---

Strip - Kovačević i Pahek >

Tuga robota

Dva domaća strip-albuma: brutalni realizam sa lošim scenarijem ili depresivna potraga za ostacima ljudskosti u nama

Ako je prethodna godina pokazala da je domaća strip-scena sposobna da se sama rekonstruiše, ova godina bi morala da u dokazivanju vitalnosti srpskog stripa pruži uverenje da je on dovoljno snažan da popravi, ili barem održi, svoj društveni i tržišni status. Značajne korake u tom smeru napravio je beogradski izdavač System comics sa dva albuma u boji, koja su se pojavila krajem 2001. godine, Badi kukavica i druge priče Željka Paheka i Aaron Bojana Kovačevića.

PUBERTETSKA AKCIJA: Preopterećen infantilnim stereotipima akcionih filmova, tehnološke fantastike i površnog očuđavanja, Kovačevićev Aaron je početak zamišljenog superherojskog serijala. Kao što je i samom autoru jasno, glavni adut u naraciji nisu radnja i dijalozi, već likovne vrednosti. Kovačević zb(i)rku opštih mesta o bajkeru u postapokaliptičnoj Americi koji će u potrazi za voljenom pristati da pređe na stranu besmrtnog kiborga opravdava grafizmom koji izaziva poštovanje. Kovačević teži tzv. magičnom ili hiperrealizmu, a, sem zavodljivim i preciznim crtežom, izuzetno barata kompozicijom table tako da postiže posebnu vrstu dinamike pripovedanja. Brza promena uglova, lomljenje kadrova, nadnošenje i ubacivanje scena, sve to zajedno stvara ples sličica koje rezultiraju dobrim, na momente izvrsnim grafičko-narativnim stranicama. Otuda, treba izdvojiti 30. stranicu na kojoj se između gornjeg i donjeg "brzog" niza nalazi geometrijski razlomljen trenutak mirovanja, a sve je još pojačano sukobom vatrenih i metalno-plavih boja, ili stranicu 39. na kojoj kolumne razvijene u lepezu zadržavaju konvencionalni način čitanja, ali definišu sopstveni kontinuitet i ritam koji proizvodi snovito usporavanje u padu glavnog junaka. Kao da preveliko crtačko umeće i trud smetaju Kovačeviću da ostvari dobru stripovsku priču...

ČOVEK KAO RAT: Željko Pahek je ostao veran svojoj poetici futurističke groteske, paraistorijskog cinizma i etičkih pitanja robotike kroz vizuru prljavijeg Mebijusovog grafizma (prethodni albumi Astro-iđani, 1986, Legija nepromočivih, 1997). Badi kukavica i druge priče je vrlo dobra zbirka od pet stripova: Badi kukavica je priča o osveti mašina kroz toplu i prijateljsku vezu dečaka i robota, Gvozdeni točak je alegorija o tome da umetnost/umetnik ne može da se ukroti, Zečja šapa je ponovo storija o ratu, kazni i razobručenosti volje mašina, The Time-Zuck Company je surova postistorijska priča o virtuelnom putovanju u prošlost, a Biti čovek je mali esej sa tezom da je robot loš ako nosi suviše ljudskog u sebi. Pahekovi likovi su u neprekidnom grču; ekstremna stanja traže ekstremna rešenja, ludilo je operativni deo stvarnosti, a svet je zaboravio na to da sam proizvodi svoju propast. Neurotični ritam naracije pojačava i smena toplih i hladnih, nikad čistih boja koja ponekad naglašava dinamiku radnje, a nekad akcentuje emotivnu notu. Najveći apsurd kod Paheka nalazi se u tome što je njegova posthumanost odmakla do stadijuma kada počinje da pokazuje znake ljudskosti, a što protagonisti u svom ekstatičnom udaljavanju od realnosti pokazuju znake tragičnosti. Bez kompromisa i sa vrlom doslednošću, umetnik Željko Pahek iscrtava svoju tugu kao onaj ukleti melanholik koji se ljubi s vetrenjačama...

IZBOR: Iako nastao u proteklih nekoliko godina, ovaj par strip-albuma kao da svojom estetskom strategijom ukazuje na moguće puteve socijalnog bića, na makaze društvenog izbora: brutalni realizam sa lošim scenarijem ili divna, intimno-depresivna potraga za ostacima ljudskosti u nama. Ako je u oba slučaja moguć komercijalni odgovor, onda je to vrlo visok depozit za domaću kulturu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---