Meridijani

priredila: d. anastasijević

Bogota: Krah pregovora

Iako je pre manje od mesec dana delovalo kao da je između vlade i pobunjenika postignut napredak u pregovorima o primirju, napori su ozbiljno dovedeni u pitanje kada su pobunjenici FARC-a (skraćenica na španskom – Revolucionarne oružane snage Kolumbije) oteli avion u kome se nalazio kolumbijski senator. Nakon otmice predsednik Andres Pastrana odmah je odlučio da povuče dogovor po kome je poveće parče zemlje pretvorio u tampon-zonu, poklonivši ga pobunjenicima u znak dobre volje. Međutim, nova otmica dogodila se dok je predsednik bio u obilasku grada San Vićente del Kaguan koji se nalazi u tampon-zoni. Pobunjenici su, naime, pokazali veštinu u poslu koji im, osim trgovine drogom, najbolje ide od ruke – u otmicama. Istog dana, dok je predsednik obilazio teritorije koje je ustupio pobunjenicima, FARC je oteo predsedničku kandidatkinju i senatorku Ingrid Betankur koja je poznata po tome što se zalaže za čvršću politiku prema pobunjenicima. Ovo znači da nema predaha u građanskom ratu koji u Kolumbiji traje već više od 38 godina i da pobunjenici nisu zainteresovani za vladinu ponudu iako je ona jedna od najprimamljivijih na južnoameričkom kontinentu: u zamenu za prekid vatre i prestanak otmica, vlada je pobunjenicima dala veće parče teritorije s velikim stepenom autonomije i na taj način priznala svoju nemoć da uguši pokret. Da bi pokazala dobru volju, vlada je najpre 1998. godine odredila veliki deo teritorije oko grada San Vićente del Kaguan odakle će se vojska i policija povući. Bezbednosni vakuum ispunili su komandanti FARC-a, a pobunjenička vlast uskoro je dobila nadležnost čak i nad sudovima i lokalnom policijom. Od najnovijih incidenata vladine snage vratile su se u grad, a u džunglu potisnule pripadnike FARC-a od kojih se sada očekuje novi potez.

Ženeva: Referendum

Švajcarci 3. marta na referendumu odlučuju o tome da li će njihova domovina postati 190. članica Ujedinjenih nacija i tako se odreći jednog aspekta svoje tradicionalne neutralnosti. Vlada u Bernu zagovornik je priključenja Švajcarske UN-u, jer veruje da će ulaskom u svetsku organizaciju država proširiti međunarodni uticaj, a i sama organizacija imala bi mnogo razloga da poželi dobrodošlicu Švajcarskoj, jer bi ova bogata pridošlica članarinom popunila zjapeće rupe u budžetu. Prema najnovijim istraživanjima, uoči referenduma ishod je veoma neizvestan uprkos vladinoj kampanji protiv izolacionizma, a švajcarski milijarder Kristof Bloher (61), ujedno jedan od najpoznatijih političara u svojoj zemlji, pokušava da ubedi poslednje neodlučne Švajcarce protiv pristupa Švajcarske UN-u. G. Bloher pristalice ne zadobija toliko svojim bogatstvom koliko veštim političkim marketingom: na svoje birače ostavlja utisak "običnog čoveka" koji se bori protiv korupcije i kriminala. U suštini je program njegove Švajcarske narodne stranke nacionalistički i ksenofobičan i mnogi ga porede s austrijskim desničarem Hajderom. Na turneji po Švajcarskoj Bloher ističe da bi članstvo ove države u UN-u uništilo "tradicionalne švajcarske vrednosti" i da bi državu prepustilo na "milost i nemilost svetskih moćnika". "Izgubili bismo svoju neutralnost, a time i slobodu", česta je poruka Blohera na mitinzima uoči referenduma.

Bloher, inače, potiče iz veoma siromašne porodice u kojoj je bilo 11 dece, a otac mu je bio protestantski sveštenik. Danas se nalazi na čelu EMS-chémie Holdinga, četvrte najveće hemijske kompanije u Švajcarskoj, a časopis "Forbes" proglasio ga je prošle godine 336. najbogatijim čovekom na svetu, čije bogatstvo premašuje 1,5 milijardu dolara. Njegova partija je na izborima 1999. postigla neočekivani uspeh; ispostavilo se da je druga po snazi, jer je uspela da proširi uticaj i na kantone u kojima se govori francuski, iako se u njima više neguju ideje o većoj integraciji Švajcarske u svetske organizacije. No, Bloher privlači i sve više neonacista, kojima imponuju njegovi antisemitski ispadi. Jedan od takvih je i onaj kada je u kontekstu razmišljanja o holokaustu izjavio da "Jevreje samo interesuju pare". Svoje misli o toj temi poslao je poštom na sve adrese u Švajcarskoj, protiv njega je zbog antisemitizma podneta tužba, ali švajcarski parlament je odbio da mu ukine imunitet.

London: Potonulo blago

Kada se Engleska sa saveznicima (Španija, Holandija, Švedska i Sveta stolica) 1694. godine borila protiv francuske ekspanzije pod Kraljem Lujem XIV, na tajni zadatak u vode Sredozemlja poslala je flotu koju je predvodio bojni brod Saseks. Tada novi brod imao je posadu od 500 ljudi i 80 topova, ali je osim ratne opreme bio natovaren blagom koje je bilo namenjeno vojvodi Savojskom. Blago je, naime, trebalo da posluži kao mito, odnosno, pokušaj engleske krune da privoli na svoju stranu ovog kolebljivog saveznika u borbi protiv Francuza. Avaj, strašna oluja zadesila je brod kod Gibraltara i brod Saseks doživeo je brodolom koji su preživela samo dva člana posade. Na dno mora dospeo je tada teret koji se danas procenjuje na čak četiri milijarde dolara. Tri veka kasnije, britanski arheolozi, pomognuti bogatim investitorima i britanskom vladom, objavili su da je mesto na kome se nalazi olupina najverovatnije poznato. Oglasilo se i britansko ministarstvo odbrane koje je saopštilo da ostaci topova i ostali predmeti izvađeni s dna Sredozemnog mora ukazuju da su nekada bili sastavni deo Saseksa. Ukoliko je tim zaista na pragu otkrića, ono će baciti potpuno novu svetlost na poglavlje istorije koje je poznato po mnogim velikim pomorskim bitkama i tokom koga je moćna flota imala važnost koju danas ima nuklearno oružje. Vojvoda Savojski je ubrzo posle brodoloma poklonio svoju naklonost Francuzima. Ne znamo, međutim, kako bi izgledao tok istorije da mu je uručen poklon koji je nosio Saseks: prema dokumentima, dar je iznosio milion tadašnjih funti sterlinga, što bi danas moglo da se meri s deset tona zlata, ili 100 tona srebra.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST