---

Saradnja sa Tribunalom >

Karla bolja od Filipa

Suđenje za ratne zločine pred ovdašnjim sudovima ne znači istovremeno da u zatvor u Ševeningenu neće stići još nekoliko bivših policajaca ili vojnika kojima gospođa Del Ponte i dalje može da ponudi izbor između klupe za svedoke i one za potencijalne ratne zločince

Crnogorske liberale sigurno neće previše razveseliti vest iz Beograda da je glavna haška tužiteljica Karla del Ponte prošlog ponedeljka, krajnje ljubazno i uz puno uvažavanja, pozvala predsednika SCG Svetozara Marovića da je zvanično poseti u Hagu, najavljujući ujedno i početak nove ere u saradnji Srbije i Crne Gore sa Tribunalom. Liberali su nedavno u vreme svoje predizborne kampanje prigovorili Maroviću kako bi najbolji dokaz njegove istinske saradnje sa Hagom bio da se kao "tvorac antologijske kovanice ‘rat za mir’" (smišljene u vreme operacija na dubrovačkom ratištu) "i jedan od najekstremnijih ratnih huškača", sam dobrovoljno preda Tribunalu. Marović im je na to uzvratio tvrdnjom da on "i dalje ratuje za mir", a ujedno je primetio i kako Liberalni savez ipak "nije Karla del Ponte", jer bi u protivnom "oni rado uhapsili 95 odsto građana Crne Gore koji su bili na dubrovačkom ratištu da brane, bar su tada tako mislili, svoju zemlju Jugoslaviju".

Na zvaničan poziv gospođe Del Ponte kojim je zauvek sa sebe stresao sve liberalske pakosti i prozivanja za nekadašnje izjave s početka rata, Marović je odgovorio takođe ljubaznim podsećanjem da je u novoj državnoj zajednici SCG stvorena i nova politička elita, spremna da odlučno i iskreno sarađuje sa Tribunalom. Pomenuo je i rezultate najnovijih istraživanja javnog mnjenja obavljenog nedavno u Crnoj Gori koje je pokazalo da je više od 50 odsto tamošnje populacije opredeljeno za punu saradnju sa Sudom u Hagu, što je zaista veliki pomak u državi u kojoj na predsedničke izbore u poslednje vreme obično ne izlazi ni polovina biračkog tela. Iz svega toga indirektno bi se moglo zaključiti kako gospođa Del Ponte u Crnoj Gori trenutno stoji čak neuporedivo bolje od upravo izabranog predsednika Filipa Vujanovića koji je na nedavnim izborima dobacio do podrške tek tridesetak odsto ukupnog biračkog tela.

Ako bi se oko rezultata onog istraživanja koje je pomenuo Svetozar Marović ponešto još i moglo dovoditi u sumnju, nema zaista nikakve sumnje da je ovoga puta, uprkos nešto drugačijim najavama, jednodnevni boravak Karle del Ponte u Beogradu protekao uz mnogo više osmeha i izjava o punoj saglasnosti nego što je to ranije bio slučaj u sličnim prilikama. Teme za razgovor su i dalje iste – od ovdašnjih vlasti se traže novi vanredni napori da se uhapse i Hagu isporuče general Ratko Mladić (za koga nadležni u Beogradu tvrde da nije na teritoriji SCG) i preostali član "vukovarske trojke" Veselin Šljivančanin, a insistira se i na većoj kooperativnosti oko predaje originala važnih vojnih dokumenata pošto je haško tužilaštvo privatnim kanalima izgleda došlo do mnogih kopija. Neki diplomatski izvori čak tvrde da je gospođa Del Ponte ovog puta neuporedivo više govorila o papirima i dokumentima koji joj nedostaju nego o onima bez čijeg izručenja nema kraja sudskim procesima koji se vode u Hagu.

Glavna haška tužiteljica ima svakako na umu da je posle ubistva premijera Zorana Đinđića i optužbi koje je vlast tim povodom izrekla na račun "haškog bratstva", u Beogradu gotovo nestao politički rizik vlasti zbog saradnje sa Tribunalom. U međuvremenu, promenjen je zakon o saradnji sa Hagom, više od 150 ljudi oslobođeno je obaveze čuvanja državne ili vojne tajne što znači da više nema prepreka za njihovo svedočenje u haškim procesima, sva vojna lica dobila su naređenje da pruže sve informacije o haškim beguncima, u zatvor u Ševeningenu stigao je Miroslav Radić, a uskoro se može očekivati i izručenje Jovice Stanišića i Franka Simatovića (obojica su inače "ponuđena" gospođi Del Ponte i pre nego što je protiv njih zvanično bila podignuta optužnica), u vrhu države zaista nema političara koji se protivi novim izručenjima ili koji nema punu svest o tome da bez potpune saradnje sa Hagom nijedan spoljnopolitički cilj SCG nije dostupan... Takođe, nema ni onih koji uporno ne ponavljaju kako bi do kraja godine trebalo staviti tačku na saradnju sa Hagom, pri čemu se najverovatnije misli na izručenje preostalih optuženih, a ne na odjeke haških procesa i suočavanje sa pričom o zločinima što će najverovatnije potrajati još godinama.

Kao znak dobre volje i povećanog poverenja prema vlastima u Beogradu, u haškom tužilaštvu odlučili su da ustupe neke "probne predmete" i suđenja za ratne zločine ovdašnjim sudovima čim bude donet odgovarajući zakon po kome bi se sudilo. Do sada je, inače, iz Haga obično poručivano kako su svi slučajevi u Tribunalu previše važni i krupni da bi se prepustili nepouzdanom i nespremnom lokalnom pravosuđu. "Ustupanja" onih koji su već u Hagu najverovatnije zato neće ni biti nego će se u Beogradu ubuduće suditi uglavnom onima koji su u minulim ratovima okrvavili ruke a za koje tamošnje tružilaštvo nije previše zainteresovano. Suđenje za ratne zločine pred ovdašnjim sudovima ne znači istovremeno da u zatvor u Ševeningenu neće stići još nekoliko bivših policajaca ili vojnika kojima gospođa Del Ponte i dalje može da ponudi izbor između klupe za svedoke i one za potencijalne ratne zločince.

U diplomatskim krugovima u Beogradu govori se, inače, da je prošlonedeljna poseta visoke delegacije iz Haga bila u neku ruku i najava pripremanja "izlazne strategije" Tribunala koji bi do kraja iduće godine trebalo da završi sa istragama i podizanjem optužnica, a do kraja 2008. da definitivno završi s radom. Američka "izlazna strategija" oko Tribunala svodi se na formulu "Karadžić, Mladić, Šljivančanin, kraj", dok je ona Karlina očigledno duža i zasniva se na priči "nekoliko desetina istraga, bar još tridesetak optužnica za celu bivšu Jugoslaviju, i tek onda kraj". Neki tonovi izgovoreni u Beogradu prošlog ponedeljka mogli bi da predstavljaju i nagoveštaj da se razlika između ove dve izlazne strategije polako smanjuje.

Što se zvaničnog Beograda tiče, izgleda da se po prvi put (po merilima samog haškog tužilaštva) stiglo do karakteristike – ističe se. Do sada se uglavnom sve vrtelo oko ocene – nedovoljan ili nedovoljno se ističe.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---