---

Zakon o saradnji sa Hagom >

Ševeningen specijalis

DOS će tvrditi da je isterao svoje, DSS da je konačno donet zakon za koji se zalagao, a SNP da je ostao principijelan i dosledan. Izručenja po zakonu oko 20. aprila

Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, istaknuti društveno-politički radnici s Kosova, za većinu albanskog stanovništva nacionalni heroji, za većinu srpskog stanovništva osvedočeni ratni zločinci i po mišljenju (dela) ovdašnje vlasti sasvim sigurni putnici za Hag najzad mogu da odahnu i uživaju u tekovinama svoje borbe. Zakon o saradnji s Haškim tribunalom koji bi do pojavljivanja ovog broja "Vremena" na kioscima (četvrtak izjutra) trebalo da najzad bude usvojen u Saveznom parlamentu ne dozvoljava da u Hag ubuduće putuju oni građani SRJ protiv kojih do sada nije podignuta optužnica. Po Rezoluciji 1244, Tači i Haradinaj su teoretski još građani SRJ i ukoliko glavna haška tužiteljica Karla del Ponte odluči da kojim slučajem jednoga dana protiv njih podigne optužnicu za zlodela počinjena nad kosovskim Srbima, obojici bi se, po upravo predloženom haškom zakonu, sudilo u zemlji. U njihovom slučaju, to najverovatnije znači – nigde.

Ovaj "Tači nedostatak" na jedvite jade usaglašenog zakonskog rešenja zbog koga se čitava država tresla već dvaput i prošle goodine pala jedna savezna vlada spada, ipak, u gotovo "nevažan" detalj koji neće previše pomutiti osećanje sveopšteg zadovoljstva zbog postignutog političkog kompromisa o budućoj saradnji s Hagom i institucionalne stabilnosti koja bi ubuduće trebalo da važi u ovoj oblasti. Jer, iskreno rečeno, niti su Tači i Haradinaj i dosad nešto strepeli od zatvora u Ševeningenu u kome borave osumnjičeni za ratne zločine, niti je gospođa Del Ponte dosad previše (bar ne javno) brinula zbog prigovora o selektivnosti haške pravde i ozbiljno nameravala da i s te, albanske strane, zagazi u tragičnu kosovsku priču.

DELOVANJE FLOTE: Vest da su se u Beogradu DOS, DSS i SNP najzad dogovorili oko zakonskog rešenja o saradnji s Haškim tribunalom brzo je izgleda stigla tamo gde treba. Ispostavilo se, međutim, da američki kongresmeni koji su se upravo vratili s uskršnjih praznika mogu da čekaju bar još dve nedelje pre nego što odluče hoće li "sertifikovati" odluku o nastavku finansijske pomoći SRJ, da Miroljuba Labusa (koji je i sam forsirao priču o babarogi novih sankcija) u sedištu EU u Briselu niko nije čak ni mrko pogledao (naprotiv), da je guverner Narodne banke Mlađan Dinkić u Vašingtonu od Svetske banke dobio kredit za 15.000.000 dolara veći nego što je to bilo očekivano, i da je, sve u svemu, na ovdašnjoj političkoj sceni proteklih dana bilo više panike nego što je to bilo neophodno.

U svemu tome bilo je ponešto iskrenog straha da nam opet ne nametnu neku vrstu sankcija (iako na Zapadu zaista niko nije pominjao ovu reč), bilo je i svesnog zamućivanja vode kako bi stvari izgledale dublje i opasnije nego što jesu, ali i očiglednih efekata politike uslovljavanja kojoj će ova zemlja još dugo biti izložena. Slično onoj engleskoj izreci iz imperijalnih vremena da flota deluje i kada ne puca, delovala je izgleda i najava da ćemo na neodređeno vreme ostati bez najavljene finansijske pomoći. Na kraju, najvažnije je da se, što zbog mućenja vode, što zbog novčane flote, a što zbog onog starog miloševićevskog manira da se najefikasnije radi onda kada više nema drugog izbora, nekako stiglo do haškog zakona koji je imao sve šanse da "kao prioritet" uđe u petogodišnji plan nove vlasti.

Sam zakon (čiji svi detalji u trenutku pisanja ovog teksta još nisu poznati) rezultat je kompromisa koalicionih partnera na saveznom nivou. SNP je prihvatio da se usvoji jedan zakon na saveznom nivou koji podrazumeva i izručenje naših državljana Hagu, dok je DOS (sa DSS-om) pristao na zahtev SNP-a da svima kojih se haško tužilaštvo seti naknadno, posle usvajanja zakona, bude suđeno isključivo u zemlji. Oni koji su već na listi optuženih ne mogu se pozivati na imunitet koji im donose funkcije ili poslanički mandati, što znači da teoretski i predsednik Srbije Milan Milutinović, uprkos funkciji koju obavlja, može odmah u Hag. Zakon predviđa i tzv. Čovićev amandman, odnosno, osnivanje nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom koji će imati zadatak da se bavi pristupom arhivama, ali tako da haškim istražiteljima ne bude baš sve dato "na izvol’te", već tako što bi se vodilo računa "o nacionalnim i državnim interesima". Koliko je ovo važna oblast, videlo se i iz dosadašnjeg suđenja Slobodanu Miloševiću. Sudnicom defiluju mnogi svedoci do kojih je tužilaštvo na terenu očito došlo uz preporuke i asistenciju raznih nevladinih organizacija, očigledno previše naslonjenih na savete, selekciju i argumentaciju UČK-u. Njima i njihovoj argumentaciji Milošević se suprotstavlja onim što je privatno skupio s raznih strana i iz raznih arhiva, što, naravno, ne isključuje mogućnost takođe selektivne upotrebe podataka.

Ako u saveznom parlamentu sve bude išlo po planu, do prvih izručenja doći će neposredno posle 20. aprila. Od svih potencijalnih putnika za Hag dosad najveću pokornost prema sudbini pokazuje general Dragoljub Ojdanić koji je preko posrednika poručio da će dobrovoljno otići samo ukoliko u parlamentu bude usvojen zakon o uslovima putovanja u Ševeningen. Ostali zasad ćute ili poručuju da se neće predati ni sa zakonom ni bez njega, što neće bitno izmeniti njihovu sudbinu.

HAŠKI LAVIRINT: Uz primetan uzdah olakšanja, većina onih koji su proteklih dana uglačavali haški zakon priznaje da se preko političkog kompromisa došlo do ne baš sasvim idealnog pravnog rešenja. Poluzvanično iz Haga su već najavili da ih ne zanima zakon, već samo konkretna saradnja. Haški statut inače predviđa da se od nacionalnih pravosuđa može zahtevati preuzimanje bilo kojeg sudskog procesa ratnim zločincima ukoliko se proceni da je to neophodno, a tako nešto tek sročeni zakon jednostavno ne uzima u obzir. Njegovi sastavljači očigledno nisu mogli da vode računa baš o svakom detalju. Pošli su pre svega od toga da je važno najzad stvoriti atmosferu u kojoj se temelji državi više neće tresti na svaki pomen Haga i izručenja optuženih; da je stav američke administracije da se u Ševeningen pošalje još samo nekoliko značajnijih imena sa haške liste i da se zatim pređe na sudske procese pred nacionalnim sudovima; da Karla del Ponte u započetom "procesu stoleća" zasad ne deluje previše impresivno i da dobro zna da polako mora zatvoriti radnju; da haški procesi zbog posledica koje mogu imati nisu baš sasvim privatna stvar onih koji se tamo nalaze, ma šta ko o njima mislio; da sve sporne situacije koje mogu da iskrsnu oko saradnje s Hagom mogu biti rešene do kraja godine do kada je ionako neophodno završiti rekonstrukciju postojeće države i napraviti novi ustavni okvir.

Izlaz iz haškog lavirinta (tako je glasio i naslov prošlonedeljnog "Pres kluba" u Medija centru u Beogradu) dakle, nekako se nazire iako je u jednom trenutku izgledalo da je problem nerešiv jer je bio postavljan u pogrešnim terminima (čak je i srpski ministar pravde u jednom trenutku tvrdio da "zakon nije Sveto pismo"). Što se Crne Gore tiče, DPS je već zaključio da je SNP konačno pristao na zakon o Hagu, navodno ucenjen da bi se u Beogradu moglo progovoriti o raznim mutnim poslovima koji nemaju previše veze s patriotizmom pojedinih članova ove stranke. (Interesantno je da su istog dana tamošnji liberali zaključili kako su Đukanović i Vujanović odustali od referenduma u Crnoj Gori takođe pod ucenama razne vrste). U nekim analizama pominje se i činjenica da je ucena SNP-u došla i od Narodne stranke, koja je zapretila da će bez pristajanja na zakon o Hagu raskinuti koalicionu saradnju, i to u trenutku kada se vanredni izbori u Crnoj Gori prilično brzo približavaju. Uslov SNP-a da se svim novooptuženima sudi isključivo u zemlji neki tumače i kao elegantan izlaz iz dosadašnje nesavitljive i prilično tvrdoglave pozicije ove stranke – tražiš nešto za šta znaš da se najverovatnije neće dogoditi (nove optužnice), a to onda liči na principijelnu poziciju čak i po cenu onog detalja s Tačijem.

Beogradske analize naravno, tek predstoje. One će svakako pokazati da je u ovoj prilično dramatičnoj haškoj priči koja je prethodila donošenju zakona bilo previše pokušaja da se skupe jeftini politički poeni, a premalo dobre volje da se problem u startu reši. Haško suđenje Slobodanu Miloševiću i zbunjujući nastup tužilaštva prilično su povećali odijum u javnosti prema Tribunalu čak i kada je trebalo isporučiti političare o kojima malo ko u Srbiji ima visoko mišljenje. Zato su i u Vladi Srbije, koja je u prvi mah rešila da radi po sopstvenoj uredbi, za trenutak zastali i procenili rizike takve odluke, a zatim pokušali da preko radikalizacije ovog pitanja bar delimično zatrpaju kratere nastale aferom Perišić.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović primetio je prošle nedelje na tribini u "Pres klubu" da je zakon o Hagu, posle mnogo buke, besa, medijske prašine i međusobnog saplitanja, došao kao spas i častan izlaz za obe strane u sporu. Ostatak DOS-a moći će da kaže da je izgurao ono glavno na čemu je insistirao – saradnju s Hagom koja podrazumeva izručenje optuženih. DSS će tvrditi da je trijumfovala njegova koncepcija, a to je donošenje zakona kojom se reguliše ova izuzetno osetljiva oblast. Istraživanja javnog mjnenja pokazala su da ovaj politički "uspeh obeju strana" ima i svoje naličje – broj onih koji se polako hlade od "novih" vlasti polako ali sigurno raste i prelazi u kategoriju izbornih apstinenata. Vukadinoviću pripada i ocena da se iz haškog lavirinta nekako izašlo, ali da po svemu sudeći ne sledi automatski i konsolidovanje političkih prilika jer izlazak iz dosovskog lavirinta više nije moguć bez novih izbora.

S ovakvom ocenom ne moraju odmah svi da se slože. Neuporedivo lakše je složiti se, naravno, s činjenicom da će i dogodine biti 31. marta i novih uslovljavanja koja poneko doživljava i kao ultimatume. Možda dogodine u isto vreme, ili čak ranije, neko, na primer, proceni da sudski procesi ovde ne idu kako treba i kako je obećano.U našem slučaju ona flota ostaće još dugo usidrena u nekoj luci iz koje će moći da deluje i bez pucanja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---