---

Mobtel 063 >

Reklamna ponuda

Da li se iza najave prodaje Mobtela, koju je podržao i Bogoljub Karić, krije "dogovorno rešenje" spornog pitanja vlasništva

Poslednju najavu prodaje kompanije Mobtel 063 prošle nedelje istovremeno su objavili ministar saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević i jedan od vlasnika preduzeća BK Trejd Moskva Bogoljub Karić.

Pomenute najave podrazumevaju stavljanje na tendersku prodaju kompanije Mobtel 063 osnovane aprila 1994. godine i registrovanu kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Kompanija je osnovana između Javnog preduzeća PTT Srbija i inostranog preduzeća BK Trejd Moskva. Po tadašnjem ugovoru BK Trejd se obavezao da za dobijanje "zlatne deonice" uloži 67 miliona dolara za opremu NMT mreže 061 i položi milion dolara u kešu, dok je PTT Srbija postala vlasnik kompanije na osnovu dopuštenja za pružanje usluga mobilne telefonije i dodeljivanjem delova infrastrukturne mreže. Zanimljivost je da su braća Karić preduzeće BK Trejd iz Moskve osnovali sa 3500 rubalja ili 100 dolara osnivačkog kapitala. Mobtel je dobio ekskluzivno pravo na monopol u mobilnoj telefoniji, što je četiri godine suspendovano prodajom Telekoma Srbija grčkim i italijanskim partnerima i formiranjem mreže 064.

Usled sankcija, oprema za NMT mrežu nabavljana je preko više zemalja poput Rusije, Kipra, Bugarske, Tadžikistana, Kirgistana, Grčke, Rusije i Ukrajine, a knjižena je kao "oprema za uvođenje mobilne telefonije u Tadžikistanu". Spomenuta oprema je zapravo i ključ spora između Mobtela i PTT Srbija, jer se na osnovu uloženog kapitala procenjuje i stvaran udeo BK Trejda u akcijama Mobtela. Prema podacima Odeljenja za privredni kriminal MUP-a Srbije koji su dostavljeni PTT Srbija, kaže se da je umesto ugovorenih 67 miliona BK Trejd uložio 47 miliona dolara, što odgovara udelu u akcijama u visini od 36 odsto. Za PTT Srbija je sporna i činjenica da ovo državno preduzeće nije dobilo ni dinara od profita zajedničke kompanije, sem tri odsto koje je Mobtel uplaćivao za razvoj delatnosti. Tokom 2001. godine Mobtel je, kako navode u PTT-u, prestao da uplaćuje i nadoknadu za svaki novi mobilni telefonski priključak u visini od 1,5 dolara. Na osnovu toga, potražnja PTT-a prema Mobtelu iznosi oko 82 miliona eura, plus 1250 milijardi dinara za naknade novih telefonskih priključaka.

SPORNI DETALJI: Pojedini ekonomisti bili su začuđeni činjenicom kako Mobtel uopšte može da posluje kada je, na primer, prijavljeni gubitak za 2001. godinu iznosio 16,565 milijardi dinara, dok je tadašnja ukupna vrednost kompanije iznosila 15,3 milijarde dinara. Iznos prikazanog fiktivnog gubitka trebalo je da pripadne PTT Srbija, ali je Mobtel dati iznos iskoristio za pokrivanje pomenutog gubitka.

Prema odavno javno izrečenim sumnjama o malverzacijama prilikom kupovine opreme najspornije su fakture, u kojima su zapisani navedeni iznosi kupljene opreme, bez taksativno navedenih stavki o tome šta je konkretno i po kojoj ceni kupljeno. Upućeni u ovu oblast tvrde da na fakturama namerno nije navedena kupljena oprema kako bi se prikazalo da su uložena sredstva u iznosu od 67 miliona dolara, iako je navodno stvarna vrednost kupljene opreme bila dvadeset miliona dolara manja. Trgovinski sud za sada nema jasne dokaze o malverzacijama u Mobtelu, ali se čini kao da je Karićima ponuđena nagodba - ukoliko pristanu da završe posao oko prodaje Mobtela i odreknu se jednog dela udela, mogu da očekuju da će prestati da se preispituje poslovanje kompanije.

S obzirom na to da nijedan inostrani partner trenutno ne pristaje na kupovinu dela Mobtela, za prodaju najvećeg mobilnog operatera u Srbiji potrebno je definisati vlasništvo unutar same kompanije, a zatim dogovor oba partnera o njenoj prodaji Mobtela.

"Utvrđivanje vlasništva unutar kompanije Mobtel još nije završeno jer taj posao rade i privremena uprava u kompaniji i istražni organi, koji nisu dali završnu reč. Zbog toga se još ne zna pravi odnos vlasništa u kompaniji Mobtel 063. Ukoliko država tako odluči, PTT će da proda svoj deo akcija na javnom tenderu, naravno zajedno sa drugim partnerom. Pretpostavljam da će se Mobtel prodati tek nakon Zakona o telekomunikacijama koji bi popravio položaj države, a i položaj potencijalnog kupca", kaže u razgovoru za "Vreme" Jovan Birač, direktor sektora za informisanje Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija.

