televizora ovde proizvede za američko tržište da ljudi ovo mesto često zovu i Tevehuana, a svi proizvodnji se šalju na sever zbog niske cene. Radnik u meksičkoj fabrici zarađuje tek 60 dolara nedeljno. Naravno, moja teorija o sjedinjenim gradovima može izgledati neutemeljena na ovom primeru jer ljudi u jednom gradu zarađuju tek deset odsto od onoga što zarađuju njihove kolege na severu, ali činjenica je da u Tihuani nema nezaposlenosti i da njena ekonomija cveta jer veliki broj Meksikanaca dolazi iz drugih delova države ne bi li ovde našli posao i uglavnom ga i nalaze. Da li je to prednost NAFTA sporazuma i procesa globalizacije ili njihovo prokletstvo?

Jedan bez drugog San Dijego i Tihuna bili bi znatno siromašniji. Stotine miliona dolara teku sa severa na jug svake godine, a veći deo toga se odmah vraća jer Tihuana uglavnom uvozi robu iz San Dijega. Nisu samo novac i ljudi ono što putuje između dva grada. Nema te svetske policije koja bi sprečila odlivanje otpadnih voda na sever na opšte zgražavanje građana San Dijega.

Mi smo ovde tako siromašni, kaže Anhel, taksista koji me vozi po gradu. Onda mi sam priznaje da nedeljno zarađuje oko 500 dolara, da ima svoju kuću i da njegova žena ne radi jer ne mora, kao i da ne plaća nikakav porez. A da nema San Dijega, on bi morao da se vrati u svoje selo gde bi pomagao ocu u uzgajanju bikova za koridu.

Ako pogledate na kartu siguran sam da ćete naći još mnogo sličnih primera širom sveta, naročito u Evropi, mada je tu mnogo velikih gradova u jednoj zemlji kojima inkliniraju manja mesta u susedstvu. Takve oblasti, gde ljudi dnevno putuju s jedne na drugu stranu granice, naći ćete u industrijskim regijama Francuske, Belgije, Holandije ili Švajcarske.

Interesantna činjenica vezana za gradove koji se stapaju jeste ta da će bez obzira na pristalice i protivnike ovih procesa, bez obzira na proteste i podršku, oni nastaviti da se kreću u pravcu fuzionisanja. Sjedinjavanje je mnogo bolje od podela, mada malo više zelenila u tom procesu ne bi bilo na odmet.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST