---

Intervju - Bogdan Tanjević >

Dimni signali

Bogdan Boša Tanjević je, zajedno s Vujadinom Boškovim, najmudriji i najzanimljiviji sportski trener u Italiji (Ratko Rudić nikad nije bio toliko medijski interesantan). Njihove izjave su uveliko deo sportskog folklora i u novinama su istaknute debljim slovima a najnovija Tanjevićeva odnosi se na Nikolu Radulovića, veliku nadu italijanske (!) košarke: "Talenat je kao kraća noga....vidi se na kilometar"

Pripreme italijanskih reprezentativaca, kojima se Tanjević posvetio nakon klupskih uspeha s podgoričkom Budućnošću, odvijaju se skoro neprimetno u Alpima iznad Milana. Azuri će početkom septembra, na Evropskom prvenstvu u Turskoj, braniti zlato osvojeno pre dve godine u Parizu i to (što je najvažnije) bez kompleksa niže vrednosti u odnosu na reprezentaciju SR Jugoslavije. Selektor Tanjević ništa ne garantuje, odnosno isključivo diže dimne zavese, i to ne samo u metaforičnom smislu, jer se ne odvaja od tompusa a dim neprimetno usmerava ka onim novinarima koje ne simpatiše. Poučen prošlogodišnjim neuspehom na Olimpijadi u Sidneju, Tanjević sada svoju ekipu najavljuje samo kao jednu od 12-13 (!) favorita za trijumf na EP-u u Turskoj i daje izjave tipa "zavisi" i "nadamo se". Kao i uvek eksperimentiše s petorkama, opsednut je koncepcijom da svi košarkaši moraju da znaju da igraju na svim pozicijama a pre spavanja obavezno proverava da li su se igrači dobro pokrili jorganom.

VREME – Kakve su šanse italijanske reprezentacije da ponovo osvoji Evropsko prvenstvo i koliko je oslabljena izostankom kapitena Majersa i Abija?

BOGDAN TANJEVIĆ: Kao i uvek imamo velike ambicije iako smo svesni da trenutno ima kompletnijih timova od našeg. Prevashodno mislim na reprezentacije Jugoslavije, Litvanije, Turske, Grčke i Rusije. Sve su to favoriti za titulu i verujem da će, zbog tako ujednačenog kvaliteta, odlučiti sreća. Trenutno ne razmišljam o protivnicima, već uz maksimalnu ozbiljnost i skromnost pripremam svoje momke da igraju na nivou renomea italijanske reprezentacije, na nivou osvojene zlatne medalje na prethodnom EP-u i to u svakom slučaju, protiv svakog i svuda. Izostanak Abija i Majersa nadoknadićemo drugim takođe kvalitetnim igračima poput Menegina ili Rigetija koji takođe imaju izražen napadački talenat.

Među njima bih istakao i Nikolu Radulovića, momka s naših prostora koji, zahvaljujući italijanskom pasošu, briljantnoj tehnici spakovanoj u 207 cm visine, ima jedinstvenu šansu da zaigra u dresu italijanske reprezentacije.

Kako teku pripreme italijanske selekcije i u čemu su se promenile u odnosu na prošlogodišnje, koje su bile izuzetno duge i kvalitetne ali su rezultirale ispadanjem u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Sidneju?

Doveli smo Ričarda Dalatrija, novog kondicionog trenera iz Nju Džersi Netsa,

koji je uneo dosta novina učinivši bazične pripreme zanimljivijim i time manje napornim za igrače. Zadatak Dalatrija je da tempira formu igrača na pravi način da bi u Turskoj pružili najmanje 90 odsto svojih mogućnosti, što se mojom krivicom na OI u Sidneju nije desilo. Brine me samo izostanak našeg najboljeg igrača Gregora Fućke koji je zbog povrede leđa preskočio najvažniji deo priprema.

Da li pratite pripreme jugoslovenske reprezentacije koja je zbog odustajanja nekoliko važnih igrača morala da podmladi sastav? Verujete li da je razlog izostanka ključnih igrača samo premorenost i zašto su italijanski košarkaši odaniji svojoj nacionalnoj selekciji?

Kao prvo želim da istaknem da je Italija takođe značajno podmladila reprezentaciju i to je nešto potpuno prirodno, za šta selekcija Jugoslavije ima najmanje razloga da se plaši. Što se tiče izostanka važnih igrača, problem su stvorili američki kampovi koji svake godine oduzimaju prostor reprezentacijama. Takođe, veoma negativno za kvalitet samih Fibinih svetskih i evropskih prvenstava bilo je njihovo pomeranje za septembar jer se pripreme selekcija održavaju tokom letnjih meseci što, uz nerešen klupski status pojedinih igrača, stvara ogromne probleme reprezentacijama. Zato predlažem da se sva takmičenja reprezentacija ponovo održavaju u junu. Inače sam ubeđen da je "zamor materijala", a ne bojkot, jedini razlog izostanka nekih igrača.

Prošla sezona vam je bila izuzetno naporna, vodili ste ekipu Budućnosti na više frontova, istovremeno i italijansku reprezentaciju. Nakon uspešne sezone svi su verovali da ćete produžiti boravak u Podgorici, ali ste se ipak opredelili za selidbu u francuski Asvel (Vilerban). Šta je presudilo u odluci o odlasku iz Podgorice?

Ostavio sam iza sebe jednu veoma stresnu godinu. Imao sam obavezu da osvojim prvenstvo Jugoslavije s ekipom Budućnosti i za taj cilj sam iscrpeo svu snagu. I naredna sezona se najavljivala kao izuzetno teška s borbama na tri fronta jer se prvenstvu i Evroligi pridodaje takmičenje u Jadranskoj ligi. Shvatio sam ipak da je suština trenerskog posla u kvalitetnom radu na treninzima dok u Budućnosti to više ne bih imao prilike upravo zbog ogromnog broja utakmica i putovanja. Sa tri utakmice nedeljno ulazi se u ritam poput onog u NBA-u gde bih kao trener potpuno izgubio kontrolu nad radom s igračima i ne znam kako bih uopšte organizovao svoj posao. Istovremeno, predugo sam bio udaljen od svoje dece....

Kako možete da ocenite boravak na klupi Budućnosti i uopšte međuljudske odnose koji su, upućeni tvrde, problematični?

U Crnoj Gori mi je bilo fantastično i, što je paradoks, upoznao sam i zavoleo svoju rodnu zemlju. Ljudi su me primili s ogromnom toplinom a najžalije mi je što nisam nastavio da radim s talentovanim klincima 84-og godišta. Izuzetno mi je drago što je u Podgorici stvoren klub s odličnom organizacijom a primat nad beogradskim klubovima ne sastoji se u kupovini gotovih igrača već u odličnom radu s mladim selekcijama koje su prvaci države sa pionirskim i kadetskim ekipama.

U više navrata ste govorili da kad jednom potpišete za jedan klub to činite s namerom da ostanete ceo život. Vodili ste ekipu Bosne devet godina, Stefanel deset godina a onda su usledili jednogodišnji ili kraći klupski angažmani i reprezentacija Italije. Zašto baš u Asvel iz Vilerbana i šta vas tamo očekuje?

U Vilerbanu me očekuje jedno potpuno novo iskustvo...vraćam se u Francusku, nakon ne baš briljantnog iskustva s Limožem od pre tri godine. Ekipu je, nakon mog potpisa i na moje iznenađenje, napustilo više kvalitetnih igrača tako da mi neće biti nimalo lako. U svakodnevnom sam kontaktu s rukovodstvom kluba i pokušavam, čak tokom priprema italijanske reprezentacije, da oformim što kvalitetniji tim. Od mene se očekuje da najzad donesem titulu Asvelu koji je poslednjih godina četiri puta bezuspešno igrao u finalu francuskog prvenstva. Moram da istaknem i da je košarka u Francuskoj u ekspanziji a u prilog tome ide i prošlogodišnja srebrna medalja na OI u Sidneju.

Kako komentarišete stvaranje jedinstvene Jadranske Merkator lige i najavu "smirivanja tla" na prostorima bivše zajedničke zemlje?

Stvaranje jedinstvene lige je bila neminovonost i naravno u njenoj osnovi su materijalni interesi klubova. Oduševljen sam tokom događaja jer sam, pored ostalog, oduvek smatrao da je postojanje jedinstvene južnoslovenske košarkaške lige preduslov za podizanje talenata. Tokom boravka u Podgorici video sam ogroman broj talentovanih igrača koji, ako se s njima bude dobro radilo, mogu da vrate evropski primat klubovima sa prostora bivše Jugoslavije.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---