Thomas Kerscher, Vođa tima za demokratsko upravljanje, Program za razvoj Ujedinjenih nacija >
Podrška Programa za razvoj Ujedinjenih nacija
 Svetski lideri su na Milenijumskom samitu u septembru 2002. posebno istakli demokratsko upravljanje naglasivši da se "neće štedeti napori u promovisanju demokratije i vladavine prava, kao i međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući tu i pravo na razvoj". Samit je rezultirao definisanjem tzv. milenijumskih ciljeva razvoja (MDGs), koji predstavljaju ambiciozan plan za smanjivanje siromaštva i unpređenje kvaliteta života. Ovi ciljevi, istovremeno, predstavljaju okvir aktivnosti Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.
Koncept demokratskog upravljanja uključuje odgovarajuću politiku i kapacitete za političku koordinaciju. Za primenu date politike potrebne su delotvorne institucije. S druge strane, karakter samih institucija zavisi od politike institucionalnih reformi. Opšte je poznato da su moderna ekonomska politika i zakonodavstvo osnov razvoja i stabilnosti. U Srbiji i Crnoj Gori, Program za razvoj Ujedinjenih nacija podržava ekonomske reforme kroz različite programe od kojih je najvažnji Fond za izgradnju kapaciteta (CBF). Ovaj program rezultat je koordinirane podrške više donatora. Takođe je opštepoznato da ekonomska i socijalna politika imaju željene rezultate samo pod uslovom da postoji odgovarajuca strategija, kao i politika institucionalne reforme.
Važna polazna tačka u promovisanju demokratskog upravljanja je i tzv. pristup sudu. Pristup sudu smatra se ljudskim pravom i predstavlja praktično sredstvo za smanjivanje siromaštva kroz obezbeđivanje ekonomske i socijalne jednakosti. Postizanje ovog cilja uključuje i pravne aspekte zaštite životne sredine, institucionalnu dimenziju državne i javne sigurnosti, pravnu sigurnost za strane i domaće preduzetnike i klijente, kao i ukupno poboljšanje upravljanja pravosuđem.
Srbija i Crna Gora su otpočele proces definisanja osnovne politike institucionalne reforme u oblasti pravosuđa, kao i u ostalim oblastima upravljanja. Tamo gde je postignut društveni konsenzus, potreban za uspešnu realizaciju postavljenih ciljeva, Program za razvoj Ujedinjenih nacija je, u saradnji sa ostalim donatorima, spreman da pomogne u završetku i primeni neophodnih institucionalnih reformi. Sada je nužno da se nastavi započeti proces. Važan faktor u tom procesu ima i vreme. Institucionalne reforme moraju biti sprovedene na vreme da bi povoljno uticale na ekonomsku politiku. S druge strane, regionalno i globalno takmičenje za donatorska sredstva postaje ključna odlika zajednice aktera na polju razvoja.
U Srbiji Program za razvoj Ujedinjenih nacija kroz Pravosudni centar podržava sudije, tužioce, kao i pravosudno administrativno osoblje sredstvima obezbeđenim velikodušnim doprinosima vlada Švedske i Holandije. Ova vrsta intervencije biće uspešna ukoliko doprinese unapređivanju rada pravosuđa i pravilnoj primeni novih propisa u oblasti ekonomije i socijalne politike. Međutim, neophodna je i reakcija partnera da bi se postiglo znatno poboljšanje performansi sistema čime bi se privukla domaća i strana ulaganja od vitalne važnosti za ovu zemlju.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Pravosuđe >
Pravosudni centar
-
Nataša Rašić, direktor Pravosudnog centra >
Sigurna budućnost
-
Intervju – Christier Karphammar, savetnik u pravosudnom centru >
Projekat neograničenog trajanja
-
Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda Srbije >
Od ideje do realizacije
-
Aleksandar Miščević, pomoćnik ministra pravde Republike Srbije >
Finansijski aspekti funkcionisanja Centra
-
Siniša Simić, republički javni tužilac >
Stručno usavršavanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
-
Radmila Dragičević-Dičić, sudija Okružnog suda Beograd >
Pravilno usmeravanje
-
Mladi pravnici Srbije >
Novoformirano udruženje
-
Bruno Vekarić, sekretar Ministarstva pravde Srbije >
Značaj Centra za reformu pravosuđa Srbije