---

Gibanja u RTV Novi Sad >

Mrcvarenje "ničije kuće"

Upravni odbor RTS-a spasava samo matičnu kuću, RTV Beograd, dok članovi Upravnog odbora iz Vojvodine nemaju nikakvo ovlašćenje da spasavaju RTV Novi Sad

Maratonski serijal o nesrećnoj sudbini Radio-televizije Novi Sad dobio je ovih dana novu (o)tužnu epizodu – posle pokušaja RTS-a da (prvo) u svojoj i dalje nedefinisanoj pokrajinskoj filijali naprasno smanji radnu snagu za 10,7 odsto to jest za oko 164 ljudi (u RTV NS zaposleno je blizu 1700 ljudi). U Novom Sadu je taj pokušaj vođstva RTS-a, koga se (valjda) dobrovoljno prihvatio generalni direktor RTV Novi Sad Petar Jovanović, izazvao veliko uznemirenje zaposlenih, pa i pokušaj štrajka i uličnog demonstriranja nezadovoljstva (28. januara), a u matičnoj kući u Beogradu, u kojoj su "seču u Vojvodini" izgleda shvatili kao "toplu probu" za ceo RTS sistem, sve se završilo na čupanju nekog kabla u informativnom centru i brzim umirivanjem personala – tezom da se tu zasad ništa neće preduzimati.

U stvari, odustalo se brzo i od "hirurgije" nad brojem zaposlenih i u RTV Novi Sad jer se ispostavilo da Vlada Srbije i nije obezbedila sredstva za prvi korak u "zbrinjavanju" tehnološkog viška u državnom radio-televizijskom sistemu, ali su, u međuvremenu, aktuelizovani svi stari problemi u vojvođanskoj radio-televizijskoj centrali, a ceh je zasad platio samo glavni i odgovorni urednik informativnog programa Milovan Nedeljkov. Istina, dok ovaj tekst ide u štampu, Nedeljkova nije smenio organ koji ga je izabrao (UO RTS), ali mu je generalni direktor RTV NS Petar Jovanović oduzeo posao, pa se, kako sam kaže, nalazi u doskorašnjem položaju Milana Milutinovića, eks-predsednika Srbije – da jeste na funkciji, ali nema prava da je obavlja. Jovanović je, naime, za šefa informativnog kolegijuma TV NS postavio svog pomoćnika zaduženog za televiziju, inženjera Drahomira Grnju, pa sada ovaj dugogodišnji šef servisa za elektronsku opremu u Radio Novom Sadu "uređuje" televizijski informativni program na sedam jezika (koliko se emituje iz RTV NS), dok mu "leđa čuva" pokrajinski sekretar za informisanje Rafail Ruskovski – koji je javno izneo tvrdnju da je ražalovani Nedeljkov (njegov partijski drug iz DS-a) " svojim ponašanjem prema nadređenima i podređenima pokazao da ne može da nosi funkciju" ("Građanski list" od 1. februara). Nedeljkov u odgovoru na tu tvrdnju kaže da upravo pokrajinski ministar Ruskovski ne može nositi svoju funkciju "zato što se meša u uređivačku politiku" i to potkrepljuje nizom ilustracija (na primer, zašto u TV Dnevniku u četvrtom minutu ide to i to, a ne to i to).

U međuvremenu, u jednoj vanrednoj emisiji TV NS (1. februara), izašlo je na videlo da u mnogobrojnim trvenjima u toj kući – tinja i teška svađa između urednika Nedeljkova i direktora Jovanovića. Da stvar bude zanimljiva, ova dva čoveka je pre godinu dana na vodeća mesta u RTV NS "u paketu" izabrao Upravni odbor RTS-a, sa Dejanom Mijačem na čelu, a na predlog generalnog direktora RTS-a Aleksandra Crkvenjakova, uprkos protivljenju vojvođanskih političkih institucija i stranaka, a posle njihovog izbora, ako se čitalac toga seća, izbila je poznata afera sa "razbijanjem RTS table", što je zavadilo Đinđića i Čanka, pa je predsednik vojvođanske skupštine jedva pregurao glasanje o poverenju u pokrajinskoj skupštini. Sada Mijač na neki način "pere ruke" od novih komplikacija u RTV NS tvrdnjom da se UO slabo meša u poslove RTV NS i da ta pitanja "prepušta" članovima UO-a iz Vojvodine, ali ističe da Nedeljkova može smeniti samo onaj ko ga je i postavio.

Tu je, u stvari, i početak glavnog problema, kažu upućeni, što UO RTS-a, pa i vođstvo RTS-a gledaju samo da spasu matičnu kuću RTV Beograd, a članovi UO-a iz Vojvodine nemaju nikakvo institucionalno ovlašćenje da bilo šta preduzmu u vezi sa spasavanjem RTV NS – dok njen menadžer Petar Jovanović, po mišljenju sindikata RTV NS (to je zaključak sa zbora njihovih 600 članova u Studiju M), zasad ništa drugo nije preduzeo u revitalizaciji RTV NS (kao "mrtve noge" RTS-a), što zbog nedostatka ovlašćenja, što zbog nedostatka lokalne političke podrške, lične volje ili sposobnosti, svejedno.

U nešto generalnijem prosuđivanju, novosadski političari, na primer Nenad Čanak, smatraju da je katastrofa koja pritiska RTV NS posledica okolnosti da ta kuća nije vraćena Vojvodini (mada su je izgradili njeni građani) ni "omnibus zakonom" jer joj nisu vraćeni izvori finansiranja. Čanak još kaže da to što Vojvodina nema izvore finansiranja ide za tim da se "politički obesmisli postojanje vojvođanskih institucija".

Kad se pogled suzi na RTS, uočljivo je da je RTV Beograd konkurisao kod Evropske komisije, na javnom tenderu, za projekat revitalizacije i razvoja, pa je međunarodna grupa Barbier Frinault Associes (preko konsultanta Ernest and Yung) u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i OEBS-om za tu kuću sačinila dva (poverljiva) dokumenta: Organizacionu strukturu i sistematizaciju radnih mesta (Job descriptions). Te dokumente je Crkvenjakov progurao kroz UO RTS, iako su neki od članova tog tela iz Vojvodine, na primer, dr Fuada Stanković, rekli da njihova mehanička primena na RTV NS vodi ka katastrofi jer vojvođanska kuća, za razliku od RTV Beograd, nema strategiju razvoja, pa otuda i ne može da vodi politiku radne snage u vezi sa budućim programskim potrebama.

Problem sa RTV NS je u tome, kažu nezavisni stručnjaci, što njen direktor Jovanović nije nigde konkurisao za stranu (ili domaću) stručnu pomoć, što se nije usudio da sačini kakvu-takvu strategiju buduće vojvođanske televizije u državnom vlasništvu, što ta televizija ne zna kako će sutra izgledati i šta će raditi, što se program priprema štapom i kanapom i s nekim od kompromitovanih ili nestručnih kadrova i što na sve to, navodno, po direktivi pokrajinskog sekretarijata za informisanje, ta kuća sve snage usmerava na izgradnju i opremu "dopisnih", regionalnih centara po vojvođanskim varošima – dok sama pokrajinska rtv-centrala trune (valjda da ne bude "novosadizacije Vojvodine").

Kad se sve sabere, oklevanje nove vlasti u Srbiji da energično izvede reformu u radiodifuznom sistemu, doista sprovede novi zakon o radio-difuziji i zaokruži regulativu u telekomunikacijama, te da krene u neku "decentralizaciju" starih državnih sistema pogađa i one najagilnije i najbliže centru odlučivanja (RTV Beograd), a, dakako, najviše trenutno "ničije kuće", kakva je sada i RTV Novi Sad.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---