Sklonjena postavka Muzeja savremene umetnosti >

Spas u hladovini

sonja ćirić

Odluka da se Muzej isprazni tokom leta predstavlja presedan u svetu. Nije ni moglo drugačije jer su vrućine već oštetile dvadesetak slika

Izložbeni prostor Muzeja savremene umetnosti privremeno je ispražnjen – zbog vrućine. Postojećim sistemom klimatizacije nije moguće obezbediti uslove koji garantuju određenu i konstantnu temperaturu, pa su kustosi i uprava Muzeja odlučili da eksponate sklone u depo. O svemu je odmah obavešteno Ministarstvo kulture Srbije a preko njih i republička vlada, novac su odmah obećali, italijanska vlada takođe, ali, realizacija njihovih obećanja moguća je tek krajem godine. Muzej nije zatvoren, na prvom nivou su ostale skulpture, otporne su na postojeće klimatske uslove koji vladaju u zgradi, a ulaz je besplatan.

TOPI SE I ŠUMANOVIĆ: Odluka da se Muzej isprazni tokom leta je, moguće, presedan u svetu. "Tačno, u svetu problem klime rešavaju na primeren način" kaže Dejan Sretenović, šef kustosa MSU-u. O neadekvatnim uslovima za čuvanje (potrebno je obezbediti 18 do 20 stepeni Celzijusovih i vlažnost vazduha 60 procenata) alarmirana je javnost još prošlog leta kad je takođe bilo pakleno. Tada je postavka zaštićena na isti način kao sada, sklanjanjem u depo, ali "istina, ne zbog vrućine, nego zato što nije valjala pa je trebalo postaviti novu". Ovogodišnje vrućine oštetile su dvadeset slika. To su radovi Živorada Nastasijevića, Emanuela Vidovića, Save Šumanovića (Pijani brod i Kompozicija sa satom), Ljube Ivančića, Milene Pavlović-Barili (Venera sa lampom), Ignjata Joba, Zlatka Šulentića, Marjana Detonija, Ivana Tabakovića, Mirka Kujačića, Marjana Jevšovara, Aleksandra Cvetkovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića i Zlatka Price. "Oštećenja su manja i moguće ih je sanirati. Restauracija je u toku. Kad su počele junske vrućine, svakodnevno smo kontrolisali eksponate i odmah reagovali. U depou je, otkako smo prošle godine nabavili aparate za isušivanje vazduha, idealna klima. Pre toga je i tamo, zbog visoke vlažnosti vazduha, čuvanje eksponata bilo rizično", kaže Dejan Sretenović.

ZASTARELA KLIMATIZACIJA: Projektanti zgrade Muzeja savremene umetnosti, profesor Ivo Antić i arhitekta Ivanka Raspopović, predvideli su sistem za klimatizaciju i sve ostale sisteme za tehničko održavanje zgrade. Izvođači su sledili projekat. Kad je otvorena, 1965. godine, zgrada je predstavljala najviši domet tadašnje arhitekture između ostalog i zato što je koncipirana kao složeni tehnološki organizam. Međutim, kod nas u to vreme tehnologija nije bila na nivou arhitekture, tako da su već i ti tada ugrađeni sistemi bili neadekvatni", kaže arhitekta Ljiljana Blagojević, član Upravnog odbora MSU-a. "Takođe, sve te sisteme treba održavati i inovirati. A to nije rađeno i protekle godine su učinile svoje. Zato je danas zastarela klimatizacija, rasveta, i sve ostalo što omogućava potrebne uslove za čuvanje eksponata i komfor posetilaca.

"Ljiljana Blagojević smatra da je zgrada Muzeja "arhitektonski vrlo ugodna" i da "pruža kvalitet i posetiocima i gradu" dok je način na koji je organizovan prostor "još uvek vrlo aktuelan". Naročit kvalitet zgrade je prirodno osvetljenje što je za gornje nivoe predviđene za slikarstvo izuzetna vrednost. Prvi nivo je takođe u prirodnom osvetljenju zbog bočnih zidova u staklu, što sada predstavlja problem. U vreme kad je zgrada zidana, taj nivo je bio namenjen za skulpture. Tada su mnogi muzeji savremene umetnosti bili tako koncipirani: prvi nivo s velikim staklenim površinama i s pogledom na pejzaž – u našem slučaju na ušće i Kalemegdan, što čini ekstrakvalitet našeg muzeja – za izlaganje skulptura. Međutim, kada se zbog malog prostora Muzeja javila potreba za izlaganjem slika i na tom nivou, nastao je problem zbog štetnog UV zračenja. A postojeća stakla Muzeja ne štite slike od štetnog zračenja, niti omogućavaju zasenčenje, dakle treba i njih menjati. Kao i sistem rasvete, komfor podrazumeva da posetilac jasno može da vidi izloženu sliku", kaže Ljiljana Blagojević.

Zna se šta sve MSU treba da ima, a nema. Dejan Sretenović podseća da su o tome prošle godine konsultovani mnogi relevantni stručnjaci. "Sad treba uraditi sveobuhvatan projekat rekonstrukcije, ali tek kad i ako nabavimo novac za taj posao." Kad je konstatovan da postoji problem vezan za klimatizaciju, angažovan je stručnjak. "Reč je o dobroj volji, o savetodavnoj pomoći. Kad stigne novac, raspisaćemo tender i tek će to značiti početak rekonstrukcije klimatizacionog sistema." Uprava Muzeja je u kontaktu s profesorom Antićem zbog zamene stakala i svih eventualnih poslova koji se tiču izgleda zgrade. "Nadamo se da ćemo korak po korak uspeti da podignemo Muzej na nivo važeći u svetu. Ozbiljno pregovaramo s nekoliko stranih muzeja o predstavljanju njihovih zbirki kod nas. Međutim, njihov pristanak zavisi i od naših uslova. Ukratko, osim stalne postavke, od klimatskih uslova u Muzeju zavisi i naš program. Naravno, ne sedimo i ne čekamo da nam neko donese novac. Pokušavamo i u inostranstvu ali to su ipak stvari koje se tiču ove a ne neke druge države", kaže Dejan Sretenović.

MINISTARSTVO BRINE I ČEKA DONATORE: Ministarstvo kulture je uklanjanje izložbe, inače veoma nepopularan gest, ocenilo "neophodnim i trenutno jedino mogućim". Objašnjavajući da su sredstva za obezbeđivanje centralnog sistema klimatizacije izuzetno velika, Ministarstvo je napomenulo da se očekuje i pomoć donatora." Dejan Sretenović kaže da niko nije najavio pomoć, "što je već dovoljno rečito".

S jeseni, kad malo zahladni, postavka će biti vraćena. Bez obzira na to što problem vezan za klimatizaciju neće biti saniran. "Sistem za grejanje je u zadovoljavajućem stanju", dodaje naš sagovornik. "Istina, publici može da bude hladno, ali eksponatima neće smetati niska temperatura. Ako do kraja godine stigne najavljeni novac, moguće je da zatvorimo Muzej na kratko vreme, potrebno za rekonstrukciju, i onda da počnemo da radimo u odgovarajućim uslovima."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST