Intervju - Mile Isakov >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Ustav, pa – razlaz!

"Postoje snage u novoj demokratskoj vlasti koje ne žele da se menja Ustav zbog toga što bi nakon promene Ustava morali da se raspišu novi izbori"

"Uvereni smo da bez ustavnih promena ne može doći do ozbiljnih pomaka. To praksa i potvrđuje. Do diskontinuiteta nije došlo. Ubeđeni smo da tu leži izvor svih problema koje reforme u našoj zemlji imaju. Naš put u tranziciji ka evropskim integracijama je otežan, a u nekim segmentima i onemogućen, upravo zbog toga što nismo promenili taj osnovni zakon, okvir i temelj svake uređene države – Ustav. Sve vreme smo insistirali na tome i evo sada doživeli potvrdu za to i u DOS-u i na predsedničkim izborima. Ako smo jedno vreme imali razumevanja za unošenje hitnih intervencija u nekim zakonima stoga što su stari bili zaista nakazni i antireformski, posle tih hitnih intervencija koje su bile neophodne da bi država počela da funkcioniše na nov način, dalje više nema opravdanja što Ustav nije promenjen. Što je vreme više odmicalo, bivalo je sve jasnije da postoje snage u novoj demokratskoj vlasti koje ne žele da se menja Ustav zbog toga što bi posle promene Ustava morali da se raspišu novi izbori", rekao je u intervjuu za "Vreme" Mile Isakov, predsednik Reformista Vojvodine. Sada su svi saglasni, ističe Isakov, da treba početi rad na Ustavu, a Reformisti Vojvodine imaju i gotov predlog. Paralelno s javnim ubeđivanjem partnera i građana da je potrebno promeniti Ustav Reformisti su konkretno radili na tome da se formulišu osnovni principi i načela novog ustava i da se pripremi predlog tako da sada ne mora da se krene od nule.

"VREME": Kako ste pripremili predlog ustavnih promena?

M. ISAKOV: U startu smo odustali od ideje da kao partija dajemo predlog jer uvek postoji mogućnost da se tako nastao predlog smatra manjkavim zato što je rađen iz partijske opcije, kao što bi ga možda druge partije zbog toga mogle doživljavati kao stranački nametnut, pa iz te perspektive procenjivati i neka od ponuđenih rešenja. Tu pre svega mislim na rešenja autonomije Vojvodine. Sve to bi moglo izazvati neželjene i nepotrebne reakcije i naravno smanjiti izglede da predlog bude prihvaćen. Stoga smo odlučili da predloge ustavnih reformi uradi grupa eksperata koje smo prepoznali u nevladinoj organizaciji Forum iuris, koju sačinjavaju vrhunski pravni stručnjaci i eksperti iz Vojvodine. Procenili smo da će oni to uraditi mnogo bolje od partije. S druge strane, smatrali smo da će ekspertsko rešenje biti bolje prihvaćeno u društvu. Oni su predlog ustavnih promena uradili autonomno i samostalno i to je njihov autorski rad. Nama, kao partiji, taj ekspertski rad bio je važan jer sada imamo ponuđeno celovito rešenje i u poziciji smo da o njemu možemo da se izjašnjavamo i za relativno kratko vreme izađemo s partijskim stavovima o reformi Ustava.

Čuje se stav da je predloženi tekst Ustava podloga za dekonstrukciju memorandumske Srbije. Da li je tačna ocena da se ovim predlozima stavlja tačka na neke retrogradne tendencije koje godinama već pritiskaju politički život u Srbiji.

To je potpuni raskid i uspostavljanje diskontinuiteta ne samo s prethodnim režimom nego i s načinom razmišljanja o državi Srbiji i demontaža svih onih zabluda koje se mogu definisati kao memorandumske. Dakle, dat je moderan koncept uređenja zemlje koji koristi najsavremenije pravne instrumente u formulisanju Ustava, kao i u proceduri usvajanja. To mišljenje je dominiralo i u današnjoj debati na skupu Reformista Vojvodine o ustavnim promenama na kome su učestvovali Predsedništvo stranke, predsednici opštinskih odbora, politički savet stranke... Ovo je sedmi predlog te vrste u javnosti. Reč je o dosad najcelovitijem, najtemeljnijem i najkvalitetnijem dokumentu ponuđenom javnosti. Isto tako, naš zaključak je da nećemo na njemu insistirati kao na jedinom rešenju, odnosno tretiraćemo ga ravnopravno sa svim drugim predlozima koji postoje ili koji će se u narednom periodu pojaviti. Svakako da ovako elaboriran predlog olakšava posao svima koji tek počinju da se bave problemima promene Ustava Srbije.

Na neki način Reformisti Vojvodine su anticipirali aktuelnu poziciju DOS-a. Prema vašim procenama, hoće li DOS podržati kandidaturu Koštunice?

Veoma smo zadovoljni da su naše političke procene, zalaganja i aktivnost potvrđeni. Eto, i u političkoj praksi je pitanje reforme Ustava postalo prioritetno, a na tome smo radili dosta dugo i izašli s celovitim predlogom. Što se tiče predsedničkih izbora, povezanost ovih pitanja je očigledna jer smo prednost dali gospodinu Koštunici upravo zbog toga što je prevashodno insistirao na donošenju novog ustava i uspostavljanju pravne države kao preduslova za svekolike, pa i ekonomske reforme, za razliku od gospodina Labusa koji je gotovo isključivo insistirao na ekonomskim reformama ne želeći da vidi da su one nemoguće bez državno-pravnih okvira za to. Sve je sada jasnije. Pred nama su novi predsednički izbori. Gospodin Labus je odustao od dalje kandidature. DOS nema kandidata, a nema ni mnogo zainteresovanih u DOS-u da to budu. Ostaje da se vidi da li će se gospodin Koštunica kandidovati jer je sada mandat predsednika Srbije skraćen. Rok tog mandata je skraćen odlaganjem izbora. A i ubrzavanjem rada na Ustavu biće skraćeno vreme do novih izbora. Ostaje i dalje opasnost da i ponovljeni izbori budu neuspešni. Sve to ukazuje da postoji mogućnost da se gospodin Koštunica i ne kandiduje ponovo. Vidim dva rešenja: ukoliko se gospodin Koštunica kandiduje, da DOS eksplicite ili prećutno podrži njegovu kandidaturu i doprinese da on bude izabran za predsednika jer je očigledno da on ima najveću podršku u zemlji ili, u drugom slučaju, ukoliko i gospodin Koštunica odustane od kandidature, da DOS izađe s predlogom koji bi DSS direktno ili prećutno podržao i doprineo da taj kandidat pobedi na izborima. To bi omogućilo da stranke koje su izvorno bile DOS zadrže kontinuitet vlasti i demokratskih promena koje smo zajednički započeli, pa se malo razišli, ali ih moramo dovesti do ustavnih promena i izbora na kojima ćemo se razići.

Kao potpredsednik Vlade vi se kandidujete za rukovođenje poslovima oko izmena Ustava Srbije. Svoju kandidaturu je istakao i Vladan Batić, ministar pravde. Koje su vaše prednosti?

Onog momenta kada sam ušao u Vladu, izrazio sam želju da se maksimalno angažujem upravo na promeni Ustava. Na DOS-u je sada i potvrđeno da taj posao mora organizovati Vlada, naravno u koordinaciji s određenim telima Skupštine Srbije, pre svega s odborima koji su za to nadležni. Premijeru Đinđiću sam, u pismenoj formi, ponovio novu inicijativu i svoju kandidaturu za ovaj posao desetak dana pre DOS-a naglasivši da je poslednji čas da počnemo taj posao i formulisao sam šta i kako bi trebalo uraditi. Tako da sam već u tom poslu i u tom smislu u prednosti u odnosu na gospodina Batića, koji se do sada time nije bavio, a kao ministar pravde imao je dovoljno drugog posla. Stranka gospodina Batića i on lično dovode u pitanje čitav ustavni poredak, pa je stoga nelogično da on bude nosilac ustavnih promena. Gospodin Batić i njegova stranka imaju monarhističku orijentaciju, a treba da se pravi republikanski ustav građanske parlamentarne demokratije. Država treba da bude sekularna, crkva odvojena od države. Očigledno je da Demohrišćanska partija nije baš najbolja za taj posao. U širokim konsultacijama treba uspostaviti komunikaciju i saradnju sa svim partijama, nevladinim organizacijama, sindikatima, nacionalnim institucijama i manjinskim zajednicama s kojima mnogo bolje sarađujemo. I konačno, prirodnije je da taj posao vodi potpredsednik Vlade kome će to biti osnovno i jedino zaduženje. Upravo to sam tražio u trenutku kada sam ulazio u Vladu.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST