---

Hapšenje osumnjičenih za trgovinu ženama >

Podgorička veza

Hapšenje zamenika crnogorskog javnog tužioca Zorana Piperovića zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije i trgovine ljudima može biti veliki korak u raskrinkavanju organizovanog kriminala u regionu. Istraga i eventualno suđenje pokazaće da li je to moguće

Jedna vidno uzbuđena devojka obratila se pozorniku u Podgorici 12. novembra. Pošto je odvedena u stanicu milicije, utvđeno je da je iz Moldavije i da je verovatno još jedna u nizu žrtava trgovine ženama. Onda je zazvonio telefon u kancelariji upravnice Sigurne ženske kuće Ljiljane Raičević. Devojku je policija odvela na tajnu lokaciju Sigurne kuće gde je trebalo da joj se ukaže prva pomoć. To je učinjeno, a zatim je devojka iz Moldavije ispričala svoje iskustvo iz brojnih bordela i kuća u kojima je bila primoravana na seksualno opštenje s raznoraznim ljudima. U jednom trenutku je počela da navodi imena ljudi koji su je "posedovali" i koji su je maltretirali. Pomenula je imena ljudi na važnim funkcijama u državi. To je bio signal da Ljiljana Raičević pozove Milana Paunovića, načelnika Ureda za borbu protiv trgovine ljudima pri crnogorskom MUP-u. Po njegovom dolasku, klupko je počelo da se odmotava. Izjava je snimljena na video kasetu i postupak je otpočeo.

Skandalozno saznanje da su neki viđeni ljudi možda umešani u poslove organizovanog kriminala moralo je da izazove neku reakciju policije. Pošto je ministar policije dao sigal da se s akcijom može početi, uhapšeni su, najpre, Podgoričani Irfan Kurpejović (42) i Ekrem Jasavić (43). Istražnom sudiji Osnovnog suda u Podgorici podnet je zahtev za pokretanje istrage jer su pomenuti osumnjičeni za posredovanje u vršenju prostitucije i trgovinu ljudima (Član 202a KZ Crne Gore). Pošto ih je saslušala Ana Vuković, istražni sudija, određen im je jednomesečni pritvor.

Tu se nije stalo. U nedelju 1. decembra policija je istražnom sudiji dovela još dvojicu pomenutih u iskazu devojke iz Moldavije. Jedan je bio bivši mesar, a sada ugostitelj iz Podgorice Bajram Orahovac (Baka Mesar), a drugi je zamenik javnog tužioca Crne Gore Zoran Piperović. Hapšenje ovog poslednjeg je valjda prvo te vrste u istoriji crnogorske policije, a ni u svetu se ne dešava da čovek s tako visoke državne funkcije bude osumnjičen za nešto što spada u organizovani kriminal. Kako su to prenele podgoričke "Vijesti", Piperović je uspeo da izjavi da je čitava stvar nameštaljka i da će neko zbog toga odgovarati. Ipak, dogodilo se da čovek koji traba da pokreće istrage protiv ljudi iz sveta organizovanog kriminala završi na isledničkoj klupi istražnog sudije. Dok je Piperović davao izjavu čiji sadržaj do ovog momenta nije dostupan javnosti i kasnije putovao do zatvora u Spužu, telefoni su se usijali na stolovima svih viđenijih crnogorskih velikaša. Na meti se najviše našao državni tužilac Božidar Vukčević koji nije imao poseban komentar jer je navodno sve saznao iz medija. Kandidat za predsednika Crne Gore na predstojećim izborima Filip Vujanović odazvao se pozivu novinara i saopštio da je za slučaj saznao iz novina, ali da u državi postoji jasna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala i da "apsolutno nema nedodirljivih ljudi". Oglasili su se i predstavnici opozicije koji smatraju da je ovaj događaj samo način da se pokaže da se nešto radi na polju suzbijanja kriminala, te da su ranije postojale brojne naznake da je sam vrh države umešan u "prljave rabote". Uglavnom, svako se poneo vođen sopstvenim interesima i pokušajem da se i na ovom skadaloznom slučaju zarade neki politički poeni. Po prirodi stvari, morao je da reaguje i ministar pravde Željko Šturanović koji je rekao da u načelu podržava odlučnu borbu protiv kriminala, ali ne bi da prejudicira rezultate istrage. Predstavnik Grupe za promjene Nebojša Medojević saopštio je da pohvale zaslužuju nevladine organizacije koje se godinama bore protiv ove vrste kriminala, kao i policija koja je pokazala određenu dozu hrabrosti i odlučnosti. On zahteva hitno smenjivanje državnog tužioca ne bi li se postupak vodio na pravi način i bez pritisaka. Podgorička štampa špekuliše s "nezvaničnim informacijama" o eventualnoj umešanosti samog Vukčevića i već se raspreda koga je sve imenovala nesrećna Moldavka u izjavi datoj policiji.

U razgovoru za "Vreme", Ljiljana Raičević kaže da bi sama činjenica da mu je zamenik osumnjičen za teška krivična dela trebalo da budu dovoljan razlog da se ostavka podnese. "Zadovoljni smo načinom na koji policija radi svoj posao i imamo odličnu saradnju s timom zaduženim za borbu protiv trgovine ljudima", kaže Raičevićeva i dodaje da se nada da na ovom akcija neće biti zaustavljena i da će se ići do kraja. Kako vreme odmiče, neki rezultati istrage izlaze pred javnost tako da "Vijesti" prenose izjavu neimenovanog izvora iz policije da su u kući Bajrama Orahovca pronađeni neki papiri koji bi mogli da kopromituju tužioca Vukčevića. Navodno, dva dnevna biltena u kojima su bila operativna saznanja i informacije o trgovini ljudima u Crnoj Gori glasila su na ime državnog tužioca, a pronađena su u Orahovčevoj sobi.

Ako istraga bude išla do kraja, onda bi zaista po prvi put mogao da bude otkriven i raskrinkan lanac preprodaje ljudi, ponajviše žena, i izvedeni na sud ljudi koji su se enormno obogatili uvlačeći devojke u ropski odnos. U cilju istrage policija nije saopštila ko je sve u Crnoj Gori učestvovao u ovom poslu, već je uopšteno rečeno da je policija "otkrila međunarodni lanac trgovine ljudima i organizovane prostitucije, čija je destinacija bila Crna Gora".

Prema podacima IOM-a (Međunarodne organizacije za migracije) koja ima svoje kancelarije u svim zemljama regiona i koja se direktno bavi problemom trgovine ljudima, Crna Gora važi za tranzitnu zemlju. Povoljan položaj Podgorice, u blizini Italije, BiH i Kosova, obeležio je ovaj grad kao mesto povoljno za preprodaju žena, pa je logično da se neko dosetio da se "ugradi" u čitav posao. Ta saznanja je sigurno imala i crnogorska policija, ali je nevolja u tome što su organizatori posla bili direktno povezani s političkim i policijskim establišmentom. Poslednjih su godina predstavnici "međunarodne zajednice" ukazivali na problem i vršili pritisak na sve zemlje u regionu da oforme specijalne timove radi rešavanja ovog problema. Istovremeno, veliki broj vojnika na Balkanu i veliko siromaštvo uslovilo je da se mnoge devojke odluče da potraže bolji život negde gde je zarada veća, naivno verujući da će raditi kao kelnerice ili da će čuvati decu.

Poslednjih godina je problem trgovine ljudima stao uz rame s trgovinom oružjem, duvanom i drogom jer su lokalni mafijaši povezani s vlastima procenili da na tome mogu dobro da zarade. Ipak, došlo je do nekog pozitivnog pomeranja, udružili su snage vlada i nevladine organizacije pod patronatom "sveta" pa se tu i tamo moglo čuti da su neki ljudi uhapšeni, da su neke devojke spasene.

Prema rečima Ljiljane Raičević, za nepune dve godine rada Sigurne kuće u Podgorici, spaseno je 48 devojaka, a policija je podnela 13 krivičnih prijava protiv 29 lica zbog osnovane sumnje da su posredovala u prostituciji i da su učestvovala u trgovini ljudima. Problem nastaje u trenutku kada ti ljudi izađu pred sud, jer bez svedočenja žrtava teško je dokazati optužbe. Sada se, eto, dogodio presedan jer je devojka koja je pretrpela užas (tri godine je bila preprodavana i nad njom su se "mušterije" sadistički iživljavale) dala izjavu i spremna je da svedoči na sudu protiv ljudi koji imaju reputaciju viđenijih u Crnoj Gori. Naša sagovornica iz Sigurne ženske kuće kaže da očekuje pozitivno razrešenje slučaja i obećava da će "žene progovoriti otvoreno o svemu" ako se to ne dogodi. Razumljivo, u cilju istrage, ona u ovom trenutku nije spremna da govori o svim imenima koje je devojka iz Moldavije pomenula.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---