TV manijak >

Godine neigranja

Sve je počelo naizgled bezazlenom emisijom na SOS kanalu, kad su se, kako tamo vole da kažu, pripadnice lepšeg pola javljale u program i birale najlepšeg fudbalera Svetskog prvenstva. Očekuje čovek da biraju lepotane, visoke, plavooke, ili dugonoge, bogati su svi redom, međutim, tu ja shvatim da su se vremena promenila. Sve gospođe i gospođice dale su stručnu ekspertizu, dostojnu sportskog pregleda na RTS-u, koriste termine, tumače taktiku i uopšte – vladaju materijom. Posramljen, shvatio sam da nemam tu fudbalsku inteligenciju, koja nas (opet termin sa SOS-a) krasi kao sportsku naciju. Dok sam studirao psihologiju, nisu nas učili da postoji fudbalska inteligencija i sada se osećam prevarenim. Prema onom što sam čuo, radi se o multidimenzionalnoj varijabli, a neki njeni indikatori su: želja za golom više, pregled igre, kontrola lopte, pobednički mentalitet, osećaj za gol, borbenost, itd.. Koliko vidim, neke od sposobnosti su motoričke, ali ima i socijalnih i karakternih. Teško bi bilo napraviti validan psihološki instrument za merenje ove neuhvatljive fudbalske inteligencije.

Lično sam skloniji da fudbal posmatram metafizički, odnosno, poetski. Svaka utakmica u sebi nosi metaforu bilo koje životne situacije, bilo kroz individualnu igru određenog fudbalera, igru ekipe, suđenja i susreta s protivnikom. Danas, kada je Svetsko prvenstvo završeno, možemo biti sretni što je finale (po meni) bilo pesma nad pesmama. Evo zašto.

Gledaš utakmicu svestan činjenice da većina čovečanstva na planeti Zemlji u tom trenutku čini istu stvar. Sukob je potpuno mitski – Brazil koji ima gomilu zvezda koje igraju savršeno ravnopravno u jednom timu. Smeju se posle faula, prenose loptu do protivničkog gola uživajući u igri – savršena harmonija sredstva i cilja. Protivnici – uporni i tvrdi Nemci – po svim statistikama (posed lopte, boj kornera i slično) imaju prednost. Ronaldo koji daje dva gola u potpunoj katarzi nakon godina iskušenja i lične drame posle povrede – priča poznata još od Pelea. Sećam se da nam je profesor Boško Popović, na studijama psihologije ličnosti, orgazmičko zadovoljstvo najbolje opisao kao osećanje koje imaš kada daš gol volejom pod prečku – trenutak savršene harmonije duha i tela. Na kraju ludilo od karnevala u kombinaciji s religijskim pročišćenjem. Pobeđuje lepota, Ordem i Progreso, ali i Vera. Pred meč, trener Skolari izjavljuje da jedva čeka kraj prvenstva da bi čitavu nedelju proveo u krevetu sa svojom ženom. Nemački trener zadao je svojim imidžom domaći zadatak svim ovdašnjim švalerima u godinama.

Sada, kao u biblijskim pričama, dolaze četiri gladne godine ispunjene lepim sećanjima i jalovim analizama.

Iako je gotovo blasfemično brkati fudbal i politiku, (priznajem isključivo uticaj fudbala na politiku, nikako obratno) – gospodin RTS – Milanović zaglavio je 10 godina neigranja. Njegova supruga, bila je gošća u "Utisku nedelje" na Studiju B. Hana Arent je svojevremeno primetila da nacistički zločinci nisu sposobni da osete kajanje tokom suđenja zbog zločina nad Jevrejima. Pitam se da li gospođa Milanović zaista veruje da nije nikome ništa skrivila i da dan-danas stoji iza svakog svog TV Dnevnika. Ako je ona samo iskreni indikator stanja svesti svih poraženih elemenata u ovom društvu, onda nas očekuju veoma ozbiljni problemi. Mnogo bih mirnije prihvatio tradicionalno muljanje i lagarije – u cilju spasavanja od robije. Slične slike videle su se i tokom paralelnih mitinga ravnogorske i SPS opozicije. Međutim, najjači kadar, dostojan Monti Pajtona, video sam na TV B92 dok je pod Večnom vatrom i zvizganom od 35 stepeni u hladu gospođa Mira Marković čitala svoj govor šačici oznojenih pristalica. Dakle, dok je Profesorka deklamovala, iza nje se volšebno, onako anpasan pojavio tipični novobeogradski penzioner odeven za šetnju po keju. Dakle, potpuno go, ako izuzmemo šorc šuškavac, papuče faraonke i kačket nekog NBA tima. Stomačić, malo opuštene grudi, vene po nogama, ali bodar duhom i po definiciji – radoznao! Dok se intonirala himna, hitro je zauzeo stav mirno, što govori o prethodnom zanimanju. Ima li pomirenja, drugovi?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST