Petar Mitrović >

Sloboda i pravo

"Iskušenja, ispovest, posledice", "Pod zastavom duginih boja"; "Vreme" br. 628

U prošlom broju "Vremena" dva teksta govore o istoj temi ali pokazuju međusobnu kontradiktornost. Dok se u jednom pokazuje naklonost prema homoseksualcima, u drugom se osuđuju njihovi postupci. Osuđuje se postupak koji je učinio vladika Pahomije, koji naravno ima mnogo veću težinu nego kada bi istu stvar učinilo neko svetovno lice, ali se zaboravlja da su homoseksualci inače u starijim godinama skloni pedofiliji, pa me interesuje da li bi sticanjem traženih prava bili oslobođeni odgovornosti zbog pedofilije. Pedofilija i uopšte naklonost prema istom polu verovatno spadaju među najveća iskušenja u okviru monaških zajednica i među sveštenstvom kome je zabranjen brak. Zbog toga bi svako ko razmišlja da krene tim putem trebalo unapred dobro da razmisli o tome da li je u stanju da prihvati takav izazov, a sa druge stane Crkva bi morala da povede više računa kod rukopolaganja i hirotonisanja, koja se očigledno često obavljaju rutinski. Svaki monah, sveštenik ili episkop koji je istinski vernik ako bi i došao u takvo iskušenje, setio bi se reči iz Svetog pisma: "Ko sablazni jednog od ovih malih bolje bi mu bilo da okači vodenični kamen oko vrata i da se baci u reku", pa to ne bi ni uradio ili ako bi već uradio, pokajao bi se zbog toga i bez osude crkvenih ili sudskih vlasti.

Možda je sreća u nesreći što će posle ovih poslednjih slučajeva sa Pahomijem i Ilarionom izaći na videlo i druga slična dela ako ih je bilo, pa bi to bila dobra prilika da SPC, bez obzira na to koliko to mučno bilo, raščisti sa takvim pojavama za duži period. Što se tiče drugog teksta, dobro je što se navodi primer nasilnih navijača među kojima ima dosta bivših i budućih robijaša koji se sa homoseksualizmom najčešće sreću u zatvorima. Pitanje je samo zašto se osuđuje seksualno zlostavljanje u zatvorima ili pedofilija, a istovremeno se traži pravo na slobodno ispoljavanje takvih sklonosti. Pri tom se navodi da su ti ljudi nenasilni, pacifisti, altruisti itd., a ne navodi se kakav je njihov život van očiju javnosti i šta su sve u stanju da urade čim osete malo slobode.

Moram da priznam da me strašno iritira reklama pod nazivom "Zajedno različiti", koja se može čuti na radiju B92. To me je podsetilo na nedavnu vest da je neki čovek u Nemačkoj okačio oglas na internetu da traži partnera istog pola koji je spreman da posle seksualnog čina bude ubijen i pojeden. Taj čovek je uhapšen pošto je to stvarno i radio. Pomislio sam da li bih mogao da na B92 objavim oglas takve sadržine ili da platim reklamu u kojoj bih se zalagao za prava onih koji obožavaju sodomiju, nekrofiliju ili neku drugu zabavu srodnu homoseksualizmu.

Ne znam da li bi pristali da objave tako nešto pošto ne znam do koje granice su spremni da idu i ne znam po kom kriterijumu određuju tu granicu. Možda bi me uputili da sačekam još koju godinu dok seksualne slobode dostignu taj nivo ili da sačekam da upadnu u još veću finansijsku krizu, pa da budu jednostavno prinuđeni da objavljuju i takve oglase.

U svakom slučaju, protiv sam bilo kakvog nasilja nad homoseksualcima, ali se zalažem za bojkot njihovih manifestacija i reklamiranja. Voleo bih da postoje organizacije koje bi umesto zalaganja za njihova prava pokušale da reše njihov problem.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST