Film >

Evolucija /Evolution/

maja uzelac

Režija: Ajvan Rajtman; Uloge: Dejvid Duhovni, Džulijen Mur, Orlando Džons, Šon Vilijam Skot, Den Ejkrojd, Ted Livajn

Evolucija počinje scenom u kojoj mladi entuzijasta, čija je životna ambicija da postane vatrogasac, pod okriljem noći vežba za sudbonosni ispit. U spasavanju lutke iz vatre i ekstatičnom urlanju uz to pripadajuće monolog-liste /"Don’t you die on me!!!", "She’s gonna make it!".../ prekida ga drski upad meteora s očiglednim pretenzijama na isti lokalitet.

Kraj filma je, sumnje nema, pisala ista Midina ruka: pre same odjavne špice, široko nasmejane zvezde filma zamahaće nam isped očiju kutijama Head and Shoulders šampona, u prekookeanskom reklamnom maniru koji bi i najvećem marketing tezgarošu najzaostalijeg dela Evrope bio, po intimnom ubeđenju, ispod časti.

Vidimo, svega tu ima: i pionirskog duha, i manijakalnosti, i bezobrazluka, i originalnog ludila. Na samom pragu čuda bio je, dakle, projekat pod imenom Evolucija, kad ga je jednom davno počeo, hajmo pretpostaviti, mlad i naložen pisac-zaluđenik. No, neće to baš tako lako u opreznom Holivudu: na vrata su utom za svaku sigurnost i uklanjanje rizika, ušetala još dva pisca, pa Dejvid Duhovni, pa Ajvan Rajtman. Prvoj dvojici fali materijalna podrška za treći bazen pri zdanju na Mauiju. Dejvid Duhovni je Dejvid Duhovni. Rajtman pati od depresije povodom Šest dana, sedam noći, Dana očeva, Juniora i, uopšte, svoje karijere tokom poslednjih tuce i po godina. Opasno je nostalgičan i gleda Isterivače duhova I i II po šest puta dnevno, dok ga unutrašnji glasovi bodre: "Možeš ti to! Opet! Još /bar/ jednom! Sad!"Rajtman skače sa kauča i hvata se za slušalicu.

U procesu imenom panspermija, teorija kaže, život /na planeti bez života/ može da nastane kada meteor udari u istu. Dalje od najjednostavnijih organizama, procesom evolucije, je li, nastaju sve veći monstrumi. U slučaju planete Zemlje, sa ishodištem u krvoločnoj vrsti Homo sapiens. E, sad, u filmu je meteor rešio da se napravi lud povodom nezgodnog fakta da je pao na planetu na kojoj već ima života. Te će nam podariti još jedan, paralelni, ciklus evolucije. Koji ovaj put neće trajati pet biliona godina. Nego mesec dana.

Tako iz ameba nastaju crvi, iz ovih džambo-insekti, aligatori i dinosaurusi, pa mutanti I-Ti-tipa tužnih očiju, kojima iz usta raste pregladneli lešinar, pterodaktili i tehno-gorile sa vampirskom vilicom. I uopšte, bilo šta što pravda najnoviji geg sa rektumom i uro-genitalnim traktom koji je nekom od scenarista-bazendžija upravo pao na pamet. Na ovaj način, pogrešno uverenje da treš-estetici ne treba sistem, Filu Tipetu, dizajneru čudovišta, pruža jedinstvenu priliku da proda odjednom celu zalihu restlova koju je imao na lageru iz prethodnih projekata. Rajtman je očito kupovao dizajn na kubni metar.

Jer njemu je izgleda jedino bilo važno da mu pruže neophodne sastojke za Ghostbusters III: troje pseudo-naučnika, silu koja preti da pokori svet, generala-zlikovca čija je jedina namera da uništi trio pozitivaca, potencijalnu ljubav za glavnog junaka, ogromnu bezobličnu masu i neobičan lek za bezizlaznu situaciju. Prema receptu iz davno zaturenog kuvara. Ali, pogrešno bi bilo zaključiti da mu nisu rekli da je sada drugo vreme. Zašto bi inače uposlio kuvanu nogu poteklu iz fensi-serije? Zbog čega bi mislio da je neophodno da nekome hirurzi izvlače insekta iz dupeta? Da se neko lupa vatrogasnim crevom između nogu? Da se zlikovačka bezoblična masa napada klistirom? Zašto bi se frljao animacijom ko da mu od nje život zavisi? Da, sve govori o tome da je autor bio uznemirujuće svestan vihora prohujalog od doba Isterivača duhova.

U tom uznemirenom stanju je, tako, prevideo i možda najzabavniju mogućnost koju je postavka nudila: šta bi bilo kad bi naši junaci sačekali još nekoliko dana da evolucija vanzemaljaca odmakne jedan stepen: da li bi onda nastali ljudi? I kakvi? Neki specijalni vanzemaljski sa lešinarom iz usta, ili pak obični, ovakvi kao mi, kao što su im i dinosaurusi bili kao naši?

No, kako taj deo u Evoluciji ne postoji, vratimo se na ono što postoji. A ono što postoji svakako neće biti lik koji tumači Džulijen Mur, jer se teško može smatrati postojećim neko čija je jedina osobina da pada i sapliće se unaokolo. To neće biti ni lik u tumačenju Duhovnija, jer je Duhovni propustio priliku da ga napravi. Ali to bi mogle da budu scene kao što je ona u kojoj Duhovni, čitajući periodni sistem elemenata sa majice /!!???!!/ Džulijen Mur, dolazi do nedvosmislenog otkrića da za opake vanzemaljce definitivno i neopozivo mora biti smrtonosan upravo – selen??? Ili, odmah potom, scena u kojoj dva debela morona koji teško da znaju da se potpišu obaveštavaju nas, a još zanimljivije, i naše ozbiljne naučnike svetskog kalibra, gde se može naći selen. Selenijum-sulfat je, naime, apsolviraju momci, aktivni sastojak šampona protiv peruti, i to ne bilo kog, već onog marke Head and Shoulders.

A to su, neka vas ne bude sramota da priznate, momenti zbog kojih idete u bioskop. Makar pre toga proveli sat i po u društvu Kuvane Noge, Saplićuće Žene, Džinovskog Dupeta i Nostalgičnog Ostarelog Isterivača Duhova.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST