---

Hladnoća >

Srbija na minusu

Kada se 15. decembra prošle godine temperatura u Beogradu spustila na –14,9 stepeni, a u nekim krajevima Srbije na čak –30, kada je na jezerima Palić i Ludoš debljina leda dostigla čitavih 15 cm a snežni smetovi na planinama i preko metar visine, javno mnjenje bilo je (po običaju) većinski opredeljeno za tezu da se "ovako nešto ne pamti" i da "nešto tu nije normalno". Decembar je zaista bio hladan, led na ulicama pokušavamo da savladamo i početkom januara, ali za razliku od proizvoljnih impresija statistika je neumoljiva: hladnoće koje su nas zadesile jesu najveće u poslednjih dvadesetak godina, ali ipak nisu rekordne i "neviđene"

Prema podacima beogradske Meteorološke opservatorije, srednja decembarska temperatura u Beogradu (prosek koji se izračunava na osnovu svih zabeleženih temperatura tokom meseca) bila je –1,9 stepeni, srednja maksimalna 1,2 stepena, a srednja minimalna –4,2 stepena. Prosečne vrednosti za glavni grad nešto su više (srednja dnevna iznosi 2,1 stepen, maksimalna 5,2 a minimalna –0,6 stepeni), ali to ipak nije nezabeleženo odstupanje od onoga što se smatra uobičajenim.

Od 1887. godine, od kada se vodi evidencija o dnevnoj temperaturi, decembar je šest puta bio hladniji od prošlogodišnjeg: 1889. srednja dnevna temperatura iznosila je –3,5 stepeni, 1940. bilo je za deseti deo stepena toplije, 1933. srednja dnevna bila je čak –4,1 stepen. U decembru 1890, 1902. i 1948. godine srednja dnevna temperatura kretala se oko –2 stepena. Što se tiče maksimalne dnevne temperature, ni tu odstupanje nije jedinstveno: niži mesečni prosek zabeležen je 1889 (-0,5), 1933 (-1,4), 1940 (-0,9), 1948 (1,1), 1963 (0,7) i 1969. godine (0,2 stepena). Kad se uporede minimalne decembarske dnevne temperature od 1887, prošla godina opet zauzima istaknutu, ali ne i čelnu poziciju – nalazi se na devetom mestu koje "deli" sa decembrom 1963. kada je takođe zabeleženo –4,2 stepena.

Prošlogodišnji decembar ne razlikuje se previše čak ni od situacije zabeležene u proteklih desetak godina: 31. decembra 1996. temperatura se spustila na –11,8 stepeni, 27. decembra 1998. bilo je za šest desetih delova stepena toplije, a 25. decembra 1999. godine zabeleženo je 13,4 stepena ispod nule. Srednja dnevna temperatura u decembru 1998. bila je –1,7, a srednja minimalna –4 (u oba slučaja bilo je za 0,2 stepena "toplije" nego 2001). "Ovaj decembar bio je dakle jedan od hladnijih, ali ne i najhladniji. Jedino po čemu je on zaista specifičan jeste to što je bilo više hladnih dana uzastopno. Tokom 13 dana maksimalna dnevna temperatura nije prelazila nulu, a čak 27 dana minimalna temperatura bila je ispod nule! Primera radi, 1996. godine imali smo sedam ‘vezanih’ ledenih dana, dok je 1998. i 1999. zabeleženo devet odnosno pet dana sa celodnevnim temperaturama ispod nule", kaže u razgovoru za "Vreme" Slobodan Hadživuković, šef Meteorološke opservatorije Beograd. Prema statistici ove ustanove, odstupanje od proseka zabeleženo je na još dva meteorološka parametra: broj sunčanih sati i količina padavina. Tokom celog meseca zabeležena su 43 sunčana sata, dok je prosek za Beograd 64 sata. Padavina (što kiše, što snega) ukupno je bilo 29,3 litre po kvadratnom metru, dok je prosek 52,2 litre! Iako nam se činilo da sneg ne prestaje da pada, u decembru 2001. debljina snežnog pokrivača iznosila je 12 cm, što je zaista malo naspram 28 cm zabeleženih pre samo tri godine. Naravno, treba imati u vidu da su beogradski podaci specifični zbog većeg zagrevanja grada (izduvni gasovi, toplane), ali i podaci iz unutrašnjosti ne pokazuju rekordne istorijske vrednosti – prošlogodišnji decembar bio je hladniji, ali ne najhladniji.

Širom Evrope, međutim, protekli decembar bio je ipak istorijski: ledom je okovana čak i Grčka u kojoj je sneg neobična pojava, stotine sela bukvalno je odsečeno od sveta, a sredinom meseca kod grada Orestijada smetovi visoki i do tri metra zavejali su voz sa 116 putnika. Saobraćaj je bio paralisan u Italiji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj, dok se broj preminulih od hladnoće u Rusiji meri već stotinama. Prema za sada dostupnim podacima, poslednji mesec prošle godine bio je najhladniji u protekle tri decenije, ali se meteorolozi tek pribojavaju pravih rekorda pošto za najhladniji mesec u godini ipak važi januar. Prošle godine, rekordno niske temperature zabeležene su upravo tada: u severnoj Norveškoj bilo je 56 stepeni ispod nule (najhladnije u poslednjih sto godina), a 27. januara u jednom finskom selu bilo je za stepen hladnije. Ilustracije radi, lokalne televizije prikazale su snimak na kome se vidi kako se nekoliko kapi tople vode ispuštene sa oko metar visine pretvaraju u kristale pre nego što dotaknu tlo! Čak i u inače hladnim predelima Sibira i Dalekog istoka temperatura je prošlog januara bila trideset stepeni ispod uobičajene za taj period.

PUTEVI I STAZE: Nenaviknutima na sneg i hladnoću, evropskim putarima još se i može oprostiti što ih je izuzetno hladna i snežna zima iznenadila. Za razliku od njih, domaća komunalna preduzeća izgleda da su prilično ozbiljno shvatila zimu i na vreme se pripremila. Autoputevi i bitnije saobraćajnice čišćene su redovno, a veća zadržavanja saobraćaja nisu zabeležena. Jedini problem bilo je (i dalje jeste) kretanje po gradu: očišćene su glavne ulice, dok su trotoari i kolovoz u manje prometnim delovima pravi izazov, najpre zbog debelog sloja snega, a potom zbog leda.

U beogradskim službama takvu situaciju objašnjavaju pre svega neodgovornošću građana, a zatim i materijalnom situacijom. Naime, čišćenje snega i razbijanje leda ispred privatnih kuća, stambenih zgrada i poslovnih objekata isključivo su obaveze vlasnika – iako su za nepoštovanje te obaveze predviđene kazne od 200 do 2000 dinara, svaki prolaznik može da se uveri da su više nego retki oni koji to poštuju. Što se tiče delova grada za koje su zaduženi Gradska čistoća i Beograd put, nadležni kažu da su zadovoljni postignutim. Miloš Kostić, direktor sektora operative u Gradskoj čistoći, napominje da je obaveza njegovog preduzeća održavanje pešačkih zona i da je taj zadatak dobro obavljen ako se ima u vidu više uzastopnih hladnih dana. "Ima primedbi na to da Trg Republike i Knez Mihailova nisu očišćeni i da na njima ima leda, ali to su delovi koje je inače problematično održavati. Naime, so koju mi koristimo za posipanje leda izaziva podizanje i pucanje granitnih ploča kojima su te zone prekrivene, a ploče izuzetno mnogo koštaju. S druge strane, posipanje pepelom ili opiljcima bilo bi izuzetno nehigijensko. Zbog toga čišćenje mora da se obavi na vreme i to samo drvenim ili aluminijumskim lopatama, opet zbog čuvanja granitnih ploča. Ove godine to nije bilo moguće zbog konstantne hladnoće i padavina, a poseban problem jeste to što je sneg u pešačkim zonama odmah bio utaban", kaže Kostić za "Vreme".

Beograd put nadležan je za čišćenje kolovoza u deset gradskih i tri prigradske opštine, a po rečima generalnog direktora Milana Simića na toj teritoriji obezbeđeni su nesmetani polasci svih autobusa, prilaz bolnicama, pekarama i ostalim objektima od vitalne važnosti za funkcionisanje grada. Što se tiče sporednih ulica koje su početkom januara postale nalik na otvorena klizališta, problem je nesrazmera između širine ulice i širine vozila Beograd puta. Sredinom meseca, međutim, u ovo preduzeće trebalo bi da stignu manja vozila koja će nesmetano prolaziti svim delovima grada – za sada, takvih vozila ima samo dva što je daleko od dovoljnog ako se ima u vidu struktura starog jezgra Beograda.

Bržem čišćenju širih saobraćajnica doprinela su dva rotaciona posipača soli koji su novina na ovim prostorima – ova vozila ravnomerno posipaju so u širini od 11 metara, a pošto se koristi mešavina soli i vode, troškovi su manji i efikasnost veća. Ipak, čak i sa tom uštedom samo tokom decembra na beogradske ulice posuto je četiri puta više soli nego što se obično pospe tokom cele zime. Naime, dok se tokom tri zimska meseca obično potroši 1,5 tona soli, ovog puta samo decembarski bilans iznosi šest tona! Beograd put je, kako kaže Simić, spremno dočekao ovu zimu, tako da veće probleme nije predstavljala ni prosečna starost vozila preko deset godina, ni temperatura koja je tokom većeg dela decembra bila ispod nule, pa čak ni 20 slučajeva pucanja vodovodnih cevi u većim ulicama. Po rečima generalnog direktora, jedna od ovogodišnjih specifičnosti bila je i ta što ovo preduzeće nije bilo prinuđeno da čisti i solju posipa ulice u kojima žive visoki državni i gradski funkcioneri kako je ranije bio slučaj – jedini izlasci "po narudžbi" bili su na zahtev građana koji su morali u bolnicu a nisu mogli neprohodnom ulicom.

ZDRAVLJE: Uprkos zaleđenim ulicama i vrlo niskim temperaturama, Urgentni centar nije se mnogo oglašavao tokom decembra. U trenutku pisanja ovog teksta direktor centra bio je na godišnjem odmoru tako da zvaničnu statistiku nismo mogli da dobijemo, ali zaposleni nezvanično konstatuju da se "ništa neobično nije događalo": uobičajeni broj preloma i saobraćajnih udesa za ovo doba godine. U beogradskoj Hitnoj pomoći takođe tvrde da nemaju povećan broj poziva, niti povećan broj specifičnih zdravstvenih problema. "Sve je kao i obično. Ljudi se onesvešćuju na ulici, pozli im na poslu, poneki saobraćajni udes. Kao i svake godine kad počnu mrazevi imamo oko deset odsto preloma više, ali vremenom ljudi počnu da paze i tih povreda bude manje", kaže za "Vreme" dr Mikosav Merdović, načelnik smene u Hitnoj pomoći. Iako su ovih dana sa svih strana stizali saveti o adekvatnoj obući ili obuvanju čarapa preko cipela, Merdović ističe da je jedina prava prevencija za prelome ostajanje kod kuće, što se posebno odnosi na starije osobe kao najugroženiju kategoriju stanovništva.

Dr Dragomir Ilić, načelnik Hitne pomoći, ističe da je hladnoća zdrava za mlađe i sredovečne ljude, dok je za organizam starijih i bolesnih ona dodatni napor. Ipak, za sve je preporučljivo da se višeslojno obuku, da im noge ne budu vlažne i da ne provode mnogo vremena u mestu, ne krećući se. "Ukoliko nema kretanja dolazi do perifernih cirkulatornih poremećaja, posebno na sluznicama. To otvara put različitim virusima, od onih najbezazlenijih koji izazivaju samo glavobolju do virusa koji pogađaju srčanu kesu i oštećuju strukturu srčanog mišića", kaže dr Ilić, napominjući da širenju virusa osim toga pomaže i boravak u malim, zatvorenim i neprovetrenim prostorijama. Suprotno opšteprihvaćenim tezama o zimskoj ishrani, on tvrdi da tokom zime treba smanjiti količinu masnoća i šećera jer je hladnoća veliko opterećenje za organizam koji će, ukoliko se prejedete, trošiti dragocenu energiju za dugotrajnu "preradu" unete hrane. Kao i leti, tokom zimskih meseci – makar oni bili hladni kao tek protekli decembar – trebalo bi se odreći teških jela i ishranu bazirati na voću i povrću. Naravno, ovakve preporuke retko ko je mogao da posluša pri pogledu na pretovarene praznične trpeze, ali i ovde je statistika neumoljiva: veoma hladni i veoma ješni decembar nije se odrazio na broj srčanih udara i sličnih zdravstvenih komplikacija. Za sada.

Naime, januar je tek pred nama. Ozbiljni meteorolozi kažu da prave dugoročne prognoze nema, ali ako se ima u vidu da je za Božić prošle godine zabeleženo 20,7 stepeni, a istog dana ove godine tek nekoliko stepeni iznad nule, ako se pored toga prisetimo da je 25. januara 2000. bilo čak –14 stepeni i da je januar i na ovim prostorima najhladniji mesec u godini, možda je pravi trenutak da se bacimo na voće i budemo spremni na neke nove meteorološke rekorde.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---