Evropska unija i imigranti >

(Ne)poželjni stranci

nemanja vlačo

Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu

GORKI POČETAK: Jedan od brojnih evropskih izbegličkih kampova

Evropska unija je prošlog meseca na samitu u Sevilji odlučila da stane na put ilegalnoj imigraciji, pre svega, s Istoka i iz afričkih zemalja. Za početak je dogovoreno da države članice usklade zakonsku regulativu iz te oblasti: da propisima razdvoje legalnu od ilegalne imigracije, odnosno, političkih azilanata; predvide rokove za usklađivanje zakona i urade projekt buduće zajedničke zaštite evropskih granica u tzv. vrućim zonama preko kojih ilegalni imigranti najčešće ulaze.

Predsedavajući unije španski premijer Hose Marija Asnar je još pre početka skupa ukazao na potrebu da EU s trećim zemljama definiše pravne odnose u vezi s ilegalnom imigracijom. Drugim rečima, po njegovom predlogu, koji su odmah podržale Velika Britanija i Italija, trebalo bi suspendovati svu pomoć EU onim državama koje ne sarađuju u borbi protiv ilegalne imigracije ili odbijaju da prime svoje građane koji su proterani iz EU.

Ovaj predlog su, međutim, dočekle na nož, Francuska i Švedska, koje su bile izričito protiv, kao i predsednik Evropske komisije Romano Prodi, koji je uoči samita Asnaru uputio i pismo. U tom pismu kaže da "Evropa mora da garantuje integraciju svakom ko regularno stigne na njenu teritoriju ne dopuštajući pri tome ilegalni transport ljudi" i takođe tvrdi da "legalna imigracija može da donese samo dobro Evropi". Predlogu su se usprotivili i visoki komesar za ljudska prava UN Meri Robinson, kao i visoki komesar za izbeglice UN Rud Lubers, koji je rekao da bi primenom tog predloga "Evropa sama sebi pucala u noge".

VETO: Na samom samitu, Francuska je uložila veto na predlog tako da je prošla njegova modifikovana verzija, kojom je italijanski premijer Silvio Berluskoni ipak bio zadovoljan jer "dozvoljava EU da preispita ugovore sa zemljama koje se ne pridržavaju obaveza".

Usaglašenim zaključcima unija je ipak počela da izlazi iz pat-pozicije u kojoj se našla kada je reč o ilegalnoj imigraciji. Naime, priliv stranaca tokom devedesetih bio je veliki i odigravao se pre svega iz dva pravca: zemlje koje su nekada imale kolonije suočile su se s rekom imigranata iz Azije i Afrike, dok su, s druge strane, slom komunističkog sistema u Istočnoj Evropi i ratovi na prostorima bivše SFRJ naterali veliki broj ljudi da sreću potraže na Zapadu. Tome treba dodati i Kurde koji su bežali od represalija u Iraku i Turskoj. Bitna novina s time u vezi je u tome što se socijalna pomoć za izbeglice sada znatno smanjuje.

U isto vreme, porast kriminala, pre svega, prostitucije i trgovine drogom, koje stanovništvo nekih zemalja EU dovodi u direktnu vezu sa strancima, ima za posledicu netrpeljivost prema njima i jačanje partija desnice. Čak i u zemljama koje su tradicionalno tolerantne prema imigrantima u poslednje vreme desile su se značajne promene. Tako, na primer, najnovija istraživanja u Švedskoj pokazuju da 54 odsto Šveđana smatra da je u zemlji previše stranaca i povezuje njihovo prisustvo s povećanim kriminalom i problemima u školama.

POOŠTRAVANJE: Sada zemljama EU i Evropskoj komisiji predstoji posao nalaženja zajedničkog imenitelja za buduće zakone koji će se ticati krivičnih dela iz ove oblasti i odgovarajućih sankcija koje za njih slede. U međuvremenu, neke države već su pooštrile propise u vezi s imigrantima i njihovim zapošljavanjem. Propisi su sada restriktivniji u Danskoj i Nemačkoj, s tim što se tamo veće mogućnosti za integraciju nude visokokvalifikovanoj radnoj snazi. U Velikoj Britaniji smanjen je broj prihvaćenih molbi za azil i pomoć koju je vlada davala strancima. U Španiji, firme koje zaposle ilegalne imigrante rizikuju vrlo visoke kazne. Čak i Norveška, koja je izvan EU, u poslednje vreme ima sve više problema s azijskim imigrantima.

Jedna od oblasti preko koje ilegalni imigranti najčešće ulaze u EU (ili bar to pokušavaju) jeste italijanska pokrajina Kalabrija na samom jugu zemlje. Gotovo da ne prođe dan a da na nekoj od pustih plaža ili u vodama oko njih italijanska obalska straža ne pronađe neku skrpljenu barku sa stotinak imigranata. S druge strane, po nekim istraživanjima, upravo će Italiji u narednih deset godina biti potrebno 2.000.000 imigranata da bi se u zemlji održao dobar životni standard. Ali će, kao i u drugim zemljama EU, struktura imigranata biti dosta promenjena. Tražiće se visokokvalifikovani stručnjaci, pre svega, iz oblasti informatike, koji će od domaćih biti bolji iz jednog jednostavnog razloga – u njih država nije uložila nijedan euro, već stižu kao "finalni proizvod"!

Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu. Po izveštaju ove organizacije, godišnje u EU ulazi oko 400.000 ljudi, što je za 100.000 više od priliva Latinoamerikanaca u Sjedinjene Države. Ilegalnim prebacivanjem ljudi u EU bave se kineska, ruska, italijanska, albanska i druge mafije, koje na taj način zarađuju pet do sedam milijardi dolara godišnje. Evropi predstoji dug i složen posao da, s jedne strane, zadovolji svoju potrebu za radnom snagom i da, s druge strane stane, na put mafiji. U svakom slučaju, čini se da je liberalni san koji je trajao tokom devedesetih završen. Buđenje može biti jako dramatično.


