---

Telekom vs. provajderi >

Isključenija i priključenija

Da li je Telekom Srbija bič inostranih partnera u pokušaju gušenja internet provajdera u Srbiji. Ili je reč o nečem drugom

Spor između Telekoma Srbije AD i Udruženja provajdera Jugoslavije, među kojima se nalaze najveći provajderi Eunet, Verat, PTT i YUBC (jedini u zemlji poseduju link kapaciteta 34 mb/s) kulminiralo je krivičnim prijavama protiv Draška Petrovića, generalnog direktora Telekoma, i krivičnim prijavama protiv saveznih i republičkih ministara saobraćaja, kao i njihovih pomoćnika, koje je podneo Sindikat Telekoma Srbija.

Glavni spor između pojedinih provajdera i Telekoma nastao je još prošle godine zbog tvrdnje da provajderi koji pružaju usluge VOIP (Voice Over Internet Protocol) grubo narušavaju monopol Telekoma na fiksnu telefoniju do 2005. godine. Prve optužbe rukovodstvo Telekoma iznelo je na račun pojedinih internet provajdera još letos (vidi "Vreme" broj 601) optuživši ove firme da se prenosom glasa internetom faktički bave kriminalom sličnim švercu cigareta, a da je Telekom upravo zbog toga izgubio preko 10.000.000 eura, dok je država Srbija oštećena zbog neplaćanja poreza. Usledila su i prva isključenja primarnih ISDN-a (Integrative Service Digital Network), grupa provajdera osumnjičenih za ilegalne rabote, što je pogodilo i obične korisnike koji samo žele da primaju elektronsku poštu i surfuju internetom. U međuvremenu, Telekom je protiv provajdera izgubio 11 sporova pred Trgovinskim sudom u Beogradu.

USPEŠAN BIZNIS: Internet provajderi koji pružaju usluge VOIP tvrde da u međuvremenu trpe velike gubitke, prvenstveno zbog nemogućnosti da svojim korisnicima obezbede nesmetan pristup globalnoj mreži, dok su pružanje usluge prenosa glasa putem interneta uspeli da premoste. Posao u ovom periodu, da li zbog pobede košarkaša na Svetskom prvenstvu u SAD, za provajdere ide odlično, što ukazuje na činjenicu da borba Telekoma ISDN isključenjima ne donosi očekivane rezultate. Prema navodima upućenih u ovu problematiku, veći provajderi, koji su razvili biznis, za mesec dana pružanja usluga VOIP mogu da ostvare profit i od nekoliko desetina hiljada dolara.

Iako prvobitno, kako kažu u Udruženju internet provajdera, nisu želeli da podnesu krivičnu prijavu protiv generalnog direktora Draška Petrovića, ipak su odlučili da se obrate sudskim organima kako bi "sačuvali svoj posao, ugled i sa sebe skinuli etikete kriminalaca". U međuvremenu je republički inspektor za veze doneo rešenje po kojem je naložio Telekomu Srbija da momentalno uključi sve kapacitete koje je raskidom ugovora oduzeo provajderima. Međutim, rukovodstvo Telekoma oglušilo se na naloge inspektora i uložilo žalbu iako se po rešenju mora postupiti odmah, bez obzira na epilog upravnog spora.

U rešenju koje je potpisao republički inspektor veza Dragomir Vasiljević stoji i zabrana daljeg isključivanja primarnih ISDN priključaka, momentalno zaustavljanje ugrožavanja rada provajdera i obustavljanje analize podataka koja se prenosi putem internet protokola. Inspektor Vasiljević je u donetom rešenju potvrdio monopol Telekoma na fiksnu telefonsku mrežu, ali je takođe nedvosmisleno ustanovio da internet i prenos podataka preko globalne mreže ne potpada pod nadležnost zagarantovanog monopola. Načelno je Telekomu ostavljen duži vremenski period za sprovođenje rešenja, međutim, kako to do danas nije učinjeno, republički inspektor doneo je rešenje o dozvoli izvršenja, na osnovu kojeg ako Telekom ne postupi po odluci državnih organa, može da očekuje upad ovlašćenih lica koja će uključiti sporne priključke.

"Nama nije jasno Telekomovo nepoštovanje sudskih rešenja i odluka resornog ministarstva. Ili ima nekog strašnog keca u rukavu ili smatra da može da se postavi iznad države", kaže za "Vreme" Bogoljub Pješčić, direktor internet provajdera AbsolutOK i portparol Udrženja internet provajdera Jugoslavije. "Internet nije pod monopolom čak ni u Kini. Telekom pokušava da do juna 2005. godine i internet stavi pod monopol, što je suština celog spora između nas i Telekoma Srbije. Telekom nas optužuje da se bavimo fiksnom telefonijom, a mi nemamo nijedan fiksni telefonski vod ili broj. Sve države u našem okruženju imaju definisano zakonsko rešenje za VOIP. Ne želim da budem kriminalac, samo želim da regulatorno telo propiše uslove za dobijanje licence za bavljenje prenosom glasa preko interneta i, čim takvo telo počne s radom, podneću zahtev za dobijanje licence", dodaje naš sagovornik.

RAT SAOPŠTENJIMA: Na sve navode i optužbe, rukovodstvo Telekoma reaguje saopštenjima za javnost u kojima opovrgava iznete činjenica provajdera. Iako je ekipa "Vremena" razgovarala s Draškom Petrovićem, direktorom Telekoma Srbije, nismo dobili nikakvu zvaničnu izjavu, sem papira s već objavljenim saopštenjima Telekoma Srbije. U jednom od njih, koje je potpisao Ivan Đurović, direktor Direkcije za spoljne odnose Telekoma Srbije, objavljenom kao odgovor Telekoma na rešenje republičkog inspektora za veze stoji: "Da bi se bolje razumelo šta je suština ovog spora, mora se reći da su, baveći se nelegalno pružanjem međunarodnih telefonskih usluga, ove firme mesečno ostvarivale dobit od po nekoliko desetina hiljada eura u zemlji gde je prosečna plata 150 eura. Ne može biti u interesu društva i njegovog ekonomskog oporavka da se ovakve ujdurme prikrivaju iza fraza o pružanju internet usluga građanima i borbi protiv monopola".

Bitno drugačije viđenje spora provajdera i Telekoma ima Branislav Anđelić, direktor Zavoda za informatiku i internet, koji tvrdi da su inostrani partneri u Telekomu, zbog uvođenja usluge VOIP počeli znatno da gube profit, nakon čega su izvršili pritisak na rukovodstvo Telekoma kako bi suzbili pružanje usluge internet telefonije i nastavili da ostvaruju profit preko refajlinga (preusmeravanja) međunarodnog saobraćaja. "Meni su takvi potezi rukovodstva Telekoma apsolutno neshvatljivi jer ova kompanija ne gubi profit zbog prenosa glasa internetom, nego na tome posredno i zarađuje. Telekom Srbija od 2000. godine radi refajling međunarodnog saobraćaja preko Grčke i Italije; preko Grčke za dolazne pozive, a preko Italije za odlazne. Svi međunarodni pozivi, bez obzira na to gde se terminišu, idu preko Italije, zbog čega Telekomu Srbije ostaje samo deo prihoda od razgovora do Italije, što otprilike iznosi tri centa po minutu. Profit od razgovora, na primer, između Italije i Amerike ili Azije može da iznosi čak 30 centi po minutu, a taj novac zadržava Telekom Italije. Identična stvar se dešava i s razgovorima koji idu preko Grčke. Istovremeno, Italijani su izvršili veliki pritisak na Telekom da ne obnavlja satelitsku stanicu u Ivanjici, porušenu tokom NATO bombardovanja. Puštanjem u rad naše najveće satelitske stanice, veliki deo međunarodnog telefonskog saobraćaja išao bi preko Srbije, što inostranim partnerima nikako ne odgovara. Telekom Srbije danas od međunarodnog poziva zarađuje tri centa, dok od internet provajdera koji se bave uslugama VOIP Telekom zarađuje 3,07 centi samo na osnovu zakupa resursa koji provajderi plaćaju Telekomu. Meni je, kao službeniku Vlade Republike Srbije, potpuno nejasno da neko poput generalnog direktora Telekoma, koji je takođe državni činovnik, štiti interese inostranih partnera u odnosu na interese domaćih firmi", kaže za "Vreme" Anđelić dodajući da Telekom Srbije trenutno izgleda kao bič inostranih partnera koji pokušava da uguši internet provajdere u Srbiji.

SAM PROTIV SVIH: Najeksponiranija osoba u ovom sporu svakako je Draško Petrović, kojeg provajderi najviše krive za nastale probleme. U jednom od poslednjih zvaničnih saopštenja Telekoma Srbije stoji da Petrović nije učestvovao u sklapanju ugovora o prodaji 49 odsto Telekoma Srbije inostranim partnerima 1998. godine; visinu takse međunarodnog saobraćaja do tada mogla je da sklopi isključivo Zajednica JPTT-a do prvog jula 2002. godine. Takođe, u saopštenju se navodi da Petrović nije potpisao nikakve ugovore s Telekomom Italije, pošto se ta vrsta pravnog posla nalazi u isključivoj nadležnosti Zajednice JPTT-a.

"Prema važećem zakonu, sklapanje međunarodnih ugovora nalazi se u domenu Zajednice PTT-a, ali prošlog proleća su Telekom Srbije i Telekom Crne Gore zajedničkom akcijom na sebe preuzeli obračun međunarodnih razgovora i međunarodno povezivanje. Dakle, Telekom nije imao nikakva prava da takve aranžmane sklapa s inostranim partnerima", kaže Branislav Anđelić.

STAV NADLEŽNIH: Prema nezvaničnim informacijama stav resornog ministarstva je da Telekom Srbije kao monopolista ima obavezu da po cenovniku Vlade Republike Srbije izdaje u zakup svoje resurse zainteresovanim licima, pa je svako pravno nasilje, kao što su jednostrani raskidi ugovora, neprihvatljivi. Merenje protoka telefonskog saobraćaja u erlanzima dozvoljeno je samo radi omogućavanja kvalitetnije upotrebe resursa, dok je proveravanje šalju li se internetom fotografije, pisma ili glas apsolutno neprihvatljivo. Najavljuje se i mogućnost dodatne istrage u Telekomu povodom manipulacija s dodeljivanjem telekomunikacionih resursa.

O krivičnim prijavama koje je protiv republičkog ministra saobraćaja i veza podneo Sindikat Telekoma Marija Rašeta Vukosavljević kaže da u Okružnom državnom tužilaštvu nije dobila nikakve informacije. U razgovoru za "Vreme" o rukovodstvu Telekoma koje ignoriše odluke Vlade Republike Srbije kaže: "Kao ministar ne mogu da naložim Telekomu da nešto uradi. Svaka firma kada dobije sudsko rešenje mora po njemu da postupi, a ukoliko to ne napravi, postoje zakonske konsekvence koje pojedinac i firma snose. Nijedan pojedinac ne može da smatra da se nalazi iznad zakona. Ne znam da li će ih neko prisiliti na silu da uključe provajdere i to se ne nalazi u mojoj nadležnosti".

Kako je "Vreme" saznalo, rukovodstvo Telekoma Srbije zasad ne namerava da postupi po rešenju republičkog inspektora za veze ne odustajući od stava da ne popušta pred grupom kriminalaca. U narednih nekoliko dana Telekom Srbije pušta u rad izvesnu mrežu SMIN, preko koje će se Telekom baviti internet natprovajdingom i provajdingom, puštajući u rad i jedinstveni broj 042 za konekciju na teritoriji celokupne Srbije. Takvo ponašanje ove kompanije, koja dok isključuje domaće provajdere, u rad pušta vlastiti internet provajding mnogi smatraju teškom zloupotrebom monopolskog položaja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---