ISPUNJENE OBAVEZE: Ekipa "Vremena" nije uspela da stupi u kontakt s nadležnima u Mobtelu 063 koji su grupno otputovali na proslavu povodom godišnjice kompanije Mobilna Srpske. Generalni stav BK Trejda je da ne žele previše da se brane, već puštaju nadležne organe da ukoliko je bilo nepravilnosti u poslovanju kompanije, to i dokažu. Na sve objavljene podatke zvaničnici BK Trejda odgovaraju da je sve rađeno po tada važećim zakonima, navodeći da je Savezni devizni inspektorat još 1998. godine utvrdio da je strani ulagač (BK Trejd Moskva) ispunio sve obaveze u iznosu od 99,48 odsto. U periodu od 1994. do 2000. godine, kako navode zvaničnici BK Trejda, ovo preduzeće je PTT-u uplatilo 6.991.000 tadašnjih nemačkih maraka, a uredno su izmirene sve takse za postpejd priključke. Neraspoređena dobit je po odluci Upravnog odbora Mobtela zadržana u ukupnom kapitalu firme.

Prema najnovijim izjavama datim srpskim medijima, Bogoljub Karić kao da je jedva dočekao da se reši brige oko Mobtela i profita koji mu ova kompanija donosi. Međutim, upućeni u ovu problematiku tvrde da će Karići pristati na prodaju tek onda kada snaga argumenata suprotne strane bude toliko jaka da se ne može osporiti.

INOSTRANA INVESTICIJA: Dosadašnje interesovanje inostranih mobilnih operatera pokazalo je da ne postoji mogućnost kupovine dela Mobtela, već samo cele kompanije. Procenjuje se da mreža 063 ima više od milion korisnika, a da se ukupna vrednost celokupnog Mobtela kreće od 600 miliona do jedne milijarde eura. Potencijalni investitor kupuje prvenstveno tržište, pa će na cenu kompanije Mobtel uticati i to da li će država (i kada) ponuditi licencu trećem operateru mobilne telefonije. Svakako, nijedna strana kompanije neće investirati na tržištu gde ne postoji jasno regulisana pravna regulativa, pa se narednih nedelja može očekivati konačno donošenje zakona o telekomunikacijama.

U nagađanjima šta će se dogoditi s novcem dobijenim od prodaje Mobtela ima raznih scenarija poput onog da će Vlada, kao i Milošević svojevremeno prilikom prodaje dela Telekoma Srbija, dobijeni novac iskoristiti za održavanje na vlasti. Najverovatnija je teza da će dobijeni novac država iskoristiti za kupovinu 29 odsto akcija italijanskog STET-a u Telekomu Srbija. Na taj način bi trenutno važeći akcionarski ugovor u Telekomu, koji stranim partnerima STET-u i OTE-u omogućava pravo veta na sve odluke većinskog vlasnika PTT Srbija, bio poništen. Sklapanje novog akcionarskog ugovora omogućilo bi napokon državnu kontrolu jedne od najvažnijih srpskih kompanija. "Pitanje šta će se dogoditi s novcem dobijenim od prodaje našeg dela akcija u Mobtelu prevazilazi okvire PTT-a. Država odlučuje o tome šta će se dogoditi sa dobijenim novcem, ali gotovo je sigurno da neće biti potrošen za isplatu penzija ili kupovinu socijalnog mira", napominje Birač. Trenutno PTT Srbija, zbog posedovanja akcija u obe mreže mobilne telefonije, krši važeće antimonopolske preporuke Evropske unije.

"Trenutak za prodaju Mobtela je najgori mogući jer su cene akcija mobilnih kompanija na svetskim berzama u padu. Mnogi veliki mobilni operateri su propali zbog uvođenja treće generacije mobilne telefonije. Istraživanje G17 PLUS o uvođenju trećeg operatera pokazalo je da većina korisnika mobilne telefonije u Srbiji nije zadovoljna cenom i kvalitetom pružene usluge", kaže za "Vreme" Milko Štimac iz G17 PLUS.

Mnogi stručnjaci napominju da dolazak stranog investitora neće doneti potrebnu liberalizaciju tržišta u oblasti mobilne telefonije u Srbiji. Prema preporukama Svetske trgovinske organizacije, realna i fer konkurencija isključuje diskriminaciju, treba da postoje transparentnost, razlike u cenama, nezavisne regulative i sprečavanje zloupotrebe informacija, te nezavisno regulatorno telo koje je u stanju da efikasno kontroliše dominaciju i monopol pojedinih kompanija na tržištu. Danas je Srbija, nažalost, još daleko od dostizanja takvih standarda.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---