 

Imigrantski zakonik

Italijanski list "Panorama" krajem juna objavio je pregled aktuelnih pravnih propisa u zemljama EU koji tretiraju ilegalnu imigraciju. Iz tog teksta prenosimo podatke o tome kako se one ponaosob nose s ovim problemom.

Španija: Pooštreni su uslovi za dobijanje dozvole boravka, kao i norme za repatrijaciju imigranata. Oni koji su odbijeni na granici imaju pravo žalbe pred sudovima. Vlasti odlučuju posebno o slučajevima spajanja porodica. Mera proterivanja iz zemlje sledi ako se ne poseduje dozvola za boravak, ako je ona istekla, ili ako se radi bez dozvole. Drakonske su kazne za firme koje zapošljavaju imigrante.

Švedska: U ovoj zemlji 12 odsto od ukupno 9.000.000 stanovnika čine stranci. Od pre nekog vremena, krenule su velike debate o dosadašnjoj politici integracije u Švedskoj. Stranci se okrivljuju za narastanje kriminala i druge probleme.

Nemačka: Na postoji fiksna godišnja kvota za prijem stranaca, ali se problem nastoji rešiti politikom zapošljavanja: naime, vremenski neograničena dozvola za rad izdaje se samo kvalifikovanoj radnoj snazi za profile koji se traže, kao i onim strancima izvan EU koji pokažu veoma dobro znanje nemačkog jezika.

Finska: Pooštrene norme za dobijanje političkog azila. Strance koji su odbijeni mora da protera, u roku od osam dana Imigracioni ured.

Velika Britanija: I dalje je, u okviru EU, država s najvećim brojem molbi za izdavanje azila. Ali je i ona učinila značajan zaokret u politici prema imigrantima: ne postoji više mogućnost da se nastane u Londonu i okolini, a predviđene su visoke kazne za vozače kamiona koji se bave ilegalnim transportom imigranata; ograničena je socijalna pomoć izbeglicama, ubuduće će im biti obezbeđeni samo bonovi za kupovinu osnovnih namirnica.

Danska: Stroži su propisi za imigrante koji dolaze u Dansku, ali i olakšice za one koji su se tu ranije nastanili, pogotovo za kvalifikovane radnike. Pravo glasa u opštinskim strukturama stiče se posle tri godine boravka. Osnovano je Ministarstvo za imigraciju.

Francuska: Za ulasak u Francusku svi koji nisu iz EU moraju da dobiju vizu u zemlji iz koje dolaze. Nakon tri meseca boravka, obavezno je da se izvadi dozvola boravka.

Grčka: Od 1991. do 1999. u Grčkoj je uhapšeno 1.800.000 ilegalnih imigranata. Procedura repatrijacije je brza i efikasna: svako bez dokumenata proteruje se u zemlju iz koje dolazi ili se zadržava u policiji. Ne postoje godišnje kvote za prijem stranaca. Viza je obavezna i za sezonske poslove.

Holandija: Konstantan priliv imigranata, nije u velikom porastu. Propisi protiv ilegalnih imigranata veoma su oštri. Ogroman je broj stranaca koji dolaze iz bivših holandskih kolonija. Pravo glasa na izborima za opštinske vlasti dobija se nakon pet godina boravka. Postoje zakonske olakšica za firme koje zapošljavaju visokokvalifikovane radnike koji ne dolaze iz EU.

Irska: Povećan broj molbi za azil; imigranti rasuti pomalo po celoj zemlji. Garantuje im se smeštaj u periodu do 18 meseci. Od 2000. godine stupile su na snagu olakšice pri zapošljavanju kvalifikovanih stranih radnika. Najviše se traže zdravstveni radnici, informatički tehničari i inženjeri. Omogućeno im je da ubrzo po dolasku dovedu i porodicu.

Luksemburg: Konstantna imigracija pod kontrolom. Veliki broj ljudi traži azil, ali od njih samo jedan odsto godišnje dobije dozvolu boravka. Proteruju se svi koji nakon odbijanja ponovo pokušaju da uđu u zemlju.

Portugal: Veliki priliv imigranata iz bivših afričkih kolonija, Istočne Evrope i Brazila. Jake socijalne tenzije zbog imigrantskog kriminala. Privatne građevinske firme zapošljavaju radnike na crno.

Austrija: Ograničena imigracija, fleksibilna i kontrolisana, sektori u kojima se traži manje kvalifikovana radna snaga. Za produžetak boravišne vize potrebna je potvrda o završenom kursu nemačkog jezika. Svake godine prima se najmanje 8.500 stranaca izvan EU. Nacionalizam je u porastu, stranci se optužuju da Austrijancima oduzimaju radna mesta.

Italija: Nakon stupanja na snagu Bosi-Finijevog zakona, u Italiju mogu da uđu samo stranci s regularnim radnim ugovorom. Trajanje dozvole boravka smanjuje se sa tri, na dve godine. Uvodi se krivično delo za ponovni pokušaj ulaska nakon što je imigrant jednom proteran. Svim strancima van EU uzimaju se otisci prstiju.

Belgija: Veliki priliv ilegalnih imigranata, njihov broj je u opadanju u odnosu na ranije godine. Drastično smanjenje ekonomske pomoći onima koji traže azil. Restriktivnija politika prema ilegalnim imigrantima. Povećan broj proterivanja imigranata.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST