---

Radovan Pešikan >

Đeliću, sačekajte s politikom

"Demagozi nas guraju u frižider"; "Vreme" br. 609

Intervju, koji ste dali nedeljniku "Vreme" kao ministar finansija i ekonomije, po načinu vašeg izlaganja i porukama više predstavlja politički tekst nego tekst ministarstva koje predstavljate. Vaš doprinos sređivanju javnih finansija je veliki. Vi ste u tom poslu pokazali sve svoje divne osobine: iskreni ste, neposredni, znate svoj zanat, energični ste u sprovođenju svojih ideja i mislim da je danas retko da neko to može da kaže za jednog ministra. U narodu vas često zovu "Boža gulikoža". Međutim, isti taj narod dobro zna da vodite vrlo težak i odgovoran sektor, da je to za opšte dobro i zato svi to izgovaraju sa određenim razumevanjem i simpatijama prema vama. Sve ovo što sam rekao odnosi se na vaše obavljanje funkcije u oblasti finansija.

Kada je u pitanju ekonomija, mislim da stvari stoje sasvim drugačije. Citiraću vam informaciju Tanjuga koju je, vrlo stidljivo, prenela "Politika" od 7. avgusta ove godine. .... "U istom periodu deficit u robnoj razmeni dostigao je 1,694 milijarde dolara, ili 4,7 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu." Takođe imamo i pad proizvodnje u poslednje dve godine. Koliko, ne znam tačno. Međutim, sigurno je da se očekivao i da je obećavan porast proizvodnje, a ne pad. S obzirom na to da je vama sve to poznato, ne znam kako možete govoriti o postignutim rezultatima. Kažete – povećane su plate, stabilna moneta, smanjena inflacija i sl., što je nominalno tačno. Ne znam kako se standard ljudi može povećati ako proizvodnja pada a dugovi rastu. Kako bilo koji domaćin, poljoprivrednik ili zanatlija, može realno povećati svoj standard ako mu proizvodnja pada iz godine u godinu a dugovi su mu samo u jednoj godini tri puta veći od potraživanja. Kažete i da je valuta stabilna. Jeste, i to je tačno i lepo zvuči. Međutim, kao ministar ekonomije morali biste da se upitate šta mi sa takvim kursom uopšte možemo da izvezemo. U suštini, mi smo samo stimulisali uvoz, letovanje u Turskoj, ukrasili naše izloge stranom robom i dr. Da li vi razmišljate kuda to sve vodi i dokle to može da traje? Sigurno ne dugo. Jedne dugove samo zamenjujemo drugima.

Kažete da "postoji raskorak između očekivanja i onoga što je moguće". I dalje, da .... "neki ljudi kod nas misle da je moguće biti dva puta bogatiji, a ne raditi ni više ni bolje". Sve to što ste rekli takođe je tačno. Međutim, da li ste se zapitali šta je sve narodu obećavano i šta se i sada obećava? Svi oni koji su tome poverovali sada su razočarani i za to nemojte njih kriviti. Umesto da iz toga izvučete pouku, većina predsedničkih kandidata i šakom i kapom daje obećanja o svemu, a najmanje o nadležnostima za koje se kandiduje, u čemu vaš kandidat gospodin Labus prednjači. Umesto svih tih obećanja koja dajete, bilo bi bolje da ste gospodinu Labusu savetovali spot u kome bi, na primer, pisalo da treba tri puta više i bolje da radimo da bismo bili dva puta bogatiji. "Prosto kao pasulj" a pored toga i tačno. Ubeđen sam da bi ovakav spot ostavio veći utisak na birače i bio mnogo efektniji nego vaše pobedničko marširanje koje neodoljivo podseća na kaubojski film Sedam veličanstvenih. Razlika je samo u tome što je vas petorica i, koliko sam uočio, ne nosite oružje.

Gospodine Đeliću, medeni mesec sa Evropskom zajednicom i međunarodnim institucijama je prošao. Mi se konačno moramo suočiti sami sa sobom. Opijajući se nacionalizmom, zabavljajući se s brojnim aferama, hvaleći pohvalama za postignute uspehe, optužujući Miloševića i sl., mi samo izbegavamo da se suočimo sa stvrnošću. Nismo mi tako ni lepi ni pametni kako sebe prikazujemo. Zato treba pogledati istini u oči i to saopštiti narodu. Samo tako možemo izbeći neka buduća razočaranja i shvatiti da treba da se okrenemo radu i da nam niko ništa neće pokloniti ako to ne zaradimo. Uostalom, mi kao narod nismo ni kljasti ni sakati da bismo očekivali a još manje tražili milostinju. Zato biste vi kao ministar ekonomije mogli i trebali da otvorite raspravu na neka pitanja kao što su:

Zašto proizvodnja iz godine u godinu opada?

Kojim parama plaćamo toliki uvoz robe?

Koliko sada iznosi naš dug prema inostranstvu?

Kako je moguće imati konvertibilan dinar sa tolikim deficitom u robnom prometu?

Kako objasniti da Nacionalna štedionica daje i kamate na dinarsku štednju deset puta veće nego na deviznu?

Šta je realno u obimu donacija, otpisu dugova i novim zaduženjima i sl.?

Kakva je naša ekonomska politika i da li je uopšte imamo itd.?

Očekujem da ćemo u nekom od sledećih brojeva imati priliku da čujemo vaše odgovore makar na neka od ovih pitanja. Vi zato imate i znanja i snage, samo nemojte dozvoliti da vas političari olako potroše. Vi za politiku imate vremena. Sačekajte malo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---