---

Platni promet u bankama >

Punoletstvo komercijalnog bankarstva

Prvog oktobra počeo je galopirajući finiš prelaska jugoslovenskog platnog prometa u poslovne banke, pošto je od tog datuma, u žestokoj međubankarskoj konkurenciji, počelo zaključivanje ugovora pravnih lica s pojedinim bankama o otvaranju računa s kojeg će se direktno vršiti plaćanja, u najvećem broju slučajeva potpuno bez posredstva Narodne banke Jugoslavije, to jest mimo famoznog Zavoda za obračun i plaćanja. Taj finiš okončaće se 1. januara 2003. godine kada će više godina odlagani novi zakon o platnom prometu i definitivno stupiti na snagu

Naša zemlja će napokon prestati da bude poslednja država u Evropi u kojoj se poslovne banke tretiraju kao "maloletnici", koji ne mogu poneti odgovornost za ispravnost osnovne bankarske transakcije u korist svojih komintenata – ispravnost plaćanja. I više od toga, tada će zapravo jedna državna služba (služba platnog prometa koja je funkcionisala pod firmom ZOP-a ili nekadašnjeg SDK) prestati da personifikuje model "državnog finansijskog posredovanja" koji je pod vidom borbe za finansijsku disciplinu decenijama "kontrolisao" ne samo tekuće plaćanja nego i širenje lanaca nelikvidnosti, puštanje u opticaj "divljih emisija" novca i menica i praktično "politički odobravao" poresku evaziju socijalističkih giganata i režimskih preduzeća miljenika.

Iako je aparat ZOP-a imao i dobrih osobina i stručnih radnika i rukovodilaca i mada je on u određenim razdobljima unosio duh finansijske modernizacije u novčanu civilizaciju na našim prostorima, konceptualno – on se nije mogao "umestiti" u jedan moderan finansijski sistem jedne prema svetu otvorene "privatne privrede" u kojoj važi načelo slobode preduzetništva i pravilo da svako snosi rizik sopstvene odluke – a istovremeno je deformisao sve dosada isprobane modele tržišno opredeljene novčane politike. Pojednostavljeno, 1. januara naredne godine imaćemo platni promet kompatibilan modernom svetu i njegovim finansijskim standardima, onakav kakav odgovara savremenom bankarstvu i privatizovanoj i internalizovanoj privredi – u kojoj novac ne sme da čeka ni jedan jedini dan pa se plaćanje u zemlji i inostranstvu danonoćno može izvršiti i običnim nalogom i faksom i preko bankomata i mobilnim telefonom i e-mailom, a svim tim pomagalima moguće je dobiti i potpunu informaciju o stanju računa s koga se vrše takva plaćanja.

U najkraćem, šta sadrži novi zakon o platnom prometu s paketom pratećih podzakonskih propisa? Banke s učesnicima u platnom prometu, na osnovu podnetog zahteva, zaključuju ugovore o otvaranju i vođenju računa i na osnovu njega otvaraju račun na kojem će se voditi sredstva i preko koga će se vršiti plaćanja. Struktura tog računa se menja i od nove godine će sadržati fiksni identifikacioni broj banke (tri numerička mesta), broj partije računa (trinaest numeričkih mesta) i kontrolni broj (dva numerička mesta). Plaćanja između korisnika računa kod iste banke (transakcije internog platnog prometa) evidentiraju se "u realnom vremenu", znači istovremeno kod pošiljaoca i primaoca novca. Plaćanja između lica koja imaju račune u različitim bankama šalju se u Žiro klirinški centar (ŽKC) u Narodnoj banci i evidentiraju na računima primaoca i pošiljaoca po potvrdi da su tamo obračunata – a ovaj centar je obavezan da o tim obračunima šalje preseke više puta dnevno kako bi učesnici platnog prometa mogli kontinuirano koristiti dnevni finansijski priliv. Izuzetno, kod hitnih i velikih plaćanja Narodna banka obavlja automatsku transakciju po sistemu bruto obračuna (sistem RTGS) između poslovnih banaka (u svojstvu kliring hausa).

Računi poslovnih banaka, inače, prenose se u Narodnu banku Jugoslavije.

Opisani sistem platnog prometa već je sve naše poslovne banke motivisao da starim i novim klijentima ponude čitav spektar načina plaćanja koja se mogu obavljati s jednog mesta u banci ili u samom preduzeću, tokom celog dana, s raznovrsnim varijantama uspostavljanja prioriteta plaćanja, s mogućnošću izdavanja naloga s naknadnim odabirom valute, uz povratne informacije različite dinamike i oblika i uz korišćenje raznovrsnih dodatnih vezanih ili slobodnih bankarskih proizvoda za neaktivirani ili dospeli priliv (hartije od vrednosti, dospeli instrumenti obezbeđenja plaćanja, itd.), te za obračunska plaćanja svih formi (kompenzacije, cesije, asignacije, itd.). Na kraju naše banke postaju doista banke koje u borbi za prodaju svojih "proizvoda" stoje stvarno na usluzi partnerima koji su u stanju da stvore novac.